Алес Адамович
| Ales Adamovič | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 3. septembar 1927. |
| Место рођења | Konjuhi, SSSR |
| Датум смрти | 26. januar 1994. (66 god.) |
| Место смрти | Moskva, Rusija |
| Књижевни рад | |
| Жанр | proza, novinarstvo, filmski scenariji, kniževna kritika |
Aleksandar (Ales) Mihajlavič Adamovič (блр. Аляксандр (Алесь) Міхайлавіч Адамовіч; 3. септембар 1927, село Коњухи, Капиљски рејон, Минска област — 26. јануар 1994, Москва) био је белоруски совјетски писац, сценариста, књижевни критичар. Доктор филолошких наука (1962), професор (1971), дописни члан Академије наука БССР (1980).
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен 3. септембра 1927. у лекарској породици. Од 1928. године је породица живела у селу Глуша, Бабрујски рејон [1]. У време Великог домовинског рата, његова је мајка променила му у документима датум рођења на каснији како би га спасла од одведења у Немачку, на прислилне радове. Већ 1942. године, као средошколац, се Адамович прикључује партизанском покрету као одржач везе партизанског одреда, од 1943. године - и као борац. Након тога 1944. године Централни штаб партизанског покрета га упућује на школовање у рударско-металуршку техничку школу у Алтајскиу покрајину ).
Враћа се у Белорусију 1945. године и полаже екстерну матуру.
Завршио је основне (1950. године) и постдипломске студије (1953. године) на филолошком факултету Белоруског државног универзитета је и тамо је радио на катедри за белоруску књижевност.
Више од две деценије (1954-1962, 1967 -1983) ради у Институту књижевности Академије наука БССР.
Након првих осам година у Академије докторира и одлази у Москву где 1962. уписује и 1966. дипломира на Високој школи сценариста
У истим годинама предаје курс белоруске књижевности у Московском државном универзитету Ломоносов, где је био сузпендован због одбијања да потпише колективно осуђујуће писмо против дисидената Јурија Данијеља и Андреја Сињавског [1].
Члан делегације БССР на 37. седнице Генералне скупштине УН-а 1982. године.
Од 1987. године све до смрти је директор савезног истраживачког института за кинематографију у Москви
Посланик Већа народних посланика СССР [2](1989), првог и последњег релативно демократски избраног парламента Совјетског савеза. Члан Уније совјетских писац-а (од 1957. године) и белоруског ПЕН-центра од 1989. године.
Јавна и политичка делатност[уреди | уреди извор]
Као посланик народног већа СССР је током 1989-1991 члан тзв. Међурегионалне групе, у којој су чланови били и дисидент Андреј Сахаров, Борис Јељцин итд.
Активно је подржавао стварање Белоруског народног фронта. Један од предсеника друштва "Мемориал" и међународног фонда "Помоћ жртвама Чернобиља"[2][3].
Стваралаштво[уреди | уреди извор]
Писао је на руском и белоруском језику. Већина његовог књижевног и кинематографијског дела се фокусира на Други светски рат у Белорусије. Заједно са Елемом Климовим су сценаристе једног оф најзначајниг совјетског филма "Иди и гледај".
Један од првих у совјетској књижевности је отворио тему Чернобиља[4] и наступства ове катастрофе[5]. Според добитнице Нобелеве награде Светлане Алексијевич, био је један од најбољих кандидата на улогу белоруског Вацлава Хавела [6].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Дом-музей Алеся Адамовича в Глуше вряд ли откроется в год празднования 90-летия со дня рождения писателя”. Архивирано из оригинала 08. 09. 2018. г. Приступљено 18. 06. 2019.
- ^ ТОМКОВИЧ, Александр. „От катастрофы — к саду надежды”. Свободные новости. Снплюс. Приступљено 2019-06-18.
- ^ Спутник. „Бутерброд Грушевого: возможен ли успех гражданской инициативы в РБ?”. Спутник Беларусь (на језику: руски). Приступљено 2019-06-18.
- ^ „Алесь Адамович предсказал страшные последствия Чернобыля и спас Беларусь от ядерных боеголовок”. ТУТ.БY (на језику: руски). 2007-04-26. Архивирано из оригинала 18. 06. 2019. г. Приступљено 2019-06-18.
- ^ Спутник. „Алесь Адамовіч і тры тэмы яго жыцця – вайна, Курапаты, Чарнобыль”. Спутник Беларусь (на језику: белоруски). Приступљено 2019-06-18.
- ^ „Светлана АЛЕКСИЕВИЧ: "Мы уже не можем, как герои Чехова, сказать: через 100 лет человек будет прекрасен"”. Известия (на језику: руски). 2004-05-14. Приступљено 2019-06-18.
