Abdel Fatah el Sisi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Abdel Fatah el Sisi
Lični podaci
Datum rođenja(1954-11-19)19. novembar 1954. (69 god.)
Mesto rođenjaKairo, Egipat
DržavljanstvoEgipat
NarodnostEgipćani
ReligijaSunitski islam
Profesijapolitičar
Porodica
SupružnikIntisar Amer
DecaMustafa, Mahmud, Hasan, Aja
Politička karijera
Politička
stranka		Nezavisan
6. predsednik Egipta
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 8. jun 2014
PrethodnikMuhamed Mursi
(v. d.) Adli Mansur
Zamenik premijera Egipta
16. jul 2013 — 26. mart 2014.
PrethodnikMumtaz el Said
Naslednikupražnjeno mesto
44. ministar odbrane
12. avgust 2012 — 26. mart 2014.
PrethodnikMohamed Husein Tantavi
NaslednikSidki Subhi
vrhovni komandant egipatskih oružanih snaga
12. avgust 2012 — 26. mart 2014.
PrethodnikMohamed Husein Tantavi
NaslednikSidki Subhi
Vojna karijera
SlužbaEgipat
1977—2014
Vojska Oružane snage Egipta
Čin Feldmaršal
Učešće u ratovimaZalivski rat
Sukob na Sinajskom poluostrvu
Rat u Libiji
Građanski rat u Jemenu
Potpis

Abdel Fatah Said Husein Halil el Sisi (arap. عبد الفتاح سعيد حسين خليل السيسي; Kairo, 19. novembar 1954) egipatski je feldmaršal i političar. On je šesti predsednik Egipta, stupio je na dužnost 8. juna 2014.[1] Ranije je bio vrhovni komandant egipatskih oružanih snaga, kao i ministar odbrane, od 12. avgusta 2012 do 26. marta 2014.[2] Kao šef oružanih snaga, tokom vojnog puča 2013 u Egiptu, on je igrao vodeću ulogu u svrgavanju islamističkog predsednik Muhameda Mursija nakon masovnih protesta protiv Muslimanskog bratstva i njegove vlade. El-Sisi je nakon toga imenovan za zamenika premijera, dok je nastavio sa obavljanjem dužnosti ministra odbrane.

El Sisi je podneo ostavku na vojne dužnosti 26. marta 2014, najavljujući da će se kandidovati na predsedničkim izborima 2014.[2] Izbori, održani između 26. i 28. maja 2014, rezultirali su snažnom El-Sisijevom pobedom.[3]

Detinjstvo i vojno obrazovanje[uredi | uredi izvor]

El Sisi je rođen 19. novembra 1954. u Kairu.[4] Odrastao je u Gamaliji, u blizini džamije Al-Azhar, u kvartu u kome zajedno žive muslimani, Jevreji i hrišćani, gde je svakodnevno slušao crkvena zvona i gledao Jevreje koji nesmetano hrle u sinagogu. Njegova porodica, poreklom iz oblasti Minufije,[5] bila je poznata po svojoj revnosti, disciplini i bogatstvu. On je bio drugo od osmoro dece (njegov otac je kasnije dobio još šestoro dece sa drugom ženom). Njegov otac, konzervativan, ali ne radikalni musliman[6], imao je antikvarnicu u istorijskom bazaru Han el-Halili. Često opisivan kao disciplinovan, tih i pobožan, El-Sisi se radije koncentrisao na studije ili pomaganje ocu, nego na igranje fudbala sa decom iz komšiluka. On i njegova braća su učili u obližnjoj biblioteci na univerzitetu Al-Azhar. Za razliku od svoje braće - od kojih je jedan viši sudija, a drugi državni službenik - El-Sisi je pohađao lokalnu srednju školu pod vojnom upravom. U to vreme, počeo je da se zabavlja sa Intisar Amer, rođakom njegove majke. Oni su se venčali 1977. godine.[7][8][9][10][11][12][13] Ranije iste godine je diplomirao na egipatskoj Vojnoj akademiji.

