Gernika (Пикасо)

С Википедије, слободне енциклопедије

Gernika
УметникPablo Pikaso
Година1937
ПравацKubizam
Димензије349 x 776 cm
МестоMadrid
Мурал слике "Герника" П. Пикаса израђена је у плочицама и пуној величини. Локација: Герника

Gernika (шп. Guernica) је слика чувеног шпанског сликара Пабла Пикаса.[1][2] То је мурал димензија 349.3 цм × 776.6 цм, рађен техником уље на платну. Једна је од најпознатијих слика Пабла Пикаса и једна од најпознатијих слика на свету са антиратном поруком.[3][4] Пикасо је израдио слику по наруџбини шпанских културних посланика за Шпански павиљон на Светској изложби у Паризу 1937. године. Слика је на истом месту и први пут изложена.[5]

Настанак слике[уреди | уреди извор]

По пријему поруџбине за израду слике за Светску изложбу, Пикасо дуго није имао инспирацију. У том периоду живота није био задовољан својим радом, био је меланхоличан и депресиван. Поред тога, у родној Шпанији је беснео грађански рат, што је додатно утицало на Пикасово расположење. Када је чуо за немилосрдно бомбардовање Гернике, градића на северу Шпаније, 26. априла 1937. године од стране италијанских и немачких ваздухопловних снага, у којем је градић готово сравњен са земљом, добио је идеју за слику.[6] Израдио ју је за свега 35 дана. На њој преовладавају монохроматске боје, сива, црна и плава. Иако слика Герника данас важи за један од најважнијих антиратних симбола, Пикасо никада није желео да говори о њој. Такође, по Пикасовој жељи, слика није смела бити однесена у Шпанију све док се у њој не успостави демократија. Сам уметник то није дочекао. Чувана је у Музеју савремене уметности у Њујорку, да би 1981.године, неколико година након смрти Франсиска Франка била однета у Шпанију. Данас се чува у Музеју краљице Софије у Мадриду.[7]

Таписерија у Седишту организације уједињених нација[уреди | уреди извор]

1955. године, Нелсон Рокфелер, тражио је да купи Гернику од Пикаса, што је Пикасо одбио. Као компромис, по налогу Рокфелера, израђена је таписерија, која је изложена у Седишту организације уједињених нација, на улазу у просторије Савета безбедности УН.[8]

Историјски контекст[уреди | уреди извор]

Бомбардовање 26. априла 1937[уреди | уреди извор]

Током Шпанског грађанског рата, републиканске снаге су биле састављене од разних фракција као што су комунисти, социјалисти, анархисти и други са различитим циљевима. Ипак, били су уједињени у свом противљењу националистима, предвођеним генералом Франциском Франком, који је тражио повратак у предрепубликанску Шпанију на основу закона, реда и традиционалних католичких вредности.[9]

Герника, град у покрајини Бискаја у Баскији, виђен је као северни бастион републиканског покрета отпора и центар баскијске културе. Ово је додало његов значај као мете.[10] Око 16.30 часова у понедељак, 26. априла 1937. године, ратни авиони легије Кондор нацистичке Немачке, којом је командовао пуковник Волфрам фон Рихтхофен, бомбардовали су Гернику око два сата.[11][10] У свом дневнику од 30. априла 1937. фон Рихтофен је написао:

Када је стигла прва ескадрила Јункерса, већ је свуда било дима (од ВБ [ВБ/88] који је напао са 3 авиона); нико није хтео да идентификује мете путева, моста и предграђа, те су једноставно све бацили право у центар. Бомбе типа 250 су срушиле бројне куће и уништиле водоводе. Запаљива средства су сада могла да се рашире и постану делотворна. Материјали кућа: кровови од црепа, дрвени тремови и дрвена грађа били су до потпуности уништени. Већина становника је била одсутна због празника; већина осталих напустила је град одмах на почетку [бомбардовања]. Мали број је страдао у склоништима која су погођена.“[12]

Други извештаји наводе да су се, пошто је био пазарни дан у Герници, његови становници окупљали у центру града. Када је почело бомбардовање, нису могли да побегну, јер су путеви били пуни рушевина, а мостови који су водили из града били су уништени.

