Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Марија Монтесори

Учионица у првој холандској школи „Монтесори” у Хагу (1915)

Марија Текла Артемисија Монтесори (итал. Maria Tecla Artemisia Montessori; 31. август 1870 — 6. мај 1952) била је италијанска љекарка, образовни радник и педагог, филозоф и филантроп; најпознатија је по свом образовном систему „Монтесори”, који се односи на дјецу од рођења до адолесценције. Њене образовне методе су и дан-данас у примјени у великом броју државних и приватних школа широм свијета. Године 1949. Марија Монтесори је била номинована за Нобелову награду.

Полазни став Марије Монтесори био је да „дијете сāмо себе открива покретима и сензомоторним искуствима”, још од најранијих тренутака свог живота. Дијете у себи по самом рођењу има потребу да учи и ствара, и све што васпитач треба да уради је да му ослобађа путеве којима ће моћи да се „самоспозна”. Те унутрашње потребе су увијек конструктивне уколико им се омогући остваривање. Овај принцип се често изражава реченицом: „Помози ми да то урадим сам!”.

Цео чланак 315 сјајних чланака

Добар чланак

Зеница (град)

Панорама Зенице 2015. године

Зеница је град, градско насеље и насељено мјесто, административно и економско средиште Зеничко-добојског кантона и истоименог Града у Федерацији БиХ (Босна и Херцеговина). Налази се у долини ријеке Босне, око 70 километара сјеверно од Сарајева. Град је познат по жељезари и другој тешкој индустрији, али и као значајан универзитетски центар. Према коначним подацима Пописа становништва у БиХ 2013, Зеница броји 70.553 становника. У односу на период пре грађанског рата деведесетих, Зеница је изгубила једну четвртину укупног становништва.

Град Зеница је географски смјештен у срцу Босне. Површина насељеног мјеста је 43,01 км². Рељеф је долинско-котлински, а надморска висина 310—350 метара. Кроз сам град протичу ријеке Босна, Лашва, Бабина и Кочева. Преовладава умјереноконтинентална клима. Град има 13 насеља.

Цео чланак 424 добра чланка

Изабрани списак

Списак коришћених бројева дресова ФК Црвена звезда

Рајко Митић (лево) и Драган Џајић (десно) 1970. године

Рајко Митић, капитен Црвене звезде од њеног оснивања и први фудбалер који је понео звање Звездине звезде, играо је на позицији десне полутке и сходно томе носио број 8. Драгослав Шекуларац, познат по дриблинзима и израженој фудбалској техници, најчешће је носио број 8, који је преузео од Рајка Митића, такође је проглашен Звездином звездом. Трећи фудбалер који је понео то звање, Драган Џајић, био је препознатљив по броју 11, наступајући на левом крилу свог клуба.

Владимир Петровић Пижон је током играчке каријере углавном носио 7, док је Драган Стојковић Пикси дужио дрес са бројем 10. Та четири броја, према традиционалном распореду дресова, најчешће су носили играчи којима је задатак био да организују нападе свог тима. Број 9 су од оснивања клуба готово увек носили најистуренији нападачи, чија су се задужења превасходно односила на постизање погодака. Иако је тај број носило више играча који су оставили значајан траг у историји клуба, појединачно нису издвојени као носиоци признања, а шестом Звездином звездом проглашена је Генерација 1991.

Цео чланак 111 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

11. август — Ватерполо репрезентација Србије победом над Хрватском с резултатом 13 : 11 освојила је златну медаљу на ватерполо турниру на ЛОИ ’24.
10. август — Кошаркашка репрезентација Србије победом над Немачком с резултатом 93 : 83 освојила је бронзану медаљу на кошаркашком турниру на ЛОИ ’24.
4. август — У финалу тениског турнира на ЛОИ ’24, победом од 7 : 6, 7 : 6 над Карлосом Алкаразом, Новак Ђоковић, освојио је златну медаљу и комплетирао златни слем каријере.
31. јул — У нападу Израела на зграду у Техерану, Иран, убијен је Исмаил Ханије, један од вођа Хамаса.
26. јул — Дефилеом бродова на Сени, са спортским делегацијама земаља учесница, у Паризу су отворене Летње олимпијске игре 2024. године.
21. јул — Председник САД Џо Бајден је одустао од кандидатуре за председника Сједињених Америчких Држава на предстојећим изборима.
14. јул — Фудбалска репрезентација Шпаније освојила је Европско првенство победивши у финалу Енглеску резултатом 2 : 1.

Остале вести

На данашњи дан

31. август

1056 — Након изненадне болести пар дана раније, византијска царица Теодора је умрла без наследника, чиме је изумрла Македонска династија.
1939 — Немачка је извела лажни напад на радио-станицу у Глајвицу, што јој је послужило као изговор да следећег дана нападне Пољску и започне Други светски рат у Европи.
1941 — Четници су после једнодневне борбе са Немцима ослободили Лозницу.
1949 — Повлачењем Демократске армије Грчке у Албанију после њеног пораза на планини Грамос окончан је Грчки грађански рат.
1986 — Совјетски путнички брод Адмирал Нахимов је потонуо у Црном мору после судара са теретним бродом Пјотр Васев, при чему су погинуле 423 особе.
1997 — У саобраћајној несрећи у Паризу погинула принцеза Дајана (на слици) и њен пратилац Доди ал-Фајед.
2005 — У стампеду на мосту ал Алјман у Багдаду погинуло је 1.199 особа.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

Атомски часовник

… да су због оскудице метала током Другог светског рата додељивани дрвени Оскари?
… да ће трепљасти црв (планарија) јести сопствене унутрашње органе ако не нађе другу храну?
… да атомски часовник (на слици) има грешку од само 1 секунде у 1,7 милиона година?
… да океани заузимају скоро 70 одсто Земљине површине?
… да је у Швајцарској нелегално поседовати само једно морско прасе?
… да је Земља од Сунца удаљена 149,597,891 km?
… да се делови Африке налазе на све четири хемисфере?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Споменик Александру Великом у Солуну.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 693.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 381.727 корисника отворило налог, а од тога је 727 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Главна страна