Karijera[uredi | uredi izvor]

El-Sisi je primio svoj prvi čin vojnog oficira 1977. godine, služeći u oklopnoj pešadiji, specijalizovanoj za protiv-tenkovsko naoružanje i minobacače. Postao je komandant severnog vojnog regiona u Aleksandriji 2008. godine, a zatim direktor izviđačke i Vojno-obaveštajne službe. El-Sisi je bio najmlađi član Vrhovnog saveta oružanih snaga Egipta. Na dužnosti člana Vrhovnog saveta, izneo je kontroverzne izjave u vezi sa optužbama da su egipatski vojnici izlagali žene demonstrante na prisilni test nevinosti. On je izjavio u egipatskim državnim novinama da je „procedura testiranja nevinosti urađena da bi zaštitila devojke od silovanja, kao i da zaštiti vojnike i oficire od optužbi o silovanju.“[4] On je bio prvi član Vrhovnog saveta Oružanih snaga koji je priznao da su invazivni testovi sprovođeni.[14]

General El Sisi 2014 god

Glavne komande pozicije[uredi | uredi izvor]

  • Komandant, 509. mehanizovani pešadijski bataljon
  • Načelnik štaba, 134. mehanizovana pešadijska brigada
  • Komandant, 16. mehanizovana pešadijska brigada
  • Načelnik štaba, 2. mehanizovana pešadijska divizija
  • Načelnik štaba, Severna vojna zona
  • Zamenik direktora, Vojno-obaveštajno i izviđačko odeljenje

Ministar odbrane[uredi | uredi izvor]

Dana 12. avgusta 2012, egipatski predsednik Muhamed Mursi doneo je odluku da smeni Muhameda Huseina Tantavija, šefa egipatskih oružanih snaga, i na njegovo mesto postavi El-Sisija, i promoviše ga u čin generala.[15] El-Sisi je takođe dobio mesto ministra odbrane u vladi Hišama Kandila.

Nakon što je El-Sisi imenovan za ministra odbrane, 12. avgusta 2012, javnost u Egiptu bila je zabrinuta u vezi sa glasinama da je general El-Sisi bio doušnik Muslimanskog bratstva u vojsci, iako je El-Sisi uvek izjavljivao da egipatska vojska stoji na strani egipatskog naroda. Dana 28. aprila 2013, tokom proslave Dana oslobođenja Sinaja, El-Sisi je rekao da, „ruka koja povredi makar jednog Egipćanina mora biti odsečena.“[16] Ovu izjavu su protivnici Mursija tumačili kao pojašnjenje da je vojska uz narod. Međutim, Mursijeve pristalice su izjavu tumačile kao upozorenje njegovim protivnicima da El-Sisi ne bi dozvolio rušenje vlade. On je ostao na poziciji pod novom vladom formiranom nakon svrgavanja predsednika Mursija, a koju je predvodio Hazim al-Beblavi. On je takođe imenovan za potpredsednika egipatske Vlade. Dana 27. januara 2014, unapređen je u čin feldmaršala.[17]

Protesti 2013. godine i svrgavanje Muhameda Mursija s vlasti[uredi | uredi izvor]

Protestni marš radi svrgavanja predsednika Mursija, 28. juna 2013.

Dana 30. juna 2013, kao odgovor na pokret Tamarod (pokret otpora), masovne demonstracije održane su na trgu Tahrir i pred palatom Heliopolis u Kairu, kao i u drugim egipatskim gradovima, uključujući Aleksandriju, Port Said i Suec.

