Напад НОВЈ на Прозор фебруара 1943.

Напад НОВЈ на Прозор фебруара 1943.
	Део Другог светског рата у Југославији
	; Колона партизана у Прозору зима 1942/'43.
Време	15 — 22. фебруар 1943.
Место	град Прозор и околина
Исход	Победа НОВЈ, која је овладала подручјем Прозора и долине Неретве до Мостара и Коњица
Сукобљене стране
НОВЈ	Нацистичка Немачка; Краљевина Италија; Домобрани

Трећа ударна дивизија НОВЈ напала је 15. фебруара 1943. италијански гарнизон Прозор. Напад се одвијао у склопу планиране операције Главне оперативне групе НОВЈ за продор на исток, а у ширем склопу операцијске целине познате у историјској публицистици као Битка на Неретви или Четврта непријатељска офанзива.

Прозор је бранио 3. батаљон 259. пешадијског пука италијанске дивизије Мурђе ојачан четом лаких тенкова и дивизионом артиљерије, укупно око 800 војника и официра. Град је био добро утврђен, брањен кружним системом бункера и противпешадијских запрека у виду вишередне бодљикаве жице на очишћеном брисаном простору. Приступ бункерима брањен је ефикасним централизованим ватреним системом.

У нападу су учествовале све три бригаде Треће дивизије: Прва далматинска са општег западног правца, Пета црногорска са севера, а три батаљона Десете херцеговачке са истока. Напад је почео 15. фебруара у 20:00. Напад се одвијао са местимичним успехом, нарочито на сектору Прве далматинске, чији су делови овладали једним бројем бункера и дохватили се првих кућа. Упркос томе, пред зору 16. фебруара штаб дивизије оценио је овај успех недовољним да би се могла наставити дневна борба, и наредио извлачење јединица из зоне италијанске артиљерије.

Напад је обновљен следеће вечери. За њега је везана једна од ратних легенди, према којој је на састанак штаба дивизије са руководећим официрима бригада курир донео цедуљу Врховног команданта (који се налазио у оближњем Шћиту) на којој су писале четири речи: „Прозор ноћас мора пасти“. Историјски записи и сећања не потврђују ову легенду.

Напад је почео 16. фебруара у 23:00, а снаге Треће дивизије ојачане су Артиљеријским дивизионом Врховног штаба (7 хаубица) и са два батаљона Треће крајишке бригаде. Други напад одвијао се знатно успешније. Нарочито успешан био је Трећи (Мостарски) батаљон Десете херцеговачке, који се провукао између бункера и убацио у центар града. Пробили су се и делови Пете црногорске. Већ након 1 по поноћи италијанску посаду захватила је паника. Њени остаци формирали су моторизовану колону ојачану тенковима и пред зору кренули су у пробој према Рами и Јабланици. Ову колону дочекала су у заседи два батаљона Десете херцеговачке бригаде, унапред распоређена у том циљу, и готово потпуно је уништили.

Италијанска посада имала је у овој борби 220 погинулих, 280 заробљених и већи број рањених. Јединице НОВЈ освојиле су велики ратни плен који је, између осталог сачињавало 5 лаких тенкова, 4 хаубице, 2 противколска топа, 4 минобацача, 12 митраљеза, 25 пушкомитраљеза, 10 камиона, 1 трактор, око 500 пушака и велика количина ратног материјала и опреме. Јединице Треће дивизије претрпеле су губитке од 23 погинула, 39 теже и 78 лакше рањених бораца.^[1] Већи број тешких рањеника касније је подлегао ранама.

У том периоду италијанске снаге претрпеле су низ тешких пораза: код Дрежнице делови Друге пролетерске дивизије 16. фебруара уништили су 1. батаљон 260. пука дивизије Мурђе, 1. батаљон 259. пука уништен је 20-22. фебруара у Рами и Јабланици, а ликвидиране су и бројне мање посаде. На тај начин јединице НОВЈ овладале су приступним путевима и долином Неретве од Мостара до Коњица.