Ширли Џоунс

С Википедије, слободне енциклопедије
Ширли Џоунс
Ширли Џоунс, 1970-e
Лични подаци
Пуно имеШирли Mеј Џоунс
Датум рођења(1934-03-31)31. март 1934.(90 год.)
Место рођењаШарлерој, Пенсилванија, САД
Занимање
Породица
СупружнициЏек Касиди
(в. 1956 —  р. 1974)

Марти Ингелс
(в. 1977 —  с. 2015)
Деца3, укључујући Шонета и Патрика Касидија
Музички рад
Активни период1950—данас
Жанр
Издавачке кућеКоламбија рекордс
Остало
Веб-сајтЗванични веб сајт

Ширли Џоунс (енгл. Shirley Jones; Шарлерој, 31. март 1934) је америчка глумица и певачица. Шест деценија је глумела у многим познатим мјузиклима, попут Оклахома! (1955), Карусел (1956) и Музички човек (1962). Освојила је Оскар за најбољу глумицу у споредној улози, за осветољубиву проститутку у Елмер Гантрију (1960). Глумела је главну улогу Ширли Џоунс, удовицу и мајку петоро деце, у телевизијској серији музичког ситкома Породица Патридге (1970—1974), у којој је глумео и њен муж Џек Касиди.

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Џоунс је рођена 31. марта 1934. године[1] у Шарлероју. Родитељи су јој били чланови методизма. Мајка Маржори, домаћица, отац Пол Џоунс, власник компаније енгл. Jones Brewing Company.[2] Њен деда по оцу потиче из Велса.[3] Име је добила по Ширли Темпл.[4]

Џоунс каже да су многи погрешно претпостављали да је средње име добила по Меј Вест, заправо га је добила по тетки. Прву познату личност коју је упознала била је баш Меј Вест, коју је срела док је напуштала клуб, око 1954. године.[5]

Касније су се преселили у град Смитон. Када је имала шест година почела је да пева у хору методистичке цркве.[4] Похађала је средњу школу у Пенсилванији, где је и учествовала у школским представама.

Победила је на такмичењу Мис Питсбурга 1952.[6]

Каријера[уреди | уреди извор]

Каријера у раној фази[уреди | уреди извор]

Програм у којем су учествовали Ширли Џоунс и Џек Касиди, у Белој кући 1957.

Њена прва аудиција била је на отвореном, двонедељном, кастингу који је одржао Џон Фернли, директор кастинга Роџерс и Хамерштајн и различитих мјузикла.[7] У то време Џоунс никада није чула за Роџерс и Хамерштајн.[8] Фернли је био толико импресиониран да је потрчао ка Ричарду Роџерсу, који је вежбао са оркестром за предстојећи мјузикл. Роџерс је тада позвао Оскара Хамерштајна,[8] са којим је у Џоунс видео велики потенцијал. Она је прва и једина певачица која је договорила уговор са текстописцима. Прво је глумела у Јужном Пацифику, затим у бродвејском позоришту, у представи Ја и Јулија. Добијала је разне критике у Чикагу.[7]

Филмске улоге 1950-их и 1960-их[уреди | уреди извор]

Џоунс је импресионирала Роџерса и Хамерштајна својим обученим гласом. Глумела је главну улогу у Оклахоми!, 1955. године. Убрзо је добила улоге у другим мјузиклима, као што су Кароусел (1956), Април љубави (1957) и Музички човек (1962), у којима је обично глумела позитивног лика. Освојила је Оскара 1960. за своју улогу у Елмер Гантри, глумећи корумпирану жену. Њен лик постаје проститутка која се годинама касније сусреће са заводником (Берт Ланкастер), који открива свој прави карактер. Редитељ Ричард Брукс првобитно је био против ње, али након што је видео прву сцену, рекао јој је да ће освојити Оскара за своју глуму.[9] Поново је глумела са Роном Хауардом (који је глумео њеног брата у Музичком човеку) у Уљудност Едијевог оца 1963.

