Pređi na sadržaj

Jenisej

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Jenisej
Енисей
Pogled na Jenisej sa železničkog mosta kraj Krasnojarska
Sliv Janiseja
Opšte informacije
Dužina5.539 km
Basen2.580.000 km2
Pr. protok19.600 m3⁄s
SlivSeverni ledeni okean
Vodotok
IzvorTuva (Rusija), Darhad klisura (Mongolija)
V. izvora~ m
UšćeKarsko more; Igarka[1]
Geografske karakteristike
Država/eRusija Rusija,
Mongolija Mongolija
NaseljaKizil, Abakan, Krasnojarsk
PritokeAngara, Donja Tunguska
DRV17010300112116100000014
Reka na Vikimedijinoj ostavi

Jenisej (rus. Енисей) je reka u Rusiji i jedna od najdužih reka Azije.[2][3][4] Sliv ove reke je najveći koji se uliva u Severni ledeni okean, a sa dužinom od 5.539 km ova reka je peta po dužini u svetu. Izvire na granici između Rusije i Mongolije a zatim teče na sever duž Zapadnosibirske nizije. Uliva se u Karsko more. Najznačajnija pritoka Jeniseja je reka Angara. Duž toka Jeniseja postoji niz hidroelektrana koje napajaju rusku tešku industriju.

Geografske karakteristike[uredi | uredi izvor]

6000 MW hidroelektrana u Krasnojarsku

Gornji deo Jeniseja, pun je brzaka i često plavi, to je slabo naseljenen kraj. U srednjem delu izgrađen je niz ogromnih hidroelektričnih brana koje opskrbljuju energijom veliku rusku baznu industriju, izgrađenu tokom sovjetskih vremena. U svom donjem delu Jenisej teče kroz retko naseljenu tajgu, tu Jenisej prihvata mnoge pritoke[5][6] i konačno nakon tundre doseže Karsko more, koje je zaleđeno više od polovine godine. Najveća dubina Jeniseja je 24 m, dok je prosečna 14 m.

Sam Jenisej, od ušća reka Velikog Jeniseja i Malog Jeniseja kod Kizila do njenog ušća u Karsko more, dug je 3.487 km (2.167 mi). Od izvora pritoke Selenge dugačak je 5.075 km (3.153 mi).[7] Jenisej ima drenažni sliv od 2.580.000 km2 (1.000.000 sq mi).[5] Ova reka protiče kroz ruske savezne oblasti Tuva, Hakasija i Krasnojarska pokrajina. Grad Krasnojarsk se nalazi na Jeniseju.[8]

Gornji Jenisej[uredi | uredi izvor]

Jenisej se formira od dve reke koje se spajaju kod Kizila, to su: Veliki Jenisej (ruski: Большой Енисей, tuvanski: Bii-Hem) koja izvire u regiji Tuva, na južnoj strani planina Istočni Sajan i severno od lanca Tanu-Ola, na koordinatama 52° 20′ N 97° 30′ E / 52.333° S; 97.500° I / 52.333; 97.500; i Mali Jenisej (ruski: Malый Eniseй, tuvanski: Ka-Hem, mongolski: ŠišhiđGol), koji izvire u dolini Darkad u Mongoliji. Novija istraživanja utvrdila su da je uzak izlaz iz doline u davna vremena bio redovno blokiran ledom, što je stvarilo jezero veličine susednog jezera Huvsgul. Kada su se ledenjaci povukli (poslednji put pre 9300 godina) isteklo je oko 500 km³ vode, verovatno s katastrofalnim posledicama.

Donji Jenisej[uredi | uredi izvor]

Reka Kas, koja utiče u Jenisej 300 km nizvodno od Strelke, značajna je radi veze sa rekom Ob preko kanala Ob-Jenisej i reke Ket. U tim predelima Jenisej se širi primajući mnoge pritoke, posebno Podkamenaja Tunguska i Donja Tunguska u Turuhansku, iz smera puste Srednjosibirske zaravni na istoku. Udaljena Tunguska regija je u istoriji ostala zapamćena po Velikoj Sibirskoj eksploziji 1908, dok je danas poznata po istraživanju nafte. Nakon Turuhanska, reka ulazi u područje Tundre.

Jenisej je zaleđen više od pola godina, nakupine leda često zaustave tok i uzrokuju velike poplave, zbog toga se ledene brane ruše eksplozivom. Poslednji grad je Dudinka, koji je s Krasnojarskom povezan redovnom brodskom linijom. Reka se u estuariju širi na 50 km, te utiče u Jenisejski zaliv, gde slobodnu plovidnu omogućavaju ledolomci.

Za vreme ledenog doba, arktička ruta bila je blokirana ledom. Premda su pojedinosti nejasne, pretpostavlja se da je Jenisej uticao u ogromno jezero koje je pokrivalo veći deo zapadnog Sibira, te eventualno u Crno more.

