Накнада штете

Одговорност за проузроковану штету своди се на обавезу накнаде. Накнада је заправо смисао санкције за проузроковану штету (штета је зло које треба поправити накнадом). Накнада штете није казна што се види и у одређивању њене висине која је пропорционална штети (ни мање ни више)- правило о потпуној или интегралној накнади штете. Разликује се накнаду имовинске и накнаду моралне штете. Да би оправдао награду, подносилац захтева мора показати да је повреда дужности проузроковала предвидиви губитак. Да би био признат по закону, губитак мора укључивати штету на имовини или психичку или физичку повреду; чисти економски губитак се ретко признаје за доделу штете.

Компензаторске штете се даље категоришу у посебне штете, које су економски губици као што су губитак зараде, материјална штета и медицински трошкови, и опште штете, које су неекономске штете као што су бол и патња и емоционални стрес. Уместо да буде компензациона, по општем праву штета може бити номинална, или примерна.

Накнада имовинске штете

Суд ће узимајући у обзир и околности које су наступиле послије узроковања штете досудити накнаду у износу који је потребан да се оштећеникова материјална ситуација доведе у оно стање у којем би се налазила да није било штетне радње или пропуштања.

Поправљање имовинске штете се врши на два начина:

• успостављањем ранијег стања
• накнадом у новцу

Правило је да се успоставља раније стање, а уколико се успостављањем ранијег стања не уклања штета потпуно онда се разлика накнађује у новцу. Правило је диспозитивног карактера јер се сматра, у нашем праву, да то одговара оштећеном лицу. У чл.185 ЗОО који регулише ово питање у ставу 4. остављена је могућност да оштећени захтјева да му се штета накнади у новцу, изузев ако околности датог случаја оправдавају успостављање ранијег стања. Следеће правило је да накнада мора обухватити сву штету без обзира на степен кривице (непажња, груба непажња, намјера).

Износ накнаде, у нашем праву, одмјерава суд према висини штете. Одступање на више: кад је ствар уништена или оштећена кривичним дјелом извршеним са умишљајем суд може одредити висину накнаде према вриједности коју је ствар имала за оштећеника. Одступање на ниже имамо у два случаја предвиђена у чл.191.ЗОО:

1. Суд ће снизити накнаду, водећи рачуна о имовном стању оштећеника, ако су кумулативно испуњени следећи услови: да штета није проузрокована ни намјерно ни грубом непажњом и да је штетник слабог имовног стања те би га исплата потпуне накнаде довела у оскудицу.
2. Ако је штетник проузроковао штету радећи нешто у корист оштећеника, водећи рачуна о брижљивости коју штетник испољава у својим пословима и под условом да је није изазвао ни намјерно ни грубом непажњом.

Посебно о накнади материјалне штете у случају смрти и оштећења здравља

ИМОВИНСКА НАКНАДА може постојати и у случају оштећења здравља , тјелесне повреде и смрти.

У случају смрти јављају се четири врсте трошкова: трошкови сахране (помен, споменик...); трошкови лијечења и др трошкови; изгубљена зарада у раздобљу од повреде до смрти; накнада штете коју лице, које је погинули издржавао или редовно помагао или је по закону имао право захтјевати издржавање од погинулог, трпи губитком издржавања или помагања (чл.193.,194.).

У случају тјелесне повреде или оштећења здравља: а)накнада за трошкове лијечења; б)накнада за изгубљену зараду за вријеме лијечења; ц)ако повређени, због посљедица повреде, због потпуне или дјелимичне неспособности за рад губи зараду у будућности или су му потребе трајно повећане или су могућности његовог даљег развијања и напредовања уништене или смањене, одговорно лице је дужно плаћати новчану ренту као накнаду за ту штету.

Изгубљена зарада и трошкови лијечења и сахране (ЗОО 193) (1) Ко узрокује нечију смрт дужан је надокнадити уобичајене трошкове његове сахране. (2) Он је дужан надокнадити и трошкове његовог лијечења од задобијених повреда и друге потребне трошкове у вези с лијечењем, те зараду изгубљену због неспособности за рад.

Право лица које је погинули издржавао (ЗОО 194) (1) Лице које је погинули издржавао или редовно помагао, а и оно које је по закону имало право захтијевати издржавање од погинулог, има право на накнаду штете коју трпи губитком издржавања односно помагања. (2) Ова се штета надокнађује плаћањем новчане ренте чији се износ одмјерава с обзиром на све околности случаја, а који не може бити већи од онога што би оштећеник добивао од погинулог да је остао у животу.

Накнада штете у случају тјелесне повреде или нарушења здравља (ЗОО 195) (1) Ко другоме нанесе тјелесну повреду или му наруши здравље дужан је надокнадити му трошкове око лијечења и друге потребне трошкове с тим у вези, а и зараду изгубљену због неспособности за рад за вријеме лијечења. (2) Ако повријеђени због потпуне или дјелимичне неспособности за рад губи зараду, или су му потребе трајно повећане, или су могућности његовог даљњег развијања и напредовања уништене или умањене, одговорно лице дужно је плаћати повријеђеном одређену новчану ренту, као накнаду за штету.

