Пређи на садржај

Немири

С Википедије, слободне енциклопедије

Немири у Минесоти у 1934.

Немири су врста грађанског немира често карактеризавно са неорганизованим масама људи које се буне против легитимитни проблема, или што људи сматрају да су легимитни проблеми. Ово иначе дође до напада против власти, људи, или имовине. Ови немири се често дешавају због неке неправде.[1]

Нереди се често дешавају као реакција на притужбу или због неслагања. Историјски гледано, немири су се дешавали због сиромаштва, незапослености, лоших животних услова, владиног угњетавања, опорезивања или регрутације, сукоба између етничких група (расни нереди) или религија (секташко насиље, погром), исхода спортског догађаја (спортски нереди, фудбал хулиганизам) или фрустрација легалним каналима за преношење притужби.[2]

Док појединци могу покушати да предводе или контролишу нереде, нереди се обично састоје од неорганизованих група које су често „хаотичне и показују понашање крда“.[1] Све је више доказа који сугеришу да нереди нису ирационално понашање налик крду (понекад се назива менталитет руље), али заправо следи изврнуте друштвене норме.[3]

Суочавање са нередима је често тежак задатак за полицијске снаге. Они могу користити сузавац или ЦС гас за контролу изгредника. Интервентна полиција може да користи несмртоносне методе контроле, као што су сачмарице које испаљују флексибилну сачму да би повредиле или на други начин онеспособиле изгреднике ради лакшег хапшења.[4]

Класификација[уреди | уреди извор]

Њујоршка полиција напада незапослене раднике у парку Томпкинс Сквер, 1874.

Неред за храну су узроковани неуспехом жетве, нестручним складиштењем хране, гомилањем, тровањем хране или нападима штеточина попут скакаваца. Када јавност постане очајна због таквих услова, групе могу напасти продавнице, фарме, куће или владине зграде да би набавиле хлеб или другу основну храну као што су жито или со. Т. С. Аштон је, у својој студији о нередима у вези са храном међу рударима угља, приметио да „турбуленција међу рударима угља, наравно, може се објаснити нечим елементарнијим од политике: то је била инстинктивна реакција мушкости на глад.“[5] Чарлс Вилсон је приметио: „Спасмодичан пораст цена хране изазвао је да се сплавари са Тајна побуне 1709. године, да рудари калаја пљачкају житнице у Фалмуту 1727.”[6] У Египатским нередима за хлеб 1977. године, стотине хиљада људи побунило се након што су престале субвенције за храну и порасле цене.[7]

Полицијски нереди је израз за несразмерну и незакониту употребу силе од стране полицијске групе против групе цивила. Овај термин се обично користи да опише полицијски напад на цивиле или провоцирање цивила на насиље.[8]

Студентски анархистички нереди против ММФ.

У верском нереду, кључни фактор је религија. Руља која се побунила циља на људе и имовину одређене религије, или оне за које се верује да припадају тој религији.[9]

Старбакс након протеста против штедње и нереда у Барселони.

Спортски нереди као што су Ника немири могу бити изазвани губитком или победом одређеног тима или спортисте. Навијачи ова два тима такође могу да се боре. Спортски немири се могу десити као резултат тимова који се боре за првенство, дуге серије утакмица или резултата који су близу. Спорт је најчешћи узрок нереда у Сједињеним Државама, који прате више од половине свих првенствених утакмица или серија. Скоро сви спортски нереди у Сједињеним Државама дешавају се у граду победничког тима.[10]

Ефекти[уреди | уреди извор]

Црква Светог Августина запаљена током Нативистичких немира у Филаделфији 1844.

Економски и политички ефекти немира могу бити сложени колико и њихово порекло. Уништавање имовине и штета за појединце често су одмах мерљиви. Током нереда у Лос Анђелесу 1992. године,[11] 2.383 особе су повређене, више од 12.000 је ухапшено, 63 особе су убијене, а преко 700 предузећа је спаљено. Материјална штета процењена је на преко милијарду долара. Најмање десет убијених убијено је од стране полиције или Националне гарде.[12]

Контрола нереда и закони[уреди | уреди извор]

Тимови за спровођење закона који су распоређени да контролишу немире често носе панцире и штитове, и могу користити сузавац.

