Дритан Абазовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Дритан Абазовић
Абазовић 2022.
Лични подаци
Датум рођења(1985-12-25)25. децембар 1985. (38 год.)
Место рођењаУлцињ, СР Црна Гора, СФР Југославија
Држављанствоцрногорско
УниверзитетУниверзитет у Сарајеву
Универзитет Црне Горе
Политичка каријера
ПартијаУРА (од 2015)
ПЦГ (2012—2014)
7. председник Владе Црне Горе
Председник Владе у техничком мандату
28. април 2022. — 31. октобар 2023.
ПредседникМило Ђукановић
Јаков Милатовић
ПретходникЗдравко Кривокапић
НаследникМилојко Спајић
21. октобар 2022. — 31. октобар 2023.
Председник владеДритан Абазовић
ПретходникРанко Кривокапић
НаследникФилип Ивановић
4. децембар 2020. — 28. април 2022.
Председник владеЗдравко Кривокапић
ПретходникЗоран Пажин
Милутин Симовић
Рафет Хусовић
НаследникВладимир Јоковић
Рашко Коњевић
Јована Маровић
Ервин Ибрахимовић
14. октобар 2012. — 4. децембар 2020.
ПредседникРанко Кривокапић
Дарко Пајовић
Иван Брајовић
Алекса Бечић
Званични веб-сајт
dritan.me
Потпис

Дритан Абазовић (алб. Dritan Abazoviq; Улцињ, 25. децембар 1985) јесте црногорски политичар и политиколог. Био је председник Владе Црне Горе од априла 2022. до октобра 2023, министар спољних послова Црне Горе од октобра 2022. до октобра 2023. и потпредседник Владе Црне Горе од 2020. до 2022. Председник је Грађанског покрета Уједињена реформска акција (УРА) и ту функцију обавља од априла 2017. Први је Албанац и Муслиман који је обављао функцију премијера Црне Горе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Почеци[уреди | уреди извор]

Рођен је у албанској породици. Основну школу и Гимназију завршио је у Улцињу. Дипломирао је на Факултету политичких наука, смјер Политикологија, Универзитет у Сарајеву, стекавши звање дипломираног политиколога. Био је студент генерације и добитник „Златне значке” и „Златне повеље” Универзитета у Сарајеву. Магистрирао је 2008. године на Факултету политичких наука Универзитета Црне Горе, на смјеру Међународни односи.[1] Докторирао је 2019. године на Факултету политичких наука Универзитета у Сарајеву.[2]

Дугогодишњи је сарадник невладиних организација из области људских права, евроатлантизма и грађанског активизма. Био је ангажован на пројектима у вези са промоцијом мултикултурализма у пост-конфликтним зонама бивше Југославије. Учесник је међународних програма, конференција и семинара. Специјализовао се на неколико студијских програма. Усавршавао се на Универзитету у Ослу, гдје је завршио „Студије мира”, а био је учесник стручних програма у САД-у, Луксембургу, Аустрији, Белгији, Шпанији, Словенији.

Као предавач је између осталог био ангажован на Институту за технологију МСУ, Илиган (Филипини) на тему „Источна Европа”, као и на Билги Универзитету у Истанбулу на тему „Нови концепт људске безбједности у политичком сектору”. Радио је као демонстратор на Факултету политичких наука у Сарајеву на предметима Проф. др Есада Згодића, затим као извршни директор у Телевизији Теута и извршни директор НВО Могул у Улцињу. Радно искуство стекао је и као професор у средњој школи „Дрита” у Улцињу, гдје је предавао предмете Социологија културе, Комуникологија и Историја религије. Своју прву књигу „Космополитска култура и глобална правда” објавио је 2010. године. До сада је објавио и десетак научих радова у домаћим и међународним часописима, претежно из области политичке филозофије и међународних односа. Од 2012. године је члан Парламента Црне Горе. Говори енглески и албански језик.[1]

Опозиција (2012—2020)[уреди | уреди извор]

Абазовић је био један од оснивача политичке партије Позитивна Црна Гора 2012. године. На Изборима за посланике у Скупштину Црне Горе 2012., ова партија је освојила 7 мандата, чиме је Абазовић постао најмлађи члан тог сазива Скупштине Црне Горе. Након подјела у партији, 2014. године, Абазовић напушта Позитивну Црну Гору, те функционише као независни посланик до 2015. године када се прикључује новооснованој Уједињеној реформској акцији (УРА) 2015. године. Тренутно је на функцији председника УРА и њен је посланик у Скупштини Црне Горе.[1][3]

На изборима за народне посланике Црне Горе 2020. Абазовићева коалиција „Црно на бијело” је освојила 5,53 одсто гласова, односно за њих је гласало 22.649 људи. Овим резултатом добили су четири мандата која су се показала као пресудна јер је толико требало опозиционим коалицијама („За Будућност Црне Горе” /27 мандата/ и грађанска „Мир је наша нација” /10/) да би имале владајућу већину — 41 мандат свега — после 30 година власти Мила Ђукановића и ДПС-а.[4] Абазовић је после избора изјавио:

Црна Горо, нека ти је срећна слобода. Тридесет година смо чекали да се смијени власт. Многи нису вјеровали. Али ови људи јесу. Свима нека је срећно. Рекли смо да ћемо исписати историју и исписали смо је. Нека је сретно и људима који су гласали ДПС. Они нису непријатељи Црне Горе. Мафија више неће владати. Сви су добро дошли на праву страну историје, и на правду, и на Устав. Добили смо мафију, без новца, само срцем и само знањем. Попијте нешто, славите, упалите бакљу слободе![5]

Потпредседник Владе Црне Горе (2020—2022)[уреди | уреди извор]

Дана 4. децембра 2020. године, изабрана је нова, технократска Влада Црне Горе, гласовима 41 посланика у Скупштини Црне Горе. За председника Владе изабран је Здравко Кривокапић, а Абазовић је именован за потпредседника Владе, задужен за националну безбедност. Овим је и званично окончана непрекидна тридесетогодишња владавина Демократске партије социјалиста у Црној Гори.