Герника у рушевинама, 1937

Герника је била мирно село удаљено 10 километара од линија фронта, а између линија фронта и Билбаа, главног града Бискаје (Бискаја). Али свако повлачење републиканаца према Билбау, или било какво напредовање националиста ка Билбау, морало је да прође кроз Гернику.[13] У запису Волфрама фон Риххофена у ратном дневнику од 26. априла 1937. стоји: „К/88 [бомбардерске снаге Кондор Легије] биле су гађале Гернику да би зауставиле и пореметиле повлачење Црвених које је морало да прође овуда.“ Према немачком концепту тактичког бомбардовања, области које су биле путеви транспорта и кретања трупа сматрале су се легитимним војним циљевима. Следећег дана, Рихтофен је записао у свој ратни дневник „Герника гори“.[14]

Најближа војна мета од било каквог значаја била је фабрика ратних производа на периферији Гернике, али је у нападу прошла неповређена. Стога је напад нашироко осуђен као терористички бомбардерски напад.[15][16]

Герникине последице[уреди | уреди извор]

Пошто је већина Герникиних мушкараца била одсутна, борећи се у корист републиканаца, у време бомбардовања град је био насељен углавном женама и децом.[17] Ова демографија се огледа у Герници. Како пише Рудолф Арнхајм, за Пикаса: „Жене и деца чине Гернику сликом жртвованог невиног, беспомоћног човечанства. Такође, жене и децу је Пикасо често представљао као само савршенство човечанства. Напад на жене и децу је, по Пикасовом мишљењу, усмерен на срж човечанства.“[10]

Новинар Тајмса Џорџ Стир, баскијски и републикански симпатизер, пропелирао је овај догађај на међународну сцену и скренуо пажњу Пабла Пикаса. Стиров исказ очевидаца објављен је 28. априла у Тајмсу и Њујорк Тајмсу, а 29. објављен је у L'Хуманитé, француском комунистичком дневнику. Стир је написао:

Реплика слике „Герника” П. Пикаса. Локација: Герника.

Герника, најстарији град Баскијаца и центар њихове културне традиције, јуче поподне је потпуно уништен од стране бунтовничких ваздушних напада. Бомбардовање овог отвореног града далеко иза линија трајало је тачно три сата и четврт, током којих моћна флота авиона састављена од три врсте немачких типова, Јункерс и Хајнкел бомбардера, није престајала да се баца на град бомбе тешке од 1.000 фунти наниже и, рачуна се, више од 3.000 двофунтних алуминијумских запаљивих пројектила. У међувремену, авиони су се спустили ниско изнад центра града да би митраљезима покосили оне цивиле који су се склонили у поља.”[17]

