Јанош Бољај

С Википедије, слободне енциклопедије
Јанош Бољај
портрет Јаноша Бољаја
Лични подаци
Датум рођења(1802-12-15)15. децембар 1802.
Место рођењаКлуж-Напока, Трансилванија
Датум смрти27. јануар 1860.(1860-01-27) (57 год.)
Место смртиТаргу Муреш, Аустријско царство

Јанош Бољај (мађ. Bolyai János; 18021860) био је мађарски математичар. Он један је од најзначајнијих математичара на пољу хиперболичке геометрије. Ова дисциплина развија се од прве половине XIX века, захваљујући раду Николаја Ивановича Лобачевског.

Биографија[уреди | уреди извор]

Родио се и одрастао у Колошвару, у Трансилванији, данашњем румунском граду Клуж-Напока.[1] Јанош је по професији био војни инжењер и имао је чин капетана у аустријској војсци. Његов отац, Фаркаш Бољај, био је Гаусов пријатељ из студентских дана. У својим писмима Гаусу, он износи резултате свог сина с подручја хиперболичке геометрије. Гаус одговара како не може да хвали резултате младог Јаноша, јер би тиме хвалио себе, одајући му тиме признање. Наиме, Гаус је стварно и сам дошао до истих резултата, али није смио да их објави, плашећи се одјека који би ти радови могли изазвати у научним круговима.

Прве резултате Бољај је објавио као додатак раду свог оца, а касније их Фаркаш Бољај издаје под називом: "Прилог који садржи науку о простору апсолутно истиниту, која не зависи о истинитости или лажности Еуклидовог V постулата, са додатком, у случају лажности, геометријске квадратуре круга."

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Мађарска – Јанош Бољај”. Елементаријум. Приступљено 24. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]