Историја Тајланда

С Википедије, слободне енциклопедије

Тајланђани, који су оригинално живели у Кмерском царству, мигрирали су у Индокину током периода од више векова. Сматра се да реч Siam (สยาม) потиче из палија (suvaṇṇabhūmi, „земља злата”) или санскртске речи श्याम (śyāma, „мрачно”) или монске речи ာမည (rhmañña, „странац”), и да вероватно има исти корен као Шан и Ахом. С друге стране кинески: 暹羅; пињин: Xиāнлуó било је име за северно краљевство с центром у Сукотаху и Саванкалоку, док је за Тајланђане, назив земље увек био Мјуанг Тај.[1]

Сијам као назив земље за западњаке вероватно је потекао од Португалаца. Португалске хронике напомињу да је Бороматрајлоканат, краљ Ајутајског краљевства, послао експедицију у Малакијски султанат на јужном врху Малајског полуострва 1455. године. Након њиховог освајања Малаке 1511. године, Португалци су послали дипломатску мисију у Ајутају. Век касније, 15. августа 1612. године, трговци Британске источноиндијске компаније са акредитацијом краља Џејмса I, приспели су на на Сијамски залив.[2]‍:18 „До краја 19. века, назив Сијам је постао толико уврежен у географској номенклатури да се веровало да ће то име и ниједно друго остати устаљено.”[2]‍:16

Индијанизована краљевства, као што су Мон, Кмерско царство и малајске државе Малајског полуострва и Суматре, владали су регионом. Тајланђани су основали своје државе: Нгоењанг, Сукотајско краљевство, Краљевство Ђијанг Мај, Ланатај и Ајутајско краљевство. Те државе су се међусобно бориле и биле су под сталном претњом Кмера, Бурме и Вијетнама. Много касније, европске колонијалне силе су постале претња у 19. и раном 20. веку, али Тајланд је преживео као једина држава југоисточне Азије која је избегла европску колонијалну власт због централизујућих реформи које је донео краљ Чулалонгкорн и због тога што су Французи и Британци одлучили да то буде неутрална територија, како би се избегли сукоби између њихових колонија. Након окончања апсолутне монархије 1932. године, Тајланд је издржао шездесет година готово трајне војне владавине пре успостављања демократски изабраног владиног система. У 2014. години дошло је до још једног државног удара.

Праисторија[уреди | уреди извор]

Континентална југоисточна Азија је хиљадама година била дом разних аутохтоних заједница. Откриће фосила Хомо ерецтус као што је Лампанг човек је пример архаичних хоминида. Остаци су први пут откривени током ископавања у провинцији Лампанг. Налази су датирани од пре отприлике 1.000.000-500.000 година у плеистоцену. Камени артефакти који датирају пре 40.000 година пронађени су из на пример склоништа Тхам Лод у Мае Хонг Сон и Ланг Ронгриен Рокшелтер у Крабију, полуострво Тајланд.[3] Археолошки подаци од пре 18.000–3.000 година првенствено потичу из пећинских и стенских склоништа и повезани су са хоабинхијским сакупљачима хране.[4]

Почетне државе и индијске државе[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Почетне државе Тајланда

У данашњем Тајланду постоје многа налазишта која датирају из бронзаног (1500–500. п. н. е.) и гвозденог доба (500. п. н. е.-500). Локалитет Бан Чанг (око провинције Удон Тани) тренутно се рангира као најранији познати центар производње бакра и бронзе у југоисточној Азији и датиран је на око 2.000 година пре нове ере.[5] Тајланд је такође учествовао у Поморском путу жада, који је постојао 3.000 година, од 2000. п. н. е. до 1000. године нове ере.[6][7][8][9]

Најстарији познати записи о политичком ентитету у Индокини приписују се Фунану – са центром у делти Меконга и који обухвата територије унутар данашњег Тајланда.[10] Кинески анали потврђују постојање Фунана још у 1. веку нове ере. Археолошка документација имплицира опсежну историју људских насеља од 4. века пре нове ере.[11]

Регион је такође био домаћин низу аутохтоних цивилизација које говоре аустроазијски и малајо-сумбаван. Међутим, мало се зна о Тајланду пре 13. века, пошто су литерарни и конкретни извори оскудни, а већина знања о овом периоду је сакупљена из археолошких доказа. Слично другим регионима у југоисточној Азији, Тајланд је био под јаким утицајем културе и религије Индије, почевши од Краљевине Фунан око првог века до Кмерског царства.[12] Ова „индијанизована краљевства“ се састоје од Двараватија, Шривијаје и Кмерског царства.[13] Е. А. Ворецч верује да је будизам морао да доспе на Тајланд из Индије у време индијског цара Ашоке из царства Маурија и током првог миленијума.[13] Касније је Тајланд био под утицајем јужноиндијске династије Палава и северноиндијског царства Гупта.[13]

Централни Тајланд[уреди | уреди извор]

Главни чланци: Дваравати и Лаво краљевство
Дваравати
Дваривати територија
Скулптура Вишнуа из кмерског период око 10. века
13 метара дуг лежећи Буда, Након Рачасима.