У својој филмској каријери сарађивала је са холивудским глумцима: Џејмс Стјуарт, Џин Кели, Марлон Брандо, Џејмс Кегни, Хенри Фонда, Френк Синатра, Дин Мартин и редитељ Џон Форд.[5]

Породица Патридге[уреди | уреди извор]

Породица Патридге, прва сезона

Године 1970, глумела је Карол Брејди у Група Брејди, Еј-Би-Си мјузикл заснован на стварном животу музичке породице енгл. The Cowsills. Серија прати младу удовицу, чије петоро деце оснива поп групу. Била је сигурна да ће комбинација музике и комедије донети велики успех. Џоунс је изјавила да:

Породица Патридге — иако ми је било супер што ми се пружила прилика да останем код куће и одгајам своју децу — кад су моји заступници дошли и рекли ми да ако снимим серију постаће хит шоу, пристала сам и нисам пожалила.[10]

Током прве сезоне постала је хит и приказивана је у преко седамдесет земаља. Неколико месеци Џоунс и њене колеге били су иконе телевизије популарне културе.[11] Њен 20-годишњи пастор из стварног живота, Дејвид Касиди, који је у то време био непознати глумац, глумео је најстаријег сина и постао тинејџерски идол. Серија је, такође, покренула низ албума и синглова групе Породица Патридге, које су извели Дејвид Касиди и Ширли Џоунс. Исте године Мислим да те волим постигао је прво место на Билборд хот 100, чиме је Џоунс други човек, после Френка Синатра, и прва жена која је освојила Оскара, а такође је имала хит који је био први на Билборд хот 100, достигнуће исто као Шер и Барбре Страјсенд (Шер је већ била на врху листе са Имам те душо 1965. године, али није освојила Оскара до 1987). Породица Патридге освојила је НАРМ награду за најпродаванији сингл 1970. за хит Мислим да те волим.[12] Године 1971. Породица Патридге била је номинована наградом Греми, у категорији Најбољи нови извођачи.[13]

Џоунс 1972. године

До 1974. била је једна од шест серија које су отказане те године (заједно са Собом 222, ФБИ, Ево Луси и друге) како би направили место за нове емисије.

Пријатељство Ширли Џоунс са породицом Дејвида Касидиа почело је средином 1950-их, када је Дејвид имао шест година, након што је од мајке Евелин Ворд сазнао за развод својих родитеља. Након првог састанка Дејвид са Ширли, пре него што је са њом глумео Породици Патридге, рекао је:

Онога дана када ми је мајка рекла да су се развели, отац ми је саопштио да се поново жени и да ће ме упознати са својом новом женом. Одушевио се када је њен први филм Оклахома! (1955) изашао. Отац ме је одвео да је видим, био сам у потпуном шоку, желео сам да је мрзим, али чим сам је упознао, схватио сам њену душу. Она је веома срдачна, отворена, слатка, добро људско биће. Нисам могао да је мрзим".[14]

Ширли је била шокирана када је чула да Дејвид Касиди иде на аудицију. Изјавио је: ,,На аудицијама су ме упознали са главном глумицом (Ширли Џоунс) јер ништа нису знали. Питао сам је шта ради ту. Погледала ме је и узвратила питање. Одговорио сам да сам дошао на кастинг за улогу. Поново сам јој поставио исто питање, на шта је одговорила да је она мајка".[15]

У серији је говорио о својој вези са маћехом: ,,Она није моја мајка, али могу са њом бити веома отворен, ми можемо разговарати, постали смо веома блиски пријатељи. Била ми је врло добар узор".[15]

Касиди је глумео у многим серијама заједно са маћехом, укључујући Биографију, Тудеј шоу и Земљиште поверљиво, а био је и један од излагача своје маћење у Интимни портрет.