Sukobi su izbijali širom Egipta. Ubrzo posle toga, egipatska vojska je izdala 48-časovni ultimatum koji je emitovan na televiziji, koji je dao političkim partijama u zemlji rok do 3. jula da ispuni zahteve demonstranata protiv Mursija. Egipatska vojska je takođe zapretila da će intervenisati ako spor ne bude rešen do tada.[18] Dana 2. jula 2013, predsedništvo je odbacilo 48-časovni ultimatum egipatske vojske i predsednik Mursi je održao govor, izjavljujući da će „braniti legitimnost funkcije na koju je izabran svojim životom i da se neće povući.“

Dana 3. jula 2013, egipatska vojska je izjavila da, s obzirom na to da političke partije nisu uspele da se dogovore pre isteka roka, i Mursi nije uspeo da osnuje nacionalni konsenzus za njegovo vođstvo, mora doći do Mursijevog svrgnuća. Egipatska vojska je zatim postavila Adlija Mansura na mesto privremenog šefa države umesto njega, i naredila hapšenje mnogih članova Muslimanskog bratstva po optužbama za „izazivanje nasilja i remećenja opšte bezbednosti i mira“.[19] El-Sisi je saopštio na državnoj televiziji da predsednik „nije ispunio zahteve naroda Egipta“ i objavio da će ustav biti suspendovan, što je naišlo na prihvatanje od strane demonstranata protiv Mursijeve vlasti i osudu Mursijevih pristalica na trgu Raba'a al-Adavija. Mnogi islamistički pokreti, poput Muslimanskog bratstva, al-Vasat partije i al-Gama'a al-Islamija, odbacili su promenu režima i karakterisali je kao vojni puč, koji su opisali kao „nelegitiman“ i „anti-demokratski“.[20]

Tokom svog govora na vojnoj paradi 24. jula 2013, general-el-Sisi je pozvao na masovne demonstracije, da bi odobrio egipatskoj vojsci i policiji „mandat“ da stane na put terorizmu.[21] Neki su ovo protumačili kao el-Sisijevo ohrabrivanje potrebe naroda da dokažu svetu da to nije bio puč, već volja građana, dok su drugi ovo videli kao kontradiktornost obećanja vojske da će predati vlast civilima posle zbacivanja Mursija i kao ukazivanje na neposrednu akciju protiv islamista.[22][23]

Reakcije na el-Sisijevu objavu oscilovale su u rasponu od otvorene podrške egipatskog predsedništva[24] i pokreta Tamarod,[25] do negodovanja, ne samo od strane Muslimanskog bratstva,[22] već i salafitske partije al-Nur,[26] Partije Snažan Egipat,[27] revolucionarnog pokreta mladih 6. april[28] i egipatskih grupa za ljudska prava.[29]

Međutim, 26. jula 2013, milioni ljudi okupili su se širom Egipta, odazivajući se na el-Sisijev poziv, na skupu koji je opisan kao „najveći skup za 2 ½ godine revolucije“ i u još većim brojevima od 30. juna.[30]

Trg ispred džamije Raba'a al-Adavija.