Пикасо је живео у Паризу током немачке окупације током Другог светског рата. Прича која се често понавља је да га је немачки официр једном упитао, када је видео фотографију Гернике у Пикасовом стану, „Јеси ли то урадио?“, а Пикасо је одговорио: „Не, ти си“.[18]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Рицхардсон 2016
  2. ^ Пицассо, Пабло. Гуерница. Мусео Реина Софíа. (Ретриевед 2017-09-07.)
  3. ^ Биографија Пабла Пикаса приступљено 07.10.2019.
  4. ^ „Пабло Пицассо”. Биограпхy.цом. 
  5. ^ Форрест Броwн. „10 мост фамоус паинтингс ин тхе wорлд”. ЦНН (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-13. 
  6. ^ Национална географија, Град који је инспирисао Пикаса да наслика једно од најпознатијих дела 20. века приступљено 07.10.2019.
  7. ^ „Пабло Пикасо - Герника”. артнит.нет. АртНет. Приступљено 5. 2. 2016. 
  8. ^ Тхе Гуардиан; Ин праисе оф... Гуерница приступљено 07.10.2019.
  9. ^ Бартон (2004).
  10. ^ а б в Арххеим, (1973) п. ???
  11. ^ Раy 2006, стр. 168–171
  12. ^ Qуотед ин Опплер (1988), п. 166.
  13. ^ Беевор 2006, стр. 231
  14. ^ Беевор 2006, стр. 233
  15. ^ Саул, Тобy (8 Маy 2018). "Тхе хоррибле инспиратион бехинд оне оф Пицассо'с греат wоркс". натионалгеограпхиц.цом. Ретриевед 21 Маy 2019.
  16. ^ Оверy, Рицхард (2013). Тхе Бомбинг Wар: Еуропе, 1939-1945. Пенгуин УК. п. иx. ISBN 0141927828.
  17. ^ а б Preston 2007, стр. 12–19
  18. ^ Tom Lubbock (27. 3. 2013). „Review: Guernica by Gijs van Hensbergen | Books”. The Guardian. Приступљено 20. 4. 2013. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Arnheim, Rudolf. (1973). The Genesis of a Painting: Picasso's Guernica. London: University of California Press. ISBN 978-0-520-25007-9
  • Бартон, Симон. (2004). А Хисторy оф Спаин. Неw Yорк: Палграве Мацмиллан.
  • Бецхт-Јöрденс, Гереон: Пицассос Гуерница алс кунсттхеоретисцхес Программ. Ин: Бецхт-Јöрденс, Гереон анд Wехмеиер, (Ин Герман) Петер M.: Пицассо унд дие цхристлицхе Иконограпхие. Муттербезиехунг унд кüнстлерисцхе Поситион. Диетрицх Реимер, Берлин 2003, С. 209–237 ISBN 3-496-01272-2
  • Бецрафт, Мелвин Е. Пицассо'с Гуерница – Имагес wитхин Имагес 3рд Едитион ПДФ доwнлоад
  • Беевор, Антонy. (2006) Тхе Баттле фор Спаин: Тхе Спанисх Цивил Wар 1936–1939. Лондон: Wеиденфелд & Ницолсон. ISBN 978-0-297-84832-5
  • Блунт, Антхонy. (1969) Пицассо'с Гуерница. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ISBN 0-19-500135-4
  • Боназзоли, Францесца, анд Мицхеле Робеццхи. (2014) "Пабло Пицассо: Гуерница", ин Мона Лиса то Марге: Хоw тхе Wорлд'с Греатест Артwоркс Ентеред Популар Цултуре. Неw Yорк: Престел. ISBN 978-379134877-3
  • Campbell, Peter (2009). "At the New Whitechapel" London Review of Books 31(8), 30 April 2009.
  • Cohen, David. (2003) Hidden Treasures: What's So Controversial About Picasso's Guernica?, Slate, 6 February 2003. Accessed 16 July 2006.
  • Fluegel, Jane. (1980) "Chronology" in Rubin (1980) Pablo Picasso: A Retrospective.
  • Francesconi, Elizabeth. (2006) "A Look Inside Picasso's War Images", discourse: An Online Journal by the students of Southern Methodist University, Spring 2006.
  • Granell, Eugenio Fernándes, Picasso's Guernica: the end of a Spanish era Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2023) (Анн Арбор, Мицх. : УМИ Ресеарцх Пресс, 1981) ISBN 978-0-8357-1206-4
  • Греенберг, Цлемент (1993). Тхе Цоллецтед Ессаyс анд Цритицисм; Волуме 4: Модернисм wитх а Венгеанце, 1957–1969. Университy оф Цхицаго Пресс. ISBN 0226306240
  • Харрис, Марк анд Бецрафт, Мелвин Е. Пицассо'с Сецрет Гуерница
  • Хенсберген, Гијс ван. (2004) Гуерница: Тхе Биограпхy оф а Тwентиетх-Центурy Ицон. Лондон: Блоомсбурy. ISBN 978-1-58234-124-8
  • Хенсберген, Гијс ван. (2009) "Пиецинг тогетхер Гуерница". ББЦ Неwс Магазине: 7 Април 2009. Аццессед: 14 Аугуст 2009.
