Мухакик Бирџанди

Низамудин Абдул-Али ибн Мухамед Бирџанди – Мухакик рођен је у XV веку. Сматра се да је Бирџанди један од најистакнутијих математичара и астронома XV и XVI века. Рационалне науке је изучавао код Менсура ибн Муинудина Кашија, а предавања из осталих научних области похађао је код Кемалудина Канавија.

Историчари углавном сматрају да је овај славни астроном преминуо 1528. године.

Дела

На трагу својих научних истраживања, он је написао бројне књиге и трактате о математици и астрономији. Истина, већи део писане баштине коју је овај муслимански мислилац за собом оставио сачињавају његови разни коментари и глосе, а не оригинална ауторска дела.

Међу његовим ауторским књигама и трактатима треба издвојити дело Аб’ад ва ађрам [Димензије и масе] које је писао на персијском језику. Овај драгоцени спис Бирџанди је довршио 1524. године. У њему износи различите расправе о димензијама и односу земаљске кугле са другим небеским телима. Његова књига садржи увод, два трактата и закључак. У првом трактату, Бирџанди је говорио о површини земаљске кугле и о њеној подели на седам различитих подручја, док се у другом трактату углавном посветио расправи о површини одређених небеских тела и о њиховим карактеристикама. Други трактат садржи седам засебних поглавља.

Његово друго познато дело – које је такође написао на персијском језику – јесте чувени Астролаб, у оквиру којег, у двадесет различитих поглавља, разјашњава начин рада тог кључног астрономског инструмента.

Бирџанди је за собом оставио велики број научних трактата, есеја и обимнијих монографија. У наставку текста споменућемо неке од тих списа:

• збирка Двадесет посланица о календарима;
• рецензија и критички поглед коментара на ал-Мулахас;
• О атрономији (на персијском језику);
• О опсерваторијским инструментима (на арапском језику);
• коментар дела ат-Тазкира ан-Насирија [Насирудинови мемоари]; ат-Тазкира је астрономско дело Насирудина Тусија и написано је на арапском језику;
• коментар новог Султановог хороскопа; Фазил Бирџани је у оквиру овог дела написао диван коментар Улуг-беговог хороскопа који је међу историчарима био познат као Султански хороскоп;
• рецензија и коментар Алмагеста; ово дело написано 1515. године, у ствари, представља коментар Тусијевог опширног објашњења текста Алмагеста. Овај спис јесте један од значајаних показатеља његовог доприноса развоју математике у исламском свету.;
• коментар насловљен Мухтасар ал-хај’а [Кратка астрономија]; овај коментар је написан на арапском језику и Бурџанди је у њему коментарисао Тусијеву књигу са тридесет делова о календарима;
• ал-Мухтасар фи бајани алат ар-расад [Сажети аналитички приказ опсерваторијских инструмената].