Радован Влаховић

Радован Влаховић

Радован Влаховић (Нови Бечеј, 21. март 1958) српски је књижевник и културни радник.

Биографија

Радован Влаховић је рођен 21. марта 1958. године у Новом Бечеју. Школовао се у Новом Милошеву, Новом Бечеју и Кикинди. Студирао је Југословенску и светску књижевност у Новом Саду.

Објавио је преко 50 књига. Пише романе, кратке приче, песме, есеје. Превођен је на енглески, немачки, руски, мађарски, македонски, словачки, румунски и словеначки језик. Добитник је више награда за књижевни рад и културни прегалаштво.

Члан је Друштва књижевника Војводине, Удружења књижевника Србије, Еxил-ПЕН центра, секције земаља немачког говорног подручја, и Матице српске.

Оснивач је и директор првог приватног културног центра у Србији - Банатског културног центра. Као уредник издавачке делатности овог центра потписао је преко 500 наслова.

• 1975. објављује прву причу. Од 1980. године објављује по књижевним часописима.
• Од 1983. до 1986. на Фрушкој Гори у Крушедол Селу живи своју примењену филозофију живљења коју још назива „експерименталним егзистенцијализмом”.
• 1984. снима филм „Кад проговори паор из тебе” у режији Владимира Перовића.
• 1985. оснива прво приватно Југословенско позориште у природи. Исте године снима циклус кратких филмова под називом „Балада о белом коњу” са Илић Петра Михајлом, а са мр Петром Љубојевим снима филм о „Дописном позоришту“ који је 1986. у Монте Карлу добио прву награду у свету у серији кратких телевизијских филмова.
• 1986. у Новом Милошеву оснива приватно „Културно двориште“ које ће временом прерасти у Банатски културни центар.
• 1986. оснива „Романо театар”, друго ромско позориште у Југославији и прво у Војводини, које исте године изводи премијеру драме „Кулај” аутора Радована Влаховића.
• 1988. оснива „Књижевну омладину општине Нови Бечеј”, покреће омладински часопис „Омладински мозаик”
• 1988. оснива са Ромима из „Гаравог сокака” Мирослава Антића из Мокрина позоришну трупу, која и данас постоји под називом „Урма”. Исте, 1988. године, објављује књигу.
• 1989. оснива „Нови Зенит” и организује прву женску новозенитистичку ликовну колонију.
• 1990. оснива књижевни часопис под називом „Барбарогеније”.
• 1991. оснива часопис за књижевност и уметност „Српски књижевни магазин” и покреће издавачку делатност „Новог Зенита”.
• 1995. оснива омладински часопис за књижевност под називом „Тумбе”.
• Од 1995. до 2000. повремено организује књижевне вечери, позоришне представе и ликовне изложбе.
• 1996. био члан управног одбора Академије уметности у Београду.
• 2000. оснива и финансира културну манифестацију „Дани Теодора Павловића” која и данас живи.
• 2004. Позоришни музеј Војводине покреће Редакцију за историју позоришног живота Рома Војводине од праисторије до данас чији је Влаховић руководилац.
• 2006. оснива „Банатски културни центар” у Новом Милошеву, први приватни културни центар у држави.
• 2008. за роман „Ево човека” добија награду „Најбоље из Баната”. Исте године оснива и књижевну манифестацију „Пролеће Симе Цуцића”.
• 2009. добија од Матице српске „Захвалницу за сарадњу, помоћ и подршку у остваривању научних, књижевних и културних програма Матице српске”.
• 2009. добија специјално признање за амбасадора културе Баната у оквиру пројекта Европске уније „Еуро Банат – културни идентитет”.
• 2010. године оснива први „Европски фејсбук песнички фестивал” у оквиру ког учествује 350 песника из 20 земаља света. Исте године добија Награду „Теодор Павловић” за књижевни рад и културно прегалаштво.
• 2011. године покреће манифестацију „Сија књига мајке Ангелине“ која се одржава у Сечњу и Крушедолу.
• 2013. године добија „Златну значку“ Културно просветне заједнице Србије за дугогодишњи допринос развијању културних делатности.
• 2016. године добија Светосавску повељу Општине Нови Бечеј.
• 2016. године Радио-телевизија Војводине снима и емитује документарни филм о Радовану Влаховићу под називом Један човек у режији Светлане Миљанић.
• 2016. године оснива Песничку републику за коју пише Устав, а 2017. установљава књижевну награду Грамата Песничке републике.
• 2016. године оснива Електронски часопис за књижевност и уметност младих РЕЗ.
• 2020. године добија две награде: Међународну књижевну награду Златни прстен у Македонији и Награду Сунчани сат за књижевно дело и подстицај литерарног стваралаштва младих у Сремској Митровици.
• 2021. године добија Књижевни награду Карољ Сирмаи за књигу приповедака Све је у глави.

