Штуцање

С Википедије, слободне енциклопедије
Штуцање
СинонимиСингултус, синхрони дијафрагматски флатер
СпецијалностиОториноларингологија

Штуцање је контракција дијафрагме која се понавља неколико пута у минути. Код људи уплив ваздуха у плућа узрокује затварање поклопца (лат. epiglotisa), стварајући карактеристичан звук „хик”. У медицини, познат је као synchronous diaphragmatic flutter (SDF). Штуцање није вољни чин и обухвата посебан рефлексни лук. Напади штуцања обично се заустављају без интервенције. Међутим, хронично штуцање може захтевати лечење.[1]

Узроци[уреди | уреди извор]

Штуцање узрокују поремећаји централног и периферног нервног система почевши од надражаја или повреде френичног нерва (nervus phrenicus- живац дијафрагме) до токсичних и метаболичких поремећаја наведеног система. Такође јавља се након узимања алкохолних и газираних пића и зачињене хране. Смех и брза храна могу такође бити узрок.[2]

Филогенетска хипотеза[уреди | уреди извор]

Кристиан Штраус и сарадници са Универзитета у Калгарију претпоставили су да је штуцање остатак рефлекса који имају водоземци који једноставно гутају ваздух и воду користећи рефлекс који одговара рефлексу штуцања код сисара.[3] Као потврда ове хипотезе, констатује се да током развоја фетуса, рефлекси штуцања развијају се пре одвијања дисања. Због тога, лечење би било предусмеравање нормалне респираторне функције.

Лечење штуцања[уреди | уреди извор]

Обично се заустави без терапије. Постоје бројни третмани у народу попут: препадање, пијење воде, кашичице сирћета, путера од кикирикија и слично.

Осип се лечи лековима ако се изрази и неспонтано зауставља. Једној девојци, штуцање је трајало до 5 недеља без престанка.[4] Haloperidol (Haldol, антипсихотик и седатив), metoclopramide (Reglan, гастроинтестинални стимулант), i chlorpromazine (Thorazine, јак антипсихотик) се користе за терапију дуготрајних и упорних штуцавица. У тежим и отпорнијим случајевима, понекад је потребан baklofen против спазмодија за сузбијање штуцања. Ефикасно лечење седативима често захтева дозу која ће паралисати ум и учинити га послушним. Упорно штуцање због поремећене равнотеже електролита, мањак калијума (хипокалемија) и натријума (хипонатремија) може се поправити пијењем пића која садрже натријум, калијум и бикарбонате. Карбонати олакшавају ресорпцију калијума, али код неких људи то може изазвати бес.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Hiccups: Practice Essentials, Background, Pathophysiology”. 29. 5. 2018. 
  2. ^ „Hiccups, Information about Hiccups”. www.faqs.org (на језику: енглески). Приступљено 6. 10. 2018. 
  3. ^ Straus, C.; Vasilakos, K.; Wilson, R. J. A.; Oshima, T.; Zelter, M.; Derenne, J-Ph.; Similowski, T.; Whitelaw, W. A. (2003). „A phylogenetic hypothesis for the origin of hiccough”. BioEssays (на језику: енглески). 25 (2): 182—188. ISSN 0265-9247. doi:10.1002/bies.10224. 
  4. ^ „Teen's hiccups stop after five weeks”. ABC News Online. 2. 3. 2007. Архивирано из оригинала 7. 7. 2011. г. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Provine, Robert R. Curious Behavior: Yawning, Laughing, Hiccupping, and Beyond (Harvard University Press; 2012) 246 pages; examines the evolutionary context for humans
  • Shubin, Neil (фебруар 2008). „Fish Out of Water”. Natural History. 117 (1): 26—31. INIST:19986878.  — hiccup related to reflex in fish and amphibians.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).