Дејвид Брустер

Дејвид Брустер
Дејвид Брустер
Име по рођењу	David Brewster
Друга имена	Sir David Brewster
Датум рођења	(1781-12-11)11. децембар 1781.
Место рођења	Канонгејт, Џедбаро, Роксбергшир  Шкотска, Велика Британија
Датум смрти	10. фебруар 1868.(1868-02-10) (86 год.)
Место смрти	Гатонсајд, Роксбергшир  Шкотска, Уједињено Краљевство
Пребивалиште	Шкотска
Држављанство	Велика Британија
Образовање	Физика, математика, астрономија
Универзитет	Универзитет у Единбургу
Деловање	Физичка оптика, Брустеров угао, фотоеластичност, стереоскоп, калеидоскоп

Сер Дејвид Брустер KH PRSE FRS FSA (шкот.) FSSA MICE (11. децембар 1781 – 10. фебруар 1868) био је шкотски научник, изумитељ, аутор, и академски администратор. У науци он је првенствено запамћен по свом експерименталном раду у пољу физичке оптике, са нагласком на изучавању поларизације светлости, и по открићу Брустеровог угла. Он је проучавао бирефрингенцију кристала под притиском и открио фотопластичност, чиме је зачео поље оптичке минералогије. Због његових доприноса, Вилијам Вевел га је назвао „оцем модерне експерименталне оптике” и „Јоханом Кеплером оптике.”

Као пионир фотографије, Брустер је изумео побољшани стереоскоп, који је он називао „лентикуларним стереоскопом” и који је постао први преносни уређај за 3Д гледање. Он је исто тако изумео бинокуларну камеру, два типа полариметра, полизонска сочива, светионички илуминатор, и калеидоскоп.

Брустер је био презвитеријанац и ходао је руку под руку са својим братом на прекидној процесији којом је формирана Слободна црква Шкотске. Као историчар науке, Брустер је стављао фокус на живот и рад свог хероја, Исака Њутна. Брустер је објавио детаљну Њутнову биографију 1831. године и касније је постао први научни историчар који је прегледао многе документе у Њутновој колекцији манускрипата. Брустер је исто тако написао бројне радове популарне науке, и био је један од оснивача Британске научне асоцијације, чији је био председник 1849. године. Он је постао јавно лице високог образовања у Шкотској, служећи као декан Универзитета у Сент Андрусу (1837–59) и касније Универзитета у Единбургу (1859–68). Брустер је исто тако био уредник Единбуршке енциклопедије са 18 томова.

Живот

Дејвид Брустер је рођен у Канонгејту у Џедбергу, Роксбургшир, у породици Маргарет Ки (1753–1790) и Џејмса Брустера (око 1735–1815), ректора Џедбуршке гимназије и учитеља високог угледа. Дејвид је био треће од шесторо деце, две ћерке и четири сина: Џејмс (1777–1847), свештеник у Крејгу, Фериден; Давид; Џорџ (1784–1855), свештеник у Скунију, Фифе; и Патрик (1788–1859), свештеник у опатијској цркви, Пејсли.

Са 12 година, Дејвид Брустер је матурирао на Универзитету у Единбургу са намером да постане свештеник. Магистрирао је 1800. године, био је лиценциран као свештеник Цркве Шкотске, а затим је у неколико наврата проповедао по Единбургу. До тада је Брустер већ показао снажну склоност природним наукама и успоставио је блиску везу са Џејмсом Вејчем из Инчбонија. Вејч, који је уживао репутацију локалног човека науке и био је посебно вешт у прављењу телескопа, сер Валтер Скот га је окарактерисао као „самоуког филозофа, астронома и математичара“.

Брустеров закон

Главни чланак: Брустерово правило

Према Брустеровом правилу преломљени зрак (рефракција) потпуно је линеарно поларизован ако светлост пада на равну површину под таквим углом да су одбијени (рефлектовани) и преломљени зрак нормални.

Дејвид Брустер је испитивањем доказао да од неполаризованог таласа светлости рефлексијом на прозирном средству настаје поларизовани талас само онда, кад је угао између рефлектованог (поларизованог) и преломљеног зрака прав угао, то јест када је:

$\alpha +\beta =90^{\circ }$

Будући да је индекс лома n:

$n={\frac {\sin \alpha }{\sin \beta }}$

а из првог израза излази:

$\beta =90^{\circ }-\alpha$

то је:

$n={\frac {\sin \alpha }{\sin(90^{\circ }-\alpha )}}={\frac {\sin \alpha }{\cos \alpha }}$

или:

$n=\tan \alpha$

Према томе Брустеров закон гласи: Ако је тангенс угла упадања неполаризованог зрака на неко прозирно средство једнак индексу лома тога средства, онда је рефлектовани зрак потпуно (тотално) поларизован.

Како је индекс лома стакла n = 1,53 то из једначине n = tg α излази да је угао тоталне поларизације за стакло α ≈ 57°. Рефлектована светлост је поларизована и код других упадних углова, али само делимично. Рефлексијом на води настаје потпуна поларизација када је tg α = 4/3, односно α ≈ 53°. Упадни угао α, за који је одбијени (рефлектовани) зрак потпуно (тотално) поларизован зове се угао потпуне поларизације. Осциловање поларизованог зрака, који се одбије рефлексијом неполаризоване светлости је нормално на раван упадања.