За свој хуманитарни рад, несебичну помоћ и подршку Српској православној цркви, добио је пет грамата од четворице владика: захумско-херцеговачког Атанасија, покојног владике жичког (тада банатског) Хризостома, сремског Василија и банатског Никанора.

Живи и ради у Новом Милошеву.

Објављене књиге

Романи

• „Ево човека“
• „Самароплаветнило“
• „Варварогеније“
• „Бапа“
• „1934.“
• „Мученици“

Песме

• „Књига пастира“
• „Мој Господе“
• „Мој Господе“ (допуњено издање)
• „Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски“
• „Мој сан је стварност“
• „Болесничка соба број 3“
• „Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски“ (друго допуњено и измењено издање са ДВД-ом)
• „Милошевачки бећарац“
• „Бдење над смислом“

Приче

• „Ненајављено као смрт : Фацебоок белешке И“
• „Џемс Бонд у кратким панталонама : Фацебоок белешке ИИ“
• „Оде век : Фацебоок белешке ИИИ“
• „Фридрих Ниче и Силвија Плат у мушко-женском фризерском салону : Фацебоок белешке ИВ“
• „Љубавне и ОК приче“
• „Три љубавне приче“
• „Добро јутро, свете: Фацебоок статуси“
• „Три љубавне приче“
• „Банатске приповетке“
• „Све је у глави“
• „Пун месец и хармоника“
• „Патерица“
• „Дописнице за Никасса“

Преводи

• „Урам“, „Мој Господе“ на мађарском
• „Меин Херр“, „Мој Господе“ на немачком
• „Унангекüндигт wие дер Тод : Фацебоок Нотизен И“, „Ненајављено као смрт : Фацебоок белешке И“ на немачком
• „А пáсзтор кöнyве / Књига пастира“, превод на мађарски
• „Мy Хоусе Ис ат тхе Енд оф тхе Виллаге / Моја кућа на крај села“, превод на енглески
• „Ко ме покличеш из вечности“, превод на словеначки
• „Љубезенске ин ОК згодбе“, превод књиге „Љубавне и ОК приче“ на словеначки
• „Между мною и тобою, Господи!“, превод на руски
• „Ненајављено кот смрт“, превод књиге „Ненајављено као смрт“ на словеначки
• „Вечерни акт в деклишки соби Ленке Дунђерски“, превод књиге „Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски“ на словеначки језик
• „Љубовни и ОК приказни“, превод књиге „Љубавне и ОК приче“ на македонски
• „Ненајавено како смрт“, превод књиге „Ненајављено као смрт“ на македонски
• „Бапа“, превод књиге „Бапа“ на словачки
• „Дер абендлицхе Акт им Мäдцхензиммер дер Ленка Дунђерски“, превод књиге „Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски“ на немачки језик
• „Бапа“, превод књиге „Бапа“ на мађарски
• „Унанноунцед лике Деатх“, превод књиге „Ненајављено као смрт“ на енглески
• „Бапа“, превод књиге „Бапа“ на мађарски
• „1934.“, превод књиге „1934.“ на словачки
• „Бапа“, превод књиге „Бапа“ на румунски
• „Бапа“, превод књиге „Бапа“ на македонски

Критике

• „О завичајним писцима и сликарима“
• „О писцима и сликарима“
• „Из прве руке: Гласна размишљања о књигама“
• „Из прве руке: Гласна размишљања о књигама: Књига ИИ“
• „Из прве руке: Гласна размишљања о књигама: Књига ИИИ“

Радован Влаховић у књижевној критици

• Др Предраг Јашовић, „Веритас банатске равнице: Радован Влаховић у књижевној критици“

• Марија Танацков: Варварогеније међу нама: Неки аспекти интертекстуалних оквира „Варварогенија” Радована Влаховића

• Симон Грабовац: Критичари о „Бапи”

• Милана Поучки: Панонску ти душу пружам: Критичка разматрања кратке прозе Радована Влаховића

Спољашње везе

• Веб сајт