Sistem Jenisej-Angara-Selenga[uredi | uredi izvor]

Bajkalsko jezero[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Bajkalsko jezero

Veliku količinu voda Jenisej dobija iz Bajkalskog jezera kojem najveće količine donose reke Selenga, Gornja Angara i Barguzin.[9] Reka Selenga donosi najviše voda u Bajkalsko jezero, ona na svom ušću u jezero, na jugoistoku stvara veliku deltu. Njene najduže pritoke izviru na istočnim obroncima planina Kangain nuru u Mongoliji, njena pritoka, reka Tul, prolazi kroz glavni grad Mongolije Ulan Bator, dok reka Egin Gol ističe iz jezera Hubsugul. Gornja Angara utiče u severni deo Bajkalskog jezera i plovna je uzvodno gotovo 320 km. Iz Bajkalskog jezera ističe samo jedna reka Angara na jugozapadnom kraju jezera kod grada Irkutska.

Angara[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Angara

Reka Angara (ruski: Angara) najveća je desna pritoka Jeniseja, ona od Irkutska teče u smeru severozapada 1840 km do ušća u Jenisej kod Strelke (58° 06′ 04″ S; 92° 59′ 53″ I / 58.101° S; 92.998° I / 58.101; 92.998). Na svom toku pregrađena je s četiri brane velikih hidroelektrana. Brana u Irkutsku (Irkutskaя GЭS) visoka je 44 metra, a hidroelektrana ima snagu od 650 MW, dok je 500 km nizvodno, podignuta 1960. još veća 124 metarska brana u Bratsku, sa hidroelektranom (Bratskaя GЭS) snage 4500 MW. U njeno akomulaciono jezero Bratskoje vodohranilišće ulivaju se pored Angara i pritoke Oka i Ija, koje izviru na severnim obroncima masiva Istočni Sajan. Ispod Bratska, 250 km nizvodno kod Ust-Ilimska, podignuta je hidroelektrana (Ustь-Ilimskaя GЭS) koja takođe pregrađuje i pritoku Ilim snage 3840 MW, i nakon 367 km, Bogučanskaja hidroelektrana (Bogučanskaя GЭS), koja je puštena u pogon tokom perioda od 2011. do 2014. Planira se izgradnja još hidroelektrana, ali kao što je to drugde u svetu, tako i u Sibiru postoje ekološke grupe koje se tome protive.

Grad Angarsk koji leži 50 km nizvodno od Irkutska na Angari, danas je centar naglo rastuće istočno sibirske naftne industrije, sa velikim rafinerijama, povezan je naftovodom sa zapadom Rusijom, a u izgradnji je naftovod za luku Nahodku kod Vladivostoka, preko koje bi išla nafta za Japan.

Pogled na Jenisej iz Transibirske željeznice kod Krasnojarska

Priroda[uredi | uredi izvor]

Dolina reke Jenisej je stanište brojnih vrsta flore i faune, među kojima su sibirski bor (Pinus Sibirica) i sibirski ariš (Larix sibirica) istaknute vrste stabala. U praistorijsko doba, dolina Jeniseja bila je bogata običnim borom, (Pinus sylvestris).[10] U slivu Jeniseja žive i brojne vrste ptica, uključujući sivu vranu (Corvus cornix).[11]

Tajmirska stada irvasa[uredi | uredi izvor]

Tajmirska stada irvasa, migrirajući tundrijski irvasi (R.t. sibiricus), koji su najveće krdo irvasa na svetu,[12][13] midriraju do zimskog opsega pašnjaka duž Jeniseja.[14]‍:336

Istorija[uredi | uredi izvor]

Drevni nomadski narodi, Keti i Jugi, bili su drevni stanovnici sliva Jeniseja. Keti su jedini preostali autohtoni stanovnici središnjeg Sibira, iako i nih ima samo još oko 1000. Ostala sibirska plemena; Koti, Asani, Arini i Pumpokoli koja su živela više uzvodno prema jugu, popuno su izumrla. Keti su živeli u na istočnim obalama srednjeg toka Jeniseja pre pripajanja tog dela Sibira Rusiji tokom 17. i 19. veka.[15]

Neki od najranijih poznatih dokaza o turkijskom poreklu pronađeni su u dolini Jeniseja u obliku stela, kamenih monolita i spomen ploča iz perioda između 7. i 9. veka nove ere, zajedno sa nekim dokumentima koji su pronađeni u kineskoj regiji Sinđan. Pisani dokazi prikupljeni iz ovih izvora govore o bitkama koje su se vodile između Turaka i Kineza i drugim legendama. Postoje i primeri ujgurske poezije, mada je većina preživela samo u kineskom prevodu.[16]

Pšenicu iz Jenisejske oblasti su muslimani i Ujguri prodavali tokom neadekvatne žetve Buhari i Sogdu tokom Tahiridske ere.[17]

Ruski istraživači su prvi put došli do Gornjeg Jeniseja 1605, putujući od reke Ob prema reci Ket, te zatim niz Jenisej do reke Sim. Angaru na istoku dosegli su 1607, a 1608. dospeli do današnjeg Krasnojarska. Jenisejsk, na ušću reka Ket i Angara, osnovan je 1619, dok je Krasnojarsk osnovan 1628. Donji Jenisej istražen je iz Mangazeje 1607, nakon osnivanja Turuhanska na ušću Donje Tunguske. Do ušća Jeniseja prvi istraživači probili su se 1610, dok je Podkamenska Tunguska istražena nešto ranije 1626.