  • Хоберман, Ј. "Поп анд Цирцумстанце". Тхе Натион, 13 Децембер 2004, 22–26.
  • Кеннедy, Маев. (2009) "Пицассо тапестрy оф Гуерница хеадс то УК", Лондон: Тхе Гуардиан, 26 Јануарy 2009. Аццессед: 14 Аугуст 2009.
  • Мартин, Русселл. (2003). Пицассо'с Wар. Лондон: Симон & Сцхустер УК. ISBN 978-0-7434-7863-2
  • Мартин, Русселл. (2002) Пицассо'с Wар: Тхе Деструцтион оф Гуерница анд тхе Мастерпиеце тхат Цхангед тхе Wорлд (2002). Он-лине еxцерптс линк.
  • Опплер, Еллен C. (ед). (1988). Пицассо'с Гуерница (Нортон Цритицал Студиес ин арт Хисторy). Неw Yорк: W. W. Нортон. ISBN 0-393-95456-0
  • ПБС Он-лине супплемент то "Треасурес оф тхе Wорлд" сериес, "Гуерница: Тестимонy то Wар" wитх Гуерница тимелине.
  • Писик, Бетсy. (2003) "Тхе Пицассо Цовер-Уп". Тхе Wасхингтон Тимес, 3 Фебруарy 2003. Ре-публисхед ат ЦоммонДреамс.орг. Аццессед: 14 Аугуст 2009
  • Престон, Паул. (2007) "Георге Стеер анд Гуерница". Хисторy Тодаy 57 (2007): 12–19.
  • Раy, Беверлy. (2006) "Аналyзинг Политицал Арт то Гет ат Хисторицал Фацт: Гуерница анд тхе Спанисх Цивил Wар". Тхе Социал Студиес 97 (2006): 168–171.
  • Рицхардсон, Јохн (2016) "А Дифферент Гуерница". Тхе Неw Yорк Ревиеw оф Боокс, 12 Маy 2016, 63 (8): 4–6.
  • Рубин, Wиллиам, ед. (1980) Пабло Пицассо: А Ретроспецтиве. Неw Yорк: Тхе Мусеум оф Модерн Арт. ISBN 0-87070-519-9
  • Тхомас, Гордон & Морган-Wиттс, Маx. (1975). Тхе Даy Гуерница Диед. Лондон: Ходдер & Стоугхтон. ISBN 0-340-19043-4
  • Тóибíн, Цолм. (2006) "Тхе арт оф wар", Лондон: Тхе Гуардиан, 29 Април 2006. Аццессед: 14 Аугуст 2009.
  • Wитхам, Ларрy (2013). Пицассо анд тхе цхесс плаyер: Пабло Пицассо, Марцел Дуцхамп, анд тхе баттле фор тхе соул оф модерн арт. Хановер; Лондон : Университy Пресс оф Неw Енгланд. ISBN 9781611682533
  • Braatz, Kurt (2005). Gott oder ein Flugzeug – Leben und Sterben des Jagdfliegers Günther Lützow [God or an Airplane – Life and Death of Fighter Pilot Günther Lützow] (на језику: немачки). Moosburg, Germany: NeunundzwanzigSechs Verlag. ISBN 978-3-9807935-6-8. 
  • Corum, James S.Wolfram Von Richthofen: Master of the German Air War (University Press of Kansas, 2008)
  • Corum, James. The Luftwaffe: Creating the Operational Air War, 1918–1940. Kansas University Press. (1997) ISBN 978-0-7006-0836-2
  • Цовердале, Јохн Ф. – Италиан Интервентион ин тхе Спанисх Цивил Wар. Принцетон Университy Пресс, 1975
  • Маиер, Клаус А. – Гуерница 26 Април 1937: Дие Деутсцхе Интервентион ин Спаниен унд дер "Фалл Гуерница." Фреибург им Бреисгау: Ромбацх, 1975
  • Паттерсон, Иан – Гуерница анд Тотал Wар (Лондон: Профиле; УСА, Харвард Университy Пресс, (2007) ISBN 978-1-86197-764-9)
  • Моа, ПíоЛос Митос де ла Гуерра Цивил, Ла Есфера де лос Либрос, 2003.
  • Рамíрез, Јуан Антонио – Гуерница: ла хисториа y ел мито, Елецта, Мадрид, 1999
  • Ариас Рамос, Раúл; Ел Апоyо Милитар Алемáн а Францо:Ла Легиóн Цóндор Ен Ла Гуерра Цивил, Ла Есфера де лос Либрос, 2003
  • Ранкин, НицхоласТелеграм Фром Гуерница: Тхе Еxтраординарy Лифе оф Георге Стеер, Wар Цорреспондент (Фабер & Фабер, Лондон, ISBN 0-571-20563-1)
  • Соутхwортх, Херберт РутледгеГуерница! Гуерница!, а студy оф јоурналисм, дипломацy, пропаганда, анд хисторy, Берклеy, 1977
  • Гордон Тхомас анд Маx Морган Wиттс, Гуерница: Тхе Цруцибле оф Wорлд Wар II, Стеин анд Даy, (1975) ISBN 0-8128-1839-3.
  • Цéсар Видал Манзанарес, Цхаптер 9 оф Ла Деструцциóн де Гуерница, транслатед инто Енглисх бy Петер Миллер. А детаилед аццоунт оф тхе аттацк анд ан аццоунт оф итс ликелy мотиватионс. Тхе сецтионс оф тхе артицле он тхе тиминг оф тхе аттацкс анд тхе партицулар планес анд армаментс усед драw хеавилy он тхис соурце.
  • Болинг, Даве. Гуерница: А Новел (Блоомсбурy, УС, (2008) ISBN 978-0-330-46066-8)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]