Нередима се обично бави полиција, иако се методе разликују од земље до земље. Тактике и оружје које се користи могу укључивати псе нападаче, водене топове, пластичне метке, гумене метке, бибер спреј, флексибилне палице и екипе за отимање. Многе полицијске снаге имају наменска одељења која се баве ситуацијама јавног реда. Неки примери су Територијална група за подршку (Лондон), Специјална патролна група (Лондон), Републичке безбедносне компаније (Француска), Мобилна јединица (Холандија) и јединице за хапшење (Немачка).

Полицијски надзор над нередима нарушен је инцидентима у којима је полиција оптужена за изазивање нереда или насиља масе. Иако је горе описано оружје званично означено као несмртоносно, одређени број људи је умро или је повређен као резултат њихове употребе. На пример, седамнаест смртних случајева проузроковано је гуменим мецима у Северној Ирској током тридесет пет година између 1970. и 2005. године.[13]

Врсте Немира[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Браха, D. (2012). „Глобал Цивил Унрест: Цонтагион, Селф-Организатион, анд Предицтион”. ПЛОС ОНЕ. 7 (10): е48596. Бибцоде:2012ПЛоСО...748596Б. ПМЦ 3485346Слободан приступ. ПМИД 23119067. дои:10.1371/јоурнал.поне.0048596Слободан приступ. 
  2. ^ Смеад, Хоwард; Тагер, Јацк (децембар 2001). „Бостон Риотс: Тхрее Центуриес оф Социал Виоленце”. Тхе Неw Енгланд Qуартерлy. 74 (4): 669. ИССН 0028-4866. ЈСТОР 3185445. дои:10.2307/3185445. 
  3. ^ „Yоу wон'т превент футуре риотс бy дисрегардинг тхе псyцхологy оф цроwдс”. Тхе Гуардиан. 19. 8. 2011. 
  4. ^ Дависон, Неил (2009), „Тхе Еарлy Хисторy оф 'Нон-Летхал' Wеапонс”, 'Нон-Летхал' Wеапонс, Палграве Мацмиллан УК, стр. 12—39, ИСБН 978-1-349-30656-5, дои:10.1057/9780230233980_2 
  5. ^ Асхтон, Т. С., анд Јосепх Сyкес. 1967. Тхе Цоал Индустрy оф тхе Еигхтеентх Центурy. 2д ед. Неw Yорк: А. M. Келлеy. п. 131.
  6. ^ Е.П. Тхомпсон (фебруар 1971). „Тхе Морал Ецономy оф тхе Енглисх Цроwд ин тхе Еигхтеентх Центурy”. Паст анд Пресент. 50 (50): 77. ЈСТОР 650244. дои:10.1093/паст/50.1.76. 
  7. ^ Пател, Рај; МцМицхаел, Пхилип (2014), „А Политицал Ецономy оф тхе Фоод Риот”, Риот, Унрест анд Протест он тхе Глобал Стаге, Палграве Мацмиллан УК, стр. 237—261, ИСБН 978-1-137-30552-7, дои:10.1007/978-1-137-30553-4_13 
  8. ^ Суммарy оф тхе Wалкер Репорт, http://www.fjc.gov/history/home.nsf/page/tu_chicago7_doc_13.html
  9. ^ „Thrown pig leads to religious riots in India”. CNN. 3. 7. 2009. Приступљено 22. 5. 2010. 
  10. ^ Ballard, Steve (2011-12-26). „The Kiss”. Sports Illustrated. Приступљено 2020-08-27. 
  11. ^ Danver, Steven L., ур. (2011). „Los Angeles Uprising (1992)”. Revolts, Protests, Demonstrations, and Rebellions in American History: An Encyclopedia, Volume 3. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. стр. 1095—1100. ISBN 978-1-59884-222-7. 
  12. ^ Jim Crogan (24. 4. 2002). „The L.A. 53”. LA Weekly. 
  13. ^ Williams, Anthony G. „Less-lethal ammunition”. Архивирано из оригинала 2009-09-03. г. „an amended version of an article which first appeared in Jane's Police Products Review, October/November 2007, and includes information from British 37mm Baton Rounds, which appeared in Small Arms Review in August 2008 

Literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Немири на Викимедијиној остави