Измјена досуђене накнаде (ЗОО 196) Суд може на захтјев оштећеника за убудуће повећати ренту, а може је на захтјев штетника смањити или укинути ако се знатније промијене околности које је суд имао на уму при доношењу раније одлуке.

Непреносивост права (ЗОО 197) (1) Право на накнаду штете у облику новчане ренте услијед смрти блиске лица или усљед повреде тијела или нарушења здравља не може се пренијети другом лицу. (2) Доспјели износи накнаде могу се пренијети другоме ако је висина накнаде одређена писменим споразумом страна или правоснажном судском одлуком.

Посебно о накнади материјалне штете у случају повреде части и ширења неистинитих навода

Општа одредба (ЗОО 198) (1) Ко другом повриједи част, а и ко износи или преноси неистините наводе о прошлости, о знању, оспособности, другог лица, или о чему другоме, а зна или би морао знати да су неистинити, и тиме му узрокује материјалну штету, дужан је надокнадити је. (2) Не одговара међутим за узроковану штету онај ко учини неистинито саопштење о другоме не знајући да је оно неистинито, ако је он или онај коме је саопштење учинио имао у томе озбиљног интереса.

Накнада моралне штете

То је повреда неког личног добра које није имовинске природе (част, углед физички и душевни бол, страх...) Овде накнада није у правом смислу поправљање штете, у питању је задовољштина (сатисфакција).

Врсте накнаде су:

• успостављње претходног стања (Неновчани облик накнаде (ЗОО 199)

У случају повреде права личности суд може наредити, на трошак штетника, објављивање пресуде односно исправке, или наредити да штетник повуче изјаву којом је повреда учињена, или што друго чиме се може остварити сврха која се постиже накнадом.)

• новчана накнада (Новчана накнада (ЗОО 200)

(1) За претрпљене физичке болове, за претрпљене душевне болове због смањења животне активности, наружености, повреде угледа, части, слободе или права личности, смрти блиског лица те за страх, суд ће, ако нађе да околности случаја а нарочито јачина болова и страха и њихово трајање то оправдавају, досудити правичну новчану накнаду, независно од накнаде материјалне штете, као и кад ње нема. (2) При одлучивању о захтјеву за накнаду нематеријалне штете, као и о висини њене накнаде, суд ће водити рачуна о значају повријеђеног добра и циљу коме служи та накнада, али и о томе да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом.)

Накнада имовинске и накнада моралне штете могу ићи паралелно.

Околности које су битне за досуђивање накнаде (судски вјештак даје мишљење) су: јачина болова или страха; трајање болова или страха; значај повређеног добра; циљ коме служи накнада;

Друга лица која имају право на накнаду штете у случају смрти или течког инвалидитета

Новчана накнада другим лицима (ЗОО 201 измијењен) (1) У случају смрти неког лица суд може досудити члановима његове уже породице (брачни друг, дјеца и родитељи) правичну новчану накнаду за њихове душевне болове. (2) Таква се накнада може досудити и браћи и сестрама ако је између њих и умрлог постојала трајнија заједница живота. (3) У случају нарочито тешке инвалидности или нарочито тешке наружености неког лица суд може досудити његовом брачном другу, дјеци и родитељима правичну новчану накнаду за њихове душевне болове. (4) Накнада из ставова 1 и 3 овога члана може се досудити и ванбрачном другу ако је између њега и умрлог односно повријеђеног постојала трајнија заједница живота.

Новчана накнада моралне штете у посебним случајевима

(ЗОО 202) Право на правичну новчану накнаду због претрпљених душевних болова има лице које је преваром, принудом или злоупотребом неког односа потчињености или зависности наведено на кажњиву обљубу или кажњиву блудну радњу, а и лице према којем је извршено неко друго кривично дјело против достојанства личности и морала.

Накнада будуће штете

(ЗОО 203) Суд ће на захтјев оштећеника досудити накнаду и за будућу нематеријалну штету, ако је по редовном току извјесно да ће она трајати и у будућности.

Насљеђивање и уступање потраживања накнаде нематеријалне штете

(ЗОО 204) (1) Потраживање накнаде нематеријалне штете прелази на насљедника само ако је признато правоснажном одлуком или писменим споразумом. (2) Под истим условима то потраживање може бити предмет уступања, пребијања и принудног извршења.