Председник Владе Црне Горе (2022—2023)[уреди | уреди извор]

Председник Црне Горе Мило Ђукановић предложио је Абазовића за мандатара за састав нове, 43. Владе Црне Горе, након што је претходној Влади тадашњег премијера Здравка Кривокапића, почетком фебруара исте године, изгласано неповерење гласовима покрета Уједињена реформска акција, ког предводи Абазовић, и опозиције предвођене Демократском партијом социјалиста, коју предводи Ђукановић.[6][7] Дана 28. априла 2022, гласовима 45 посланика у Црногорском парламенту, одабрана је нова, мањинска Влада Црне Горе, на челу с Абазовићем као премијером. Абазовић је посланицима саопштио да ће главни задатак нове влада бити наставак преговора о приступу Црне Горе у Европску унију.

На основу предлога за изгласавање неповерења који су предали посланици Демократске партије социјалиста, Либералне партије, Социјалдемократске Црне Горе, Социјалдемократске партије и Демократске уније Албанаца, Скупштина Црне Горе је након поноћи 20. августа 2022. године изгласала неповерење његовој Влади. Поред предлагача, за неповерење су гласали посланици Демократа и посланик Марко Милачић.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Абазовић је етнички Албанац[8] и муслиман.[9] Био је потписник Декларације о заједничком језику.[10] Своју прву књигу објавио је 2010. године (Космополитска култура и глобална правда).[11] Радио је као професор у средњој школи у Улцињу.[12]

Дела[уреди | уреди извор]

Књиге
  • Космополитска култура и глобална правда (2009)[13]
  • А Цритиqуе оф Глобал Етхицс (2022)[14][15]
Чланци
  • Абазовић, Дритан (2014) Анатомија постмодерног морала, Знакови времена, Часопис за филозофију, религију, знаност и друштвену праксу, година XVII, број 63, Научно-истраживачки институт Ибн Сина, Сарајево
  • Абазовић, Дритан (2013) Реалполитика и етика, Матица црногорска, Часопис за друштвена питања, науку и културу, година XIV, број 54., љето 2013 Подгорица
  • Абазовић, Дритан (2012) Појам достојанства у контексту савременог друштва, Знакови времена, Часопис за филозофију, религију, знаност и друштвену праксу, година XV, двоброј 57/58, Научно-истраживачки институт Ибн Сина, Сарајево
  • Абазовић, Дритан (2014) Идеологија антиглобалисте, Идеологија антиглобализма,часопис за науку, културу и умјетност „Дија”, Удружење албанских ствараоца, бр12/2014, год. XII
  • Абазовић, Дритан (2014) Етичко преиспитивање демократије, Сарајевски журнал за друштвена питања (јесен/зима 2014), Факултет политичких наука, Универзитет у Сарајеву, годиште III, број 1-2

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 27. 03. 2019. г. Приступљено 26. 03. 2019. 
  2. ^ https://www.cdm.me/drustvo/dritan-abazovic-doktorirao-u-sarajevu/.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 27. 03. 2019. г. Приступљено 26. 03. 2019. 
  4. ^ „Коначни резултати избора у Црној Гори: ДПС 35,06 одсто гласова, „За будућност Црне Горе” 32,55”. Политика. 31. 8. 2020. Приступљено 1. 9. 2020. 
  5. ^ „Дритан Абазовић, носилац листе „Црно на бијело”: Победили смо мафију, свима нека је срећно. Црну Гору треба да води експертска влада...”. Недељник. 30. 8. 2020. Приступљено 1. 9. 2020. 
  6. ^ „Ђукановић дао мандат Абазовићу за састав нове Владе Црне Горе”. Радио Слободна Европа. Приступљено 12. 5. 2022. 
  7. ^ Милиц, Педраг (3. 3. 2022). „Монтенегро ПМ-десигнате намед то форм про-Wестерн говернмент”. АБЦ Неwс. Приступљено 12. 5. 2022. 
  8. ^ „Ко је Албанац Дритан Абазовић и како од њега зависи будућност у Црној Гори”. Телеграф (на језику: српски). 31. 8. 2020. Приступљено 28. 4. 2022. 
  9. ^ „Амфилохије: Абазовић, наш угледни муслиман би повукао закон због народа на улици”. Вијести. 29. 2. 2020. Приступљено 28. 4. 2022. 
  10. ^ Сигнаториес оф тхе Децларатион он тхе Цоммон Лангуаге, оффициал wебсите, ретриевед он 16 Аугуст 2018.
  11. ^ „Промоција књиге мр. Дритан Абази „Космополитска култура и глобална правда””. Лајме нга Улqини (на језику: албански). 3. 3. 2010. Приступљено 29. 4. 2022. 
  12. ^ „Дритан Абазовић Биографија”. Биографија.орг. 10. 9. 2020. Приступљено 12. 5. 2022. 
  13. ^ „Дритан”. 
  14. ^ „А ЦРИТИQУЕ ОФ ГЛОБАЛ ЕТХИЦС|Хардцовер”. 
  15. ^ „РТС :: Регион :: Абазовић за РТС: Све смо пробали у региону, само нисмо договор”. ртс.рс. Приступљено 2024-04-20. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dritan_Abazović&oldid=27716963”