Река Чао Праја у данашњем централном Тајланду некада је била дом културе Мон Дваравати, која је преовладавала од 7. до 10. века.[14] Семјуел Бил је открио постојање државе забележене у кинеским списима о југоисточној Азији под називом „Дуолуободи”. Током археолошких ископавања на почетку 20. века које је водио Џорџ Кодес открио је да је провинција Након Патом била центар Дваравати културе. Два најважнија локалитета била су Накорн Патом и У Тонг (у модерној провинцији Суфан Бури). Двараватијеви натписи су били на санскриту и мону користећи писмо изведено из палавског писма јужноиндијске Палавске династије.

Јужни Тајланд[уреди | уреди извор]

Испод Кра превлаке налазило се место малајске цивилизације. Примордијална малајска краљевства су описана као притоке Фунану у кинеским изворима из другог века, иако се већина њих показала као племенске организације уместо као пуноправна краљевства.[15] Од шестог века па надаље, две главне мандале владале су јужним Тајландом, Кандули и Лангкасука. Кандули се фокусирао на оно што је сада провинција Сурат Тхани и Лангасука у провинцији Патани.

Јужни Тајланд је био центар хиндуизма и махајана будизма. Таншки монах Јиџинг се зауставио у Лангкасуки да би проучавао граматику палија и махајану током свог путовања у Индију око 800. У то време, краљевства јужног Тајланда су брзо потпала под утицај малајског краљевства Сривијаја са Суматре. Тамилски краљ Раџендра Чола I, Велики, из династије Чола, напао је краљевство Тамбралинга на југу Тајланда у 11. веку.[16]‍:866

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ де Цампос, Ј. Ј. (1941). „Тхе Оригин оф тхе Тицал” (ПДФ). Јоурнал оф тхе Сиам Социетy. 33.2ц. П.1 анд фоотноте 1. Архивирано из оригинала (ПДФ) 04. 03. 2016. г. Приступљено 13. 6. 2013. 
  2. ^ а б Wригхт, Арнолд; Бреакспеар, Оливер Т, ур. (2008) [1908]. „Хисторy” (ПДФ). Тwентиетх Центурy Импрессионс оф Сиам. Лондон: Ллоyдс Греатер Бритаин Публисхинг Цо. Приступљено 7. 10. 2011. 
  3. ^ Андерсон 1941
  4. ^ Лекенвалл 2012
  5. ^ Хигхам, Цхарлес; Хигхам, Тхомас; Циарла, Роберто; Доука, Катерина; Кијнгам, Ампхан; Рисполи, Фиорелла (10. 12. 2011). „Тхе Оригинс оф тхе Бронзе Аге оф Соутхеаст Асиа”. Јоурнал оф Wорлд Прехисторy. 24 (4): 227—274. С2ЦИД 162300712. дои:10.1007/с10963-011-9054-6. 
  6. ^ Тсанг, Цхенг-хwа (2000), "Рецент адванцес ин тхе Ирон Аге арцхаеологy оф Таиwан", Буллетин оф тхе Индо-Пацифиц Прехисторy Ассоциатион, 20: 153–158, . дои:10.7152/биппа.в20и0.11751.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  7. ^ Туртон, M. (2021). Нотес фром централ Таиwан: Оур бротхер то тхе соутх. Таиwан'с релатионс wитх тхе Пхилиппинес дате бацк милленниа, со ит'с а мyстерy тхат ит'с нот тхе јеwел ин тхе цроwн оф тхе Неw Соутхбоунд Полицy. Таиwан Тимес.
  8. ^ Еверингтон, К. (2017). Биртхплаце оф Аустронесианс ис Таиwан, цапитал wас Таитунг: Сцхолар. Таиwан Неwс.
  9. ^ Беллwоод, П., Х. Хунг, Х., Лизука, Y. (2011). Таиwан Јаде ин тхе Пхилиппинес: 3,000 Yеарс оф Траде анд Лонг-дистанце Интерацтион. Семантиц Сцхолар.
  10. ^ „ТХЕ ВИРТУАЛ МУСЕУМ ОФ КХМЕР АРТ - Хисторy оф Фунан - Тхе Лианг Сху аццоунт фром Цхинесе Емпирицал Рецордс”. Wинтермеиер цоллецтион. Приступљено 10. 2. 2018. 
  11. ^ „Стате-Форматион оф Соутхеаст Асиа анд тхе Регионал Интегратион - "тхалассоцратиц" стате - Басе оф Поwер ис ин тхе цонтрол оф а стратегиц поинтс суцх ас страит, баy, ривер моутх етц. ривер моутх етц.” (ПДФ). Кеио Университy. Приступљено 10. 2. 2018. 
  12. ^ Тхаиланд. Хисторy. Енцyцлоп?диа Британница Онлине
  13. ^ а б в "Соме Аспецтс оф Асиан Хисторy анд Цултуре" бy Упендра Тхакур п.157
  14. ^ Wyатт 2003, стр. 18
  15. ^ Јацq-Хергоуалц'х, Мицхаел (2002). Тхе Малаy Пенинсула: Цроссроадс оф тхе Маритиме Силк-Роад (100 БЦ-1300 АД). Брилл. ИСБН 978-90-04-11973-4. Приступљено 25. 1. 2017. 
  16. ^ Паине, Линцолн (2013). Тхе Сеа анд Цивилизатион: А Маритиме Хисторy оф тхе Wорлд. Неw Yорк: Кнопф Доубледаy. ИСБН 978-0-307-96225-6. Приступљено 25. 1. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Историја Тајланда на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istorija_Tajlanda&oldid=27803628”