Шерли и остали пројекти[уреди | уреди извор]

Џоунс се 1979. године по други пут опробала на телевизији, глумила је у Ен-Би-Си-овој серији Шерли,[11] која је попут Породица Патридге пратила мајку удовицу, али серија није постигла успех и отказана је средином сезоне. Џоунс је такође глумела у Шоу Дру Керија и у Веселим седамдесетим.[11]

Ширли Џоунс 2010. године

Глумела је у драматичном пројекту Било је времена, драга, у којем је глумела одану супругу чији супруг умире од алцхајмерове болести. За ову улогу добила је награду Еми.

У фебруару 1986. Џоунс је добила звезду на холивудској стази славних. Године 1983. појавила се у оперети Ноела Кауарда, Горко слатко. Године 2004. вратила се у Бродвеј, у Улица 42. У јулу 2005. године, Џоунс је поново глумела у мјузиклу Кароусел, у позоришту у Масачусетсу.

У јулу 2006. године, Џоунс је добила још једну награду Еми за споредну улогу у телевизијском филму Скривена места.[11] Такође, за исти филм награђена је наградом удружења филмских глумаца. Глумела је у Бакин дечко (2006)[11] нимфоманку. У Оклахома Ситију, у арени, 16. новембра 2007. године, отпевала је песму Оклахома! и Људи ће рећи да смо заљубљени из мјузикла Оклахома!.

Џоунс и Патрик Каиди 2012.

Почетком 2008. године најављено је да ће глумети Колин Брејди у дугогодишњој Ен-Би-Си серији Дани нашег живота. Гостовала је у краткотрајном шоу Фриформ Руби и рокитс као Давидова и Патрикова мајка.[11]

Године 2008. британски издавач објавио је албум Онда и сада, са двадесет четири песме из Џоунсове музичке каријере, укључујући песме из филмова Оклахома!, Корњача и Април љубави. Албум је садржао нове песме укључујући Лепотица и звер, Меморија и Музички човек. Глумела је у Фокс комедији Васпитање за почетнике.[11][16]

Године 2014. глумела је госпођу Меклејн у Општа болница.[11][17][18]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Џоунс (лево) са првом дамом САДНенси Реган, 29. септембра 1982. године

Удала се 5. августа 1956. за глумца и певача Џека Касидија. Имали су три сина, Шонета, Патрика и Рајана. Давид Касиди био је Џеков син из првог брака, са глумицом Евелин Ворд. Џоунс се развела од Касидија 1974. године и удала се за глумца и комичара Мартија Ингелса 13. новембра 1977. Написали су своју аутобиографију коју су засновали на својој вези, названој Ширли & Марти: Невероватна љубавна прича. Упркос различитости и одвојености (поднела је, а затим повукла, захтев за развод брака 2002. године), остали су у браку све до његове смрти, 21. октобра 2015, чији је узрок мождани удар. Џоунс је изјавила: ,,Често ме је излуђивао, али не постоји дан којим ми неће недостајати и волим га до сржи".[19]

Увече 11. децембра 1976, након што је Џоунс одбила да се помири са Џеком Касидијем, добила је вест да је у пентхаус стан њеног бившег супруга запаљен. Пожар је настао од његове запаљене цигарете која му је испала када је заспао на каучу; следећег јутра ватрогасци су пронашли Касидијево тело у стану.[20] Џоунс је изјавила, у интервјуу за новине 1983, да је Џек хтео да се помире, није одустајао све до своје смрти. Признала је да, чим је чула шта се догодило, забринула се за њега и пожелела је да су заједно. Тврдила је да, иако воли Мартија са којим има диван однос, ужасно се осећала јер није била сигурна да ли је Џек жив. Имала је двадесет година када је упознала Касидија, који је био осам година старији од ње, и понашао се према њој као према најутицајнијој особи у његовом животу.[21]

Била је члан организације ПЕТА.[22]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Џек Касиди и Ширли Џоунс 1961. године

Албуми Ширли Џоунс и Џека Касидија[уреди | уреди извор]

Шарли Џоунс 2013. године

Породица Патридге[уреди | уреди извор]

Ричард Робертс и Шарл Џоунс

Породица Патридге сам[уреди | уреди извор]

