3,4-Метилендиоксиамфетамин

С Википедије, слободне енциклопедије
3,4-Метилендиоксиамфетамин
IUPAC име
(R) 1-(бензо[1,3]диоксол-5-ил)пропан-2-амин
Клинички подаци
Начин применеОрално, Сублинвално
Правни статус
Правни статус
  • АУ: С9 (Забрањен)
  • ЦА: План III
  • УК: Класа А
  • УС: План I
Фармакокинетички подаци
МетаболизамХепатички, ЦYП екстензивно учествује
Полувреме елиминацијенепознато
ИзлучивањеРенално
Идентификатори
CAS број4764-17-4 ДаY
51497-09-7 61614-60-6 65620-66-8
ATC кодnone
PubChemCID 1614
DrugBankDB01509 ДаY
ChemSpider1555 ДаY
ChEMBLCHEMBL6731 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC10H13NO2
Моларна маса179,22 g/mol
  • O1c2ccc(cc2OC1)CC(N)C
  • InChI=1S/C10H13NO2/c1-7(11)4-8-2-3-9-10(5-8)13-6-12-9/h2-3,5,7H,4,6,11H2,1H3 ДаY
  • Key:NGBBVGZWCFBOGO-UHFFFAOYSA-N ДаY

МДА (3,4-метилендиоксиамфетамин, тенамфетамин) је психоделик и ентактогени лек из фенетиламинске и амфетаминске хемијске класе. Он се углавном користи као рекреациона дрога, ентеоген, и као помоћно средство у медитацији и психоделичној терапији. Први пут је синтетисан 1910. Постоји око 20 различитих синтетичких путева за његову припрему.

Медицинска употреба[уреди | уреди извор]

МДА се не користи у медицинској пракси. Међутим, многи потенцијални начини примене су истраживан у прошлости.[1] МДА је први пут кориштен у животињском тестирању 1939, и клиничка испитивања су почела 1941. за могућу примену у лечењу Паркинсонове болест. Између 1949. и 1957, више од 500 људи је учествовало у испитивањима његове потенцијалне употребе као антидепресива и/или аноректика. Америчка војска је такође експериментисала са овим леком, под кодним именом EA-1298, у циљу развијања „лека истине“ или онеспособљавајућег агенса.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The First MDA trip and the measurement of ‘mystical experience’ after MDA, LSD, and Psilocybin”. Архивирано из оригинала 01. 05. 2011. г. Приступљено 27. 10. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Lee, M.A. and Shlain, B., Acid Dreams: The CIA, LSD, and the Sixties Rebellion. Grove, 1985.
  • Stafford, P. Psychedelics Encyclopedia. Ronin, 1992.
  • Pihkal: A Chemical Love Story, Transform Press, Alexander Shulgin, Ann Shulgin.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]