Слободан Томовић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Слободан Томовић
Датум рођења(1929-05-20)20. мај 1929.
Место рођењаМатешево
Датум смрти25. август 2016.(2016-08-25) (87 год.)

Слободан Томовић (20. мај 1929 — 25. август 2016)[1] био је универзитетски професор, политичар, филозоф, књижевник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Матешеву, код Колашина 1929. године. Основну школу учио је у Матешеву. Гимназију у Колашину, Беранама и Никшићу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, група Чиста филозофија. Студирао је и богословију. Докторску дисертацију одбранио је на Београдском универзитету темом Његошева филозофија 1973. године.

Периша Радоњин Томовиц (дјед Слободана Томовица) Официр црногорске народна војске.
Велимир Перисин Томовиц (отац Слободанов) професор књизевности историје
Олга Вуковиц (мајка Слободанова) свршени матурант беранске гимназије

Више пута прекидао је редовно школовање због ратних прилика и послијератног хапшења. Послије Другог светског рата хапшен је више пута и осуђиван од стране војних, редовних и дисциплинских судова на одговарајуће временске казне, односно искључење са универзитета. Кажњаван је због својих антикомунистичких схватања и залагања за вишепартијску парламентарну демократију.

Радни вијек започео је као професор филозофске групе предмета у пећкој Гимназији 1957. године, а наставио у Смедеревској Паланци, Беранама и Подгорици.

У звање редовног професора универзитета изабран је 1979.године.

Поред наставе на факултету, од 1977. до 1992. године научни је уредник 8 (за све области) Енциклопедије Југославије за Црну Гору.

Од 1982. до 1991. г. хонорарно предаје на постдипломским студијама у Дубровнику.

Од марта 1993. до 2000. године министар је вјера у влади Републике Црне Горе.

Никада није припадао Комунистичкој партији, односно Савезу комуниста Југославије. Послије увођења вишепартијског система није судјеловао у политичком животу странака.

Учествовао је на научним конгресима и скуповима у земљи и у иностранству.

Уз неколико десетина објављених књига написао је око 800 посебних студија, текстова, предговора и слично који су у различитим листовима и часописима објављени.

У својим теоријским радовима, поред оригиналних природно-научних хипотеза, развија уникатан поглед на свијет. У филозофији је метафизичар. У друштвеним питањима излаже властите футуристичке концепције. Заступник је идеје о строго личној аутономији и у практичном животу досљедан је својим индивидуалистичким увјерењима.

Одбио је трајно предлоге за кандидатуру у Црногорску академију наука и умјетности. Није прихватио приступницу загребачког ПЕН клуба.

Објављена дјела[уреди | уреди извор]

Књиге са оригиналним филозофско-природно-научним хипотезама

1. Сами смо у свемиру; Београд, Партизанска књига 1980.

2. Бог је створио живот; Никшић, Унирекс 1993.

3. Филозофија времена; Цетиње, Обод 1997.

Књиге есејистичко-литерарног карактера

1. Јунак апсурда; Титоград, Побједа 1980.

2. Кафка – визионар свјетског поретка; Подгорица, Културно-просветна заједница 1999.

3. Ликови антихриста у литератури Достојевског; Андријевица, Ступови 1997.

4. Могућа стварност; Титоград, Побједа 1987.

Књиге филозофско-богословског карактера

1. Христос моја истина; Подгорица, Октоих 1998.

2. Филозофија откровења; Подгорица, Побједа 1996.

3. О бесмртности душе; Подгорица, Октоих 2003.

4. Филозофско-богословски списи; Подгорица, ЦИД 2001.

Књиге филозофско-историјског карактера

1. Крај историје; Подгорица, Октоих 1999.

2. Нови Адам; Подгорица, Октоих 2005.

Књиге филозофско-етичког карактера

1. Право и правда; Подгорица, Културно-просветна заједница 2000.

2. Есеј о чојству; Титоград, Побједа 1978.

3. Морална традиција Црногораца; Подгорица, ЦИД 2005.

Књиге теоријско-сазнајног карактера

1. Основи теорије сазнања и логике; Никшић, Унирекс 1982.