Албуми Ширли Џоунс[уреди | уреди извор]

Песме Ширли Џоунс[уреди | уреди извор]

  • Clover in the Meadow b/w Give me a Gentle Girl (1957) (Дот рекорд) из филма Април љубави
  • Pepe b/w Lovely Day (1960) (Рекорд Колпикс) из филма Пепе
  • I've Still Got My Heart Joe b/w Everybody's Reachin' Out for Someone (1971) (Бел рекорд 119)
  • Ain't Love Easy b/w Roses in the Snow (1972) (Бел рекорд 253)
  • Walk in Silence b/w The World is a Circle (1973) (Бел рекорд 350)

Албуми наступа[уреди | уреди извор]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Филм[уреди | уреди извор]

Улоге Ширли Џоунс
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1955. Оклахома! Oklahoma! Лори Вилијамс
1956. Кароусел Carousel Јулија Јордан
1957. Април љубави April Love Лиз Теплетон Награда Лорел (5. место)
1959. Никада не украдите ништа ситно Never Steal Anything Small Линда Кабот Награда Лорел (3. место)
1959. Бубикинс Bobbikins Бети Барнаби
1960. Елмер Гантри Elmer Gantry Лулу Бејнс Оскар за најбољу споредну улогу
Награда Лорел
Награда националног одбора критичара за најбољу споредну глумицу
Златни глобус за најбољу споредну глумицу
1960. Пепе Pepe Сузи Марфи
1961. Два воза заједно Two Rode Together Марти Персел
1962. Музички човек The Music Man Марија Паро Награда Лорел
Награда Златни глобус за најбољу глумицу
1963. Уљудност Едијевог оца The Courtship of Eddie's Father Елизабет Мартан
1963. Афера голицања A Ticklish Affair Ејми Мартин
1964. Тамна сврха Dark Purpose Карен Вилијамс
1964. Прича о спавању Bedtime Story Џенет Вокер
1965. Флуфи Fluffy Јаница Кларидге
1965. Тајна мог успеха The Secret of My Success Мариголд Маридо
1969. Срећан крај The Happy Ending Фло Хариган
1969. Ел Голфо El Golfo Мери Оххара
1970. Социјални клуб Чејне The Cheyenne Social Club Џени
1979. Иза Посејдонове авантуре Beyond the Poseidon Adventure Ђина Роу
1984. Тенк Tank Ладона Кареј
1999. Гидеон Gideon Ели Мортон
2000. Авантуре ћеркице Пепељуге The Adventures of Cinderella's Daughter Вила
2000. Пинг! Ping! Етел Џефриз
2000. Вриштите ако знате шта сам учинио прошлег петка тринаестог Shriek If You Know What I Did Last Friday the Thirteenth Кеворкјан
2002. Мана са неба Manna from Heaven Зека
2004. Подизање генија Raising Genius Тетка Сис
2007. Божић је поново ту Christmas Is Here Again Госпођа Клаус Глас
2013. Породични викенд Family Weekend Џиџи
2013. Чудна марка среће A Strange Brand of Happy Милдред
2013. Ноћ Зомбија Zombie Night Нана
2014. Чекање у крилима: мјузикл Waiting in the Wings: The Musical Бродвејска дива
2015. О крилу On the Wing Бака Рибурн
2016. Неодољива фарма боровница The Irresistible Blueberry Farm Рут Халмарк филмови и мистерије
2018. Еко-тинејџери спашавају свет Eco-Teens Save The World Мајка сенатора Јеремија Рибурна

Телевизија[уреди | уреди извор]