Подијељена одговорност

Подијељена одговорност (ЗОО 192 допуњен) (1) Оштећеник који је допринио да штета настане или да буде већа него што би иначе била има право само на сразмјерно смањену накнаду. (2) На претходни став сходно се примјењује одредба о одговорности за законског заступника и помоћника. (3) Када је немогуће утврдити који дио штете потиче од оштећеникове радње, суд ће досудити накнаду водећи рачуна о околностима случаја. (4) Штетник и оштећени сносе терет доказивања за допринос оног другог у проузроковању и за узрочност тог доприноса за штету и њену висину. Члан 251 Уступање захтјева на накнаду штете Ко мора извршити накнаду штете због губитка или оштећења ствари или права, обавезан је на ту накнаду само уз уступање захтјева који припадају овлаштенику накнаде на основу власништва на тој ствари или на основу права према трећем. Члан 252 Пребијање користи са штетом (1) Ако је штетним догађајем за оштећеног настала и нека имовинска корист, урачунаће се у накнаду штете, ако то одговара сврси накнаде и ако то не би било неправично по оштећеног.

Одговорност више лица за исту штету

Солидарна одговорност (ЗОО 206) (1) За штету коју је више лица узроковало заједно сви судионици одговарају солидарно. (2) Подстрекач и помагач те онај који је помагао да се одговорна лица не открију одговарају солидарно с њима. (3) Солидарно одговарају за узроковану штету и лица која су је узроковала радећи независно једно од другог, ако се не могу утврдити њихови удјели у узрокованој штети. (4) Кад је несумњиво да је штету узроковало неко од два или више одређених лица која су на неки начин међусобно повезана, а не може се утврдити које је од њих штету проузроковало, та лица одговарају солидарно.

Солидарна одговорност наручиоца и извођача радова (ЗОО 207) Наручилац и извођач радова на некретнини солидарно одговарају трећем лицу за штету која му настане у вези с извођењем тих радова.

Регрес исплатиоца (ЗОО 208) (1) Солидарни дужник који исплати више него што износи његов удио у штети може тражити од сваког од осталих дужника да му надокнади оно што је платио за њега. (2) Колико износи удио свакога појединог дужника суд одређује с обзиром на тежину његове кривице и тежину посљедица које су проистекле из његовог дјеловања. (3) Ако се удјели дужника не могу утврдити, на сваког пада једнак дио, осим ако правичност захтијева да се у конкретном случају другачије одлучи.

Застарјелост

Главни чланак: Застарјелост

Општи рок застарјелости је 10 година*. Код накнаде штете имамо субјективни (3 године од сазнања за штету) и објективни рок (5 година од настанка штете)

• За кориснике из Федерације БиХ, општи рок застарјелости је 5 година.

Након наступања застарјелости права да захтијева накнаду штете, оштећеник може захтијевати од одговорног лица, по правилима која важе у случају стицања без основе, да му уступи оно што је добио радњом којом је узрокована штета.

Види још

• Штета

Литература

• Николић, Ђорђе. Облигационо право, Приручник за полагање правосудног испита. Београд: Пројуриш. ИСБН 86-86105-13-0. 
• Блацк, Степхен (2011). „А Цапитал Гаинс Аномалy: Цоммиссионер в. Банкс анд тхе Процеедс фром Лаwсуитс”. Ст. Марy'с Лаw Јоурнал. 43: 113. ССРН 1858776 . 
• Америцан Лаw Институте (2010). Рестатемент оф тхе Лаw Тхирд, Тортс: Лиабилитy фор Пхyсицал анд Емотионал Харм. Ст. Паул: Америцан Лаw Институте Публисхерс. стр. 492—493. ИСБН 9780314801340. 
• Мицхаел С. Мооре, Тхе Метапхyсицс оф Цаусал Интервентион, 88 цалиф л. рев. 827 (2000).
• Леон А. Греен, Тхе Ратионале оф Проxимате Цаусе (1927).
• Браy, Самуел L. (2012). „Анноунцинг Ремедиес”. Цорнелл Лаw Ревиеw. 97: 753. ССРН 1967184 . 
• Самуел L. Браy, Анноунцинг Ремедиес, 97 Цорнелл Лаw Ревиеw 753 (2012).
• Схеила Б. Сцхеуерман, Дуе Процесс Форготтен: Тхе Проблем оф Статуторy Дамагес анд Цласс Ацтионс 74 Миссоури Лаw Ревиеw 103 (2009)
• Цаписцио, Марy V. (2002). Аwардс оф Атторнеyс Феес бy Федерал Цоуртс, Федерал Агенциес анд Селецтед Фореигн Финдингс. Неw Yорк: Новинка Боокс. ИСБН 1590332466. 
• „12 Реасонс то Лове тхе Магнусон-Мосс Wаррантy Ацт” (ПДФ). Јоурнал оф Теxас Цонсумер Лаw. 11: 127. 2008. 
• „Марк Хаммерволд анд Хаммерволд ПЛЦ'с Мотион фор Атторнеyс' Феес анд Цостс Дуе то Бад Фаитх бy Диамонд Доцтор”. Приступљено 12. 6. 2019. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• Цраиес, Wиллиам Феилден (1911). „Дамагес”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 
• „Федерал Рулес оф Цивил Процедуре, Руле 54. Јудгмент; Цостс”. Легал Информатион Институте. Цорнелл Лаw Сцхоол. Приступљено 24. 9. 2017. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)