Пређи на садржај

Чубра

Координате: 44° 11′ 12″ С; 22° 27′ 33″ И / 44.186666° С; 22.459166° И / 44.186666; 22.459166
С Википедије, слободне енциклопедије
Чубра
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.557
Географске карактеристике
Координате44° 11′ 12″ С; 22° 27′ 33″ И / 44.186666° С; 22.459166° И / 44.186666; 22.459166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина173 m
Чубра на карти Србије
Чубра
Чубра
Чубра на карти Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Чубра је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 212 становника (према попису из 2011. било је 413 становника, према попису из 2002. било је 557 становника а према попису из 1991. било је 803 становника).

Природне одлике села

[уреди | уреди извор]

Чубра је сточарско, ратарско и виноградарско насеље смештено у источном делу Србије у Неготинској крајини. Налази се југозападно од центра општине Неготин, на удаљености од 7 км, између Мокрања и Речке са југоистока, Брестовца са запада, Карбулова са северозапада и Неготина са североистока. Географске координате Чубре су 44° 11' 20 северне географске ширине и 22° 27' 55 источне географске дужине. Од екватора је удаљена 4.899 км и налази се 173 м изнад нивоа мора.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Чубра се помиње још у 16. веку, а становништво чине досељеници косовско-метохијске струје, динарске, тимочко-браничевске, шопске, моравско-вардарске, Власи, повратници и унутрашњи.[2] На картама са почетка 18. века (Лангерова и Темишварски Банат) забележена је Tzubra, Schubra. Године 1723. имала је 44 „хлебова”, 1811. забележено је насеље Чубра са 138 кућа.[3] Чубра је збијено насеље подељено на Доњи и Горњи крај.

Пред Други светски рат свака од породица имала је куће у селу у којима су живели зими, као и куће на торовима у којима су живели остатак године док су обрађивали земљу или чували стоку.[4]

Чубра има основну школу саграђену 1878. године, која се са радом почела 1880. Школа је четвороразредна, а од 1982. припојена је Основној школи „Бранко Радичевић” у Неготину. Црква у Чубри посвећена је Сошествију светог Духа а изграђена је 1912. године. Црквена слава су Света Тројица, што је и заветина села.

Дом културе у Чубри изграђен је 1950. године. У овом селу са успехом ради и КУД "Младост", као и Фудбалски клуб Чубра.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према последњем попису из 2022. године у Чубри је живело 212 становника што је за 201 мање у односу на 2011. када је на попису било 413 становника. У насељу живи 197 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 58,58 година (58,57 код мушкараца и 58,59 код жена).[5]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 98 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,16 а према истом попису у насељу има 294 стамбених јединица од којих је 102 насељених.[6]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 1.263
1953. 1.296
1961. 1.331
1971. 1.167
1981. 997
1991. 803 759
2002. 557 639
2011. 413
2022. 212
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
544 97,66%
Југословени
  
3 0,53%
Румуни
  
2 0,35%
непознато
  
8 1,43%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Симић, Александар (2006). Чубра. Неготин: Историјски архив Неготин и Месна заједница Чубра. стр. 7. ISBN 978-86-84187-16-3. 
  2. ^ Симић, Александар (2006). Чубра. Неготин: Историјски архив Неготин и Месна заједница Чубра. стр. 23. ISBN 978-86-84187-16-3. 
  3. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 191. 
  4. ^ Група аутора (1968—1969). Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине". Београд: Етнографски музеј. стр. 42. 
  5. ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 28.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 466. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  6. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]