Калеидоскоп

Главни чланак: Калеидоскоп

Унутрашњост калеидоскопа.

Калеидоскоп (енг. kaleidoscope, од грч. εἶδος: слика) оптичка је направа, цев дуж које су постављена најчешће три правоугаона огледала, међусобно нагнута под оштрим углом, обично од 60° или 72°. На једној је страни цеви отвор за посматрачево око, а на другој прозирна коморица у којој се налазе шарена стакалца или неки други ситни помични предмети. Како се цев врти (ротира), ситни предмети на њеном крају мењају положаје, а вишеструком рефлексијом настаје низ централносиметричних фигура, које чине врло лепе слике. Изумео га је и патентирао Дејвид Брустер 1817. године.

Види још

• Брустеров угао
• Брустер кратер
• Брустерит

Литература

• Wyлие, Јамес Аиткен (1881). Дисруптион wортхиес : а мемориал оф 1843, wитх ан хисторицал скетцх оф тхе фрее цхурцх оф Сцотланд фром 1843 доwн то тхе пресент тиме. Единбургх: Т. C. Јацк. стр. 59—64. Приступљено 18. 8. 2018. 
• Гордон, Маргарет Мариа (1881). Тхе хоме лифе оф сир Давид Бреwстер. D. Доуглас. стр. 221—236. Приступљено 18. 9. 2011.  Доwнлоадабле арцхиве цопy
• Бреwстер, Давид (1854). Тхе Цреед оф тхе Пхилосопхер анд тхе Хопе оф тхе Цхристиан. Мурраy (реиссуед бy Цамбридге Университy Пресс. 2009. ISBN 978-1-108-00416-9.)
• Бреwстер, Сир Давид (1858). Тхе калеидосцопе, итс хисторy, тхеорy анд цонструцтион wитх итс апплицатион то тхе фине анд усефул артс. Ј. Мурраy. Приступљено 18. 9. 2011.  ПДФ цопy
• "Тхе Хоме Лифе оф Сир Давид Бреwстер" (1869). Wриттен бy хис даугхтер Маргарет Мариа Гордон.
• Андерссон, L. Е.; Wхитакер, Е. А. (1982). НАСА Цаталогуе оф Лунар Номенцлатуре. НАСА РП-1097. 
• Буссеy, Б.; Спудис, П. (2004). Тхе Цлементине Атлас оф тхе Моон. Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-81528-4. 
• Цоцкс, Елијах Е.; Цоцкс, Јосиах C. (1995). Wхо'с Wхо он тхе Моон: А Биограпхицал Дицтионарy оф Лунар Номенцлатуре. Тудор Публисхерс. ИСБН 978-0-936389-27-1. 
• МцДоwелл, Јонатхан (15. 7. 2007). „Лунар Номенцлатуре”. Јонатхан'с Спаце Репорт. Приступљено 2007-10-24. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Мензел, D. Х.; Миннаерт, M.; Левин, Б.; Доллфус, А.; Белл, Б. (1971). „Репорт он Лунар Номенцлатуре бy тхе Wоркинг Гроуп оф Цоммиссион 17 оф тхе ИАУ”. Спаце Сциенце Ревиеwс. 12 (2): 136—186. Бибцоде:1971ССРв...12..136М. С2ЦИД 122125855. дои:10.1007/БФ00171763. 
• Мооре, Патрицк (2001). Он тхе Моон. Стерлинг Публисхинг Цо. ИСБН 978-0-304-35469-6. 
• Прице, Фред W. (1988). Тхе Моон Обсервер'с Хандбоок. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-33500-3. 
• Рüкл, Антонíн (1990). Атлас оф тхе Моон. Калмбацх Боокс. ИСБН 978-0-913135-17-4. 
• Wебб, Рев. Т. W. (1962). Целестиал Објецтс фор Цоммон Телесцопес (6тх ревисед изд.). Довер. ИСБН 978-0-486-20917-3. 
• Wхитакер, Еwен А. (1999). Маппинг анд Наминг тхе Моон. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-62248-6. 
• Wласук, Петер Т. (2000). Обсервинг тхе Моон. Спрингер. ИСБН 978-1-85233-193-1. 

Спољашње везе

• The Brewster Kaleidoscope Society
• Давид Бреwстер на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
• Дејвид Брустер на сајту Интернет Арцхиве (језик: енглески)
• Дејвид Брустер на сајту ЛибриВоx (језик: енглески)
• Brewster's (1831) "On a new analysis of solar light, indicating three primary colours, forming coincident spectra of equal length," Transactions of the Royal Society of Edinburgh, vol. 12, p. 123-136. - digital facsimile from the Linda Hall Library
• Brewster's (1834) "On the colours of natural bodies," Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2020) Transactions of the Royal Society of Edinburgh, vol. 12, p. 538-545. - Linda Hall Library
• Brewster's (1835) A treatise on optics Архивирано на сајту Wayback Machine (21. октобар 2020) - Linda Hall Library
• Letters on Natural magic Addressed to Sir Walter Scott From the Rare Book and Special Collection Division at the Library of Congress