2. Истина о истини; Подгорица, Октоих 2000.

3. Имануел Кант; Подгорица, Побједа 1997.

4. Моји одговори на хиљаду филозофских питања; Подгорица, ЦИД 2009

Посебна издања

1. Слово у времену; Подгорица, Октоих 1996.

2. Каузално порекло супротних права у природи; Београд, Просвета 1954.

3. Кроз свијет идеја; Андријевица, Комови 2005. (2417 личних импресија)

4. Моја филозофија; Подгорица, Октоих 2006.

Књиге монографског карактера

1. Војвода Миљан Вуков; Андријевица, Ступови 1999.

2. Војвода Гавро Вуковић; Андријевица, Ступови 1998.

3. Војвода Марко Миљанов; Андријевица, Ступови 1999.

Књиге на тему његошологије

1. Интегрални коментар Луче микрокозма; Цетиње, Обод 1981.

2. Интегрални коментар Шћепана Малог; Београд, Култура 1990.

3. Интегрални коментар Горског вијенца; Никшић, Унирекс 1985.

4. Његошева Луча; Титоград, Графички завод 1971. (студија)

5. Његошева филозофија природе; Цетиње, Обод 1975.

6. Вјечна зубља Његошева; Београд, Слово љубве 1973.

7. Интегрални филозофско-богословски појмовник Његошевог дјела;Побједа, Подгорица 1995.

Драме

Сатана против Бога, Велика револуција, Пилатов повратак, Свети Јован Крститељ, Судије, Претходница Уљанова, Мит о великом брату, Јосифова браћа,Празнина, Траума, Шћепан I, Сизиф, Сократ и мајстор, Нерон – цар и пјесник, Његошева потоња ура, Краљ Никола, Протокол, Драме и епиграми. Драме су најприје објављене појединачно као посебне књиге, али и интегрално; Културно-просветна заједница, Подгорица 1998.

Главни и одговорни је уредник издања и писац предговора

1. Мемоари Војводе Гавра Вуковића

2. Петровићи писци, духовници и владари

3. Дјела Николе I Петровића

4. Енциклопедија "Његош"

5. Мемоари ђенерала Радомира Вешовића.

Преводи књига на енглески језик

1. Потоња Његошева ура

2. Сатана против Бога

3. Интегрални коментар "Горског вијенца"

4. Интегрални коментар "Луче микрокозма"

5. Интегрални коментар "Шћепана Малог"

6. Енциклопедија Његош. Уз друге ауторе енциклопедија је претежно дјело главног уредника С. Томовића.

Превод на македонски језик

1. Христос моја истина 2000.

Нова издања

1. 5000 вриједносних судова, Октоих 2011.

2. Божја креација јесте, еволуција није, Пегаз, Бијело Поље 2014.

3. Личности и догађаји, Штампар Макарије, Београд 2008.

4. Суђење Слободану Томовићу, Комови, Андријевица 2000.

У штампи

1. Вриједносни судови II

2. Свједочим, о догађајима у Другом свјетском рату

Слободан Томовић о свом дјелу:[уреди | уреди извор]

У мојим главним теоријским радовима изложио сам цјеловит филозофски поглед на проблеме: ПРВОГ УЗРОКА, ПОСТОЈАЊА, ОРГАНСКОГ I ДРУШТВЕНОГ РАЗВИТКА, УМСКОГ I РЕЛИГИОЗНОГ ЖИВОТА ЉУДИ. Умјесто еволуционистичког изградио сам интегралан креационистички приступ свим аспектима егзистенције у оквиру њихових евиденција са ослонцем на искуство позитивних наука. Рачунам да сам дао прилог историји идеја, можда и пролегомену за генерални мисаони увид.

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Дјеца Слободана Томовица у дјетињству
    Дјеца Слободана Томовица у дјетињству
  • Слободан са супругом Вукосавом
    Слободан са супругом Вукосавом

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Преминуо проф. др Слободан Томовић”. еспона.ме. Архивирано из оригинала 30. 07. 2019. г. Приступљено 30. 07. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Slobodan_Tomović&oldid=27672927”