Džon Ven

Džon Ven
Džon Ven
Lični podaci
Datum rođenja	(1834-08-04)4. avgust 1834.
Mesto rođenja	Kingston na Halu Jorkšir, Velika Britanija
Datum smrti	4. april 1923.(1923-04-04) (88 god.)
Mesto smrti	Kembridž, Velika Britanija
Obrazovanje	Univerzitet u Kembridžu

Džon Ven (engl. John Venn; Hal, Jorkšir, 4. avgust 1834 — Kembridž, 4. april 1923) je bio britanski logičar i filozof. Poznat je po Venovim dijagramima, koji se koriste u mnogim oblastima, uključujući teoriju skupova, verovatnoću, logiku, statistiku i računarstvo.

Majka Džona Vena, Marta Sajks, poreklom iz Svanlanda blizu Hala, Jorkšir umrla je dok je Džon bio dete. Njegov otac bio je prečasni Henri Ven koji je, u vreme Džonovog rođenja, bio rektor okruga Drajpul blizu Hala. On je, takođe, igrao važnu ulogu u evangelističkom hrišćanskom pokretu.

Vitraž u sali za ručavanje na Gonvil i Kaj Koledžu, u Kembridžu, koji označava Džona Vena i Venov dijagram.

Venova zgrada, Univerzitet u Halu

Džon je odrastao u strogoj porodici i nije bilo pomisli da neće nastaviti porodičnu tradiciju i postati sveštenik. Posle Hajgejt škole, Ven se upisao na Gonvil i Kaj Koledž u Kembridžu 1853. godine. Diplomirao je 1857. godine i ubrzo je izabran za člana koledža. Dobio je zvanje đakona u Eli katedrali 1858. godine, a 1859. godine postao je sveštenik. Godine 1862. vratio se u Kembridž kao predavač moralnih nauka.

Venovo glavno polje interesovanja bila je logika i objavio je tri teksta o toj temi. Napisao je The Logic of Chance (Logika šanse), delo koje je uvelo interpretaciju učestanosti u verovatnoći 1866. godine, Symbolic Logic (Simbolička logika), delo koje je predstavilo Venove dijagrame, 1881. godine i The Principles of Empirical Logic (Principi empirijske logike) 1889. godine.

Godine 1883, Ven je postao član Kraljevskog društva, a 1897. godine je napisao istoriju svog koledža, nazvanu The Biographical History of Gonville and Caius College,1349-1897. Vitraž na jednom prozoru tog koledža obeležava to njegovo delo.

Započeo je zbirku biografskih beleški o alumnima Univerziteta u Kembridžu. To delo je nastavio njegov sin, Džon Arčibald Ven (1883 — 1958), i objavio ga u 10 tomova od 1922. do 1953. godine. Na Hal Univerzitetu, njegova dela komemoriše Venova zgrada, sagrađena 1928. godine.

U skorašnjoj anketi koju je sproveo BBC, Ven je izglasan za trećeg matematičara modernog vremena, posle Isaka Njutna i Leonarda Ojlera, koji su bili, redom, prvi i drugi.

Literatura

• Džon Ven (1880). „On the Diagrammatic and Mechanical Representation of Propositions and Reasonings”. Dublin Philosophical Magazine and Journal of Science. 9 (59): 1——18. 

Spoljašnje veze

• O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Džon Ven”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 
• Venove arhive Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. oktobar 2017) razjašnjavaju zbunjujuću vremensku liniju raznih Vena.
• Portret Vena, Džars Brok i veza ka sajtu o Venu
• Jasnija slika Venovog vitraža