Представе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Shirley Jones”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 24. 4. 2020. 
  2. ^ Jones, Shirley; Leigh, Wendy (2013). Shirley Jones: A Memoir. Simon & Schuster. стр. 6,8. Приступљено 24. 4. 2020. 
  3. ^ Shirley Jones (26. 3. 2012). Shirley Jones Interview Part 2 of 5 - TelevisionAcademy.com/Interviews (video). FoundationINTERVIEWS. Приступљено 24. 4. 2020 — преко YouTube. 
  4. ^ а б Summers, Kim. „Artist Biography”. AllMusic. Приступљено 24. 4. 2020. 
  5. ^ а б Segal, Steve (13. 4. 2016). „Shirley Jones a Western Pa. girl at heart”. Tribune-Review. Pittsburgh. Приступљено 24. 4. 2020. 
  6. ^ Conley, Patti (17. 6. 2007). „Shirley's doin' fine in 'Oklahoma'. Beaver County Times. стр. B1. Приступљено 24. 4. 2020 — преко Google News. 
  7. ^ а б Thomas, Bob (18. 10. 1954). „Writer Ranks Shirley Jones Luckiest Girl in Hollywood”. Reading Eagle. Приступљено 24. 4. 2020 — преко Google News. 
  8. ^ а б Liane Hansen (16. 1. 2011). „Shirley Jones Sings For Richard Rodgers”. NPR (Подкест). Приступљено 24. 4. 2020. 
  9. ^ „Why a Director Didn't Want Shirley Jones in His Film”. WDCW. 9. 8. 2013. Архивирано из оригинала 09. 08. 2013. г. Приступљено 24. 4. 2020.  Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)
  10. ^ King, Susan (26. 5. 2009). „Shirley Jones: No Regrets, and Still Going Strong at 75”Неопходна новчана претплата. Vancouver Sun. стр. 35. Приступљено 24. 4. 2020 — преко Newspapers.com. 
  11. ^ а б в г д ђ е ж „Shirley Jones”. TVGuide.com. TV Guide. Приступљено 24. 4. 2020. 
  12. ^ Cassidy, David; Deffaa, Chip (1994). C'mon, Get Happy...Fear and Loathing on the Partridge Family Bus. New York: Warner Books. стр. 92. ISBN 978-0446395311. 
  13. ^ „13th Annual GRAMMY Awards (1970)”. Recording Academy. 28. 11. 2017. Приступљено 24. 4. 2020. 
  14. ^ David Cassidy quoted on a Biography Channel episode about Shirley Jones – airdate 24.4.2020.
  15. ^ а б „Shirley Jones”. Biography. 10. 1. 2012. A&E. [мртва веза]
  16. ^ „The Music Man”. California Musical Theatre. Архивирано из оригинала 14. 05. 2012. г. Приступљено 24. 4. 2020. 
  17. ^ Logan, Michael (16. 1. 2014). „First Look: Shirley Jones Guests on General Hospital”. TV Guide. Приступљено 31. 7. 2014. 
  18. ^ „Shirley Jones To Guest On GH”. Soap Opera Digest. 8. 1. 2014. Приступљено 24. 4. 2020. 
  19. ^ Littleton, Cynthia (21. 10. 2015). „Marty Ingels, Actor and Husband of Shirley Jones, Dies at 79”. Variety. Приступљено 24. 4. 2020. 
  20. ^ „Jack Cassidy dead”. Montreal Gazette. Associated Press. 14. 12. 1976. Приступљено 24. 4. 2020. 
  21. ^ Fallon, D'Arcy (10. 4. 1983). „Nice-Girl Image Plagues Actress Shirley Jones”. Toledo Blade. Приступљено 24. 4. 2020. 
  22. ^ Shirley Jones (30. 10. 2018). Life and Death for Factory-Farmed Turkeys, With Shirley Jones (video). PETA (People for the Ethical Treatment of Animals) — преко YouTube. 
  23. ^ а б Clarke, David (12. 5. 2014). „BWW CD Reviews: Shirley Jones and Jack Cassidy's MARRIAGE TYPE LOVE is Sweet Nostalgia”. Broadway World. Приступљено 24. 4. 2020. 
  24. ^ „Shirley Jones and Jack Cassidy SHOW TUNES”. amazon.com. Sony Music. 1995. Приступљено 24. 4. 2020. 
  25. ^ „Good Luck Charlie”. TV Guide. Приступљено 27. 3. 2020. 

Даље читање[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]