7. муслиманска витешка ослободилачка бригада
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унијети у сам текст. |
| 7. муслиманска бригада | |
|---|---|
| 7. муслиманска витешка ослободилачка бригада | |
 Амблем | |
| Постојање | оснивање: 18. децембар 1992. год. |
| Укидање | 1996. год. |
| Земља | Република Босна и Херцеговина |
| Формација | 3. корпус Армије РБиХ |
| Огранак | Копнена војска Армије РБиХ |
| Тип | пјешадија |
| Сједиште | Зеница |
| Ангажовање | |
| Команданти | |
| Командант | Махмут Каралић |
| Командант | Асим Коричић |
| Командант | Амир Кубура |
7. муслиманска витешка ослободилачка бригада је основана 18. децембра 1992. године на приједлог штаба Територијалне одбране Зенице. Формирана је од војника који су се налазили на платоу Влашића и који су инсистирали да се јединица назове муслиманска. Налазила се у саставу 3. корпуса Армије РБиХ. Одлуком Предсједништва РБиХ од 11. маја 1995. године додијељен јој је почасни назив витешка.[1]
У част овој прослављеној јединици Армије РБиХ, једна улица у Какњу носи њен назив.[2]
Кроз ову бригаду је прошао и одређен број страних добровољаца из исламских земаља.[3]
Историја[уреди | уреди извор]
.png)
7. муслиманска бригада је формирана обједињавањем јединица из Средње Босне, које су се у вријеме оснивања бригаде налазиле на Влашићком платоу. Одлуком Предсједништва РБиХ од 14. маја 1994. године, бригади је додијељен почасни назив Славна, А 11. маја 1995. године, такође одлуком исте институције, бригади је додијељен највиши колективни назив витешка. Након рата и укидањем корпуса, 7. муслиманска витешка ослободилачка бригада мијења назив у 7. витешка механизована бригада а под тим називом бригада је 21. августа 1997. године ушла у састав новоформиране Војске Федерације Босне и Херцеговине.
Команданти бригаде[уреди | уреди извор]
Одлуком Енвера Хаџихасановића из 1992. године на командна мјеста су постављени:
- командант: Махмут Каралић
- начелник штаба: Асим Коричић
- помоћник начелника за оперативно-наставне планове: Амир Кубура[4]
Дана 12. марта 1993. године за комаданта 7. бригаде Сефер Халиловић поставља Асима Коричића, с тим команду над 7. муслиманском брдском бригадом де факто има Амир Кубура, који је тек 6. августа 1993. године постављен за команданта.
Састав 7. муслиманске бригаде[уреди | уреди извор]
Команда и сједиште бригаде налазили су се у касарни у зеничком Билимишћу.
- 1. батаљон са сједиштем у Травнику (није познато да је батаљон до 1993. године имао заповједника, те се првим комадантом сматра Сафет Јунузовић)
- 2. батаљон са сједиштем на Билимишћу (командант до 1993. године Шериф Патковић, њега мијења Касим Поџић)
- 3. батаљон са сједиштем у Какњу (команданти Касим Алибеговић, Нихад Ћатић, те 1993. године Мустафа Хаџихафизбеговић)
Од 1993. године 7. муслиманска бригада добија батаљон војне полиције са сједиштем у Зеници; међутим, командант војне полиције није потпадао под команду 7. бригаде, нити је батаљон морао извршавати команде 7. бригаде. Постојао је принцип двоструке команде. Јединица је имала приблжно 30 људи, а комадант је био Јусуф Каралић.
Сваки се батаљон сатојао од 4 чете и укупан број војника био је око 1.500.
Види још[уреди | уреди извор]
- 303. витешка брдска бригада (1. зеничка)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ http://7muslimanska.itgo.com/custom.html
- ^ Улица 7. муслиманске витешке ослободилачке бригаде[мртва веза]. Приступљено 17. 11. 2015.
- ^ ICTY: Arab volunteers not part of Army of Republic of Bosnia and Herzegovina[мртва веза][мртва веза]
- ^ „Iz deftera bosanskog ratnika: FORMIRANJE I RAZVOJ SEDME MUSLIMANSKE BRIGADE”. Bošnjaci Agency. Arhivirano iz originala 14. 10. 2015. g. Pristupljeno 10. 10. 2015.