Za vreme Drugog svetskog rata, postojao je plan Nacističke Nemačke i Japanskog carstva o podeli interesnih sfera u Aziji. Granica je trebala da bude reka Jenisej do kineske granice, te potom duž sovjetsko - kineske granice, severnih i zapadnih granica Avganistana i granice Irana i Britanske Indije.[18]

Zagađenje[uredi | uredi izvor]

Studije su pokazale da Jenisej pati od zagađenja izazvanog radioaktivnim pražnjenjem iz fabrike koja je proizvodila plutonijum za bombe u tajnom gradu Krasnojarsk-26, danas poznatom kao Željeznogorsk.[19]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Most Vantovij u Krasnojarsku.
    Most Vantovij u Krasnojarsku.
  • Jenisej u Divnogorsku.
    Jenisej u Divnogorsku.
  • Skela na Velikom Jeniseju.
    Skela na Velikom Jeniseju.
  • Berdir
    Berdir

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Station: Igarka”. Yenisei Basin. UNH / GRDC. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 31. 3. 2013. 
  2. ^ Prokofьev, Aleksandr Andreevič (30. 8. 1990). Izbrannoe : stihotvoreniя, poэmы. ISBN 9785280009615 — preko Google Books. 
  3. ^ Mirnova, Svetlana (5. 9. 2017). Reki, morя i okeanы. Vsя voda na Zemle. Litres. ISBN 9785457593909 — preko Google Books. 
  4. ^ „Yenisei River”. Hammond Quick & Easy Notebook Reference Atlas & Webster Dictionary. Hammond. april 2006. str. 31. ISBN 0843709227. 
  5. ^ a b Reka ENISEЙ u Državnom registru voda Rusije
  6. ^ C Michael Hogan (13. 5. 2012). „Yenisei River”. Encyclopedia of Earth. Arhivirano iz originala 17. 5. 2015. g. Pristupljeno 23. 4. 2015. 
  7. ^ Eniseй, Great Soviet Encyclopedia
  8. ^ Alan Taylor (23. 8. 2013). „A Year on the Yenisei River”. The Atlantic. Arhivirano iz originala 26. 6. 2014. g. Pristupljeno 8. 6. 2014. 
  9. ^ Nick C. Davidson. „Yenisei River Basin and Lake Baikal (Russia)”. Springer. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  10. ^ Stein Ruediger and K. Fahl. 2003. Siberian river run-off in the Kara Sea, str. 488
  11. ^ C. Michael Hogan. 2009. Hooded Crow: Corvus cornix, GlobalTwitcher.com, ed, N. Stromberg
  12. ^ Russell, D.E.; Gunn, A. (20. 11. 2013). „Migratory Tundra Rangifer”. NOAA Arctic Research Program. 
  13. ^ Kolpashikov, L.; Makhailov, V.; Russell, D. (2014). „The role of harvest, predators and socio-political environment in the dynamics of the Taimyr wild reindeer herd with some lessons for North America”. Ecology and Society. 20 (1). JSTOR 26269762. 
  14. ^ Baskin, Leonid M. (1986), „Differences in the ecology and behaviour of reindeer populations in the USSR”, Rangifer, Special Issue, 6 (1): 333—340, doi:10.7557/2.6.2.667 Slobodan pristup, Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g., Pristupljeno 7. 1. 2015 
  15. ^ Vajda, Edward G. „The Ket and Other Yeniseian Peoples”. Arhivirano iz originala 06. 04. 2019. g. Pristupljeno 27. 10. 2006. 
  16. ^ Halman, Talah. A Millenium of Turkish Literature. str. 6. 
  17. ^ Ian Blanchard (2001). Mining, Metallurgy and Minting in the Middle Ages: Asiatic supremacy, 425-1125. Franz Steiner Verlag. str. 271—272. ISBN 978-3-515-07958-7. Arhivirano iz originala 9. 1. 2017. g. Pristupljeno 25. 5. 2016. 
  18. ^ Weinberg, Gerhard L. Visions of Victory: The Hopes of Eight World War II Leaders Cambridge, England, United Kingdom:2005--Cambridge University Press [1] Arhivirano 17 septembar 2011 na sajtu Wayback Machine
  19. ^ David Hoffman (17. 8. 1998). „Wastes of War: Radioactivity Threatens a Mighty River”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 8. 4. 2014. g. Pristupljeno 13. 2. 2015. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јенисеј&oldid=27456910”