Tokom egipatskih racija u avgustu 2013, egipatska vojska pod komandom el-Sisija se udružila sa nacionalnom policijom radi uklanjanja protestnih kampova pristalica Muslimanskog bratstva koji su bili uspostavljeni širom zemlje. Ova akcija rezultirala je brzom eskalacijom nasilja koje je na kraju dovelo do smrti 638 ljudi, od kojih su 595 bili civili i 43 policajaca, sa najmanje 3.994 povređenih. Neki liberalni aktivisti koji su podržavali svrgavanje Mursija, javno su izrazili svoju zabrinutost: „Nisam srećan kada koriste nasilje i brinem se da će ga koristiti ponovo,“ rekao je Gamal Eid, poznati aktivista za ljudska prava.[31][32][33] Robert Fisk je opisao generala el-Sisija kao čoveka na gubitku, ali da će masakr ući u istoriju kao sramotan.[34] Li Smit je zaključio da „novi lider Egipta je nesposoban da vlada“.[35] U izveštaju objavljenom od strane Državnog Informativnog Servisa, vlada je objasnila napade, tvrdeći da je policija upotrebla silu da bi rasterala demonstrante 14. avgusta 2013, sa najmanje moguće štete, uzrokujući da stotine civila i policije stradaju kao žrtve, dok su pristalice Muslimanskog bratstva nametnule blokadu 46 dana protiv stanovnika oko trgova al-Nahde i Raba'a al-Adavije, gde su desetine demonstranata na ulici svakodnevno ometale život Egipćana, izazivajući nemire i smrt ili povredu mnogih žrtava, kao i oštećenje javne i privatne imovine.[36] Anketa egipatskog Centra za istraživanje javnog mnjenja pokazalo je kasnije da je 67% Egipćana bilo zadovoljno u pogledu načina na koji su trgovi Raba'a al-Adavija i al-Nahda raščišćeni.[37][38][39]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Jula 2022. proglašen je za počasnog doktora nauka Univerziteta u Beogradu.[40]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „El-Sisi sworn in as Egypt president”. Ahram Online. 8. 6. 2014. Arhivirano iz originala 11. 6. 2014. g. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  2. ^ a b „Egypt's El-Sisi bids military farewell, says he will run for presidency”. Ahram Online. 26. 3. 2014. Arhivirano iz originala 27. 3. 2014. g. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  3. ^ „Former army chief scores landslide victory in Egypt presidential polls”. Egypt News.Net. Arhivirano iz originala 31. 5. 2014. g. Pristupljeno 29. 5. 2014. 
  4. ^ a b „Profile: Egypt armed forces chief Abdul Fattah al-Sisi”. BBC. 21. 8. 2012. Pristupljeno 14. 6. 2014. 
  5. ^ אילו חלומות מכוננים עיצבו את דרכו של א-סיסי בדרך לנשיאות מצרים? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. mart 2014), The Post, 12. 2. 2014.
  6. ^ „General Al-Sisi: The Man Who Now Runs Egypt”. Newsweek. 16. 8. 2013. Pristupljeno 14. 6. 2014. 
  7. ^ „Popular wave may lift Egypt's Sisi to office”. News 24. 30. 1. 2014. Arhivirano iz originala 27. 05. 2014. g. Pristupljeno 14. 5. 2014. 
  8. ^ „In the heartland of the al-Sisi cult”. Qantara. 16. 8. 2013. Pristupljeno 25. 5. 2014. 
  9. ^ „Sisi strikes back at Islamists with ‘correct’ apolitical Islam”. Reuters. 10. 5. 2014. Pristupljeno 14. 6. 2014. 
  10. ^ „Abdel Fatah al-Sisi: behind the public face of Egypt's soon-to-be president”. Guardian. 22. 5. 2014. Pristupljeno 14. 6. 2014. 
  11. ^ „Egyptian presidential candidates' wives in the spotlight”. Ansa. 13. 5. 2014. Pristupljeno 14. 6. 2014. 
  12. ^ „Egypt’s next First Daughter? Meet Aya al-Sisi”. english.alarabiya.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 08. 2019. 
  13. ^ „First Lady’s style: Conservative yet trendy”. Daily News Egypt (na jeziku: engleski). 08. 06. 2014. Arhivirano iz originala 25. 08. 2019. g. Pristupljeno 25. 08. 2019. 
  14. ^ Egypt amnesty virginity BBC. 16. 6. 2014.
  15. ^ „Morsy assumes power: Sacks Tantawi and Anan, reverses constitutional decree and reshuffles SCAF”. Daily News Egypt. 12. 8. 2012. Pristupljeno 16. 6. 2014. 
  16. ^ „Al-Sisi: The hand that harm any egyptian must be cut”. 
  17. ^ „Egypt's army chief Abdel Fattah al-Sisi receives a promotion ahead of likely presidency bid”. Australian Broadcasting Corporation. 27. 1. 2014. Pristupljeno 16. 6. 2014. 
  18. ^ „Profile: General Abdel Fattah Al Sisi”. Al Jazeera. 3. 7. 2013. Pristupljeno 17. 6. 2014. 
  19. ^ „Egypt Orders Mass Arrests of Muslim Brotherhood Members”. Al Jazeera. 3. 7. 2013. Pristupljeno 21. 6. 2014. 
  20. ^ „Egypt's Muslim Brotherhood rejects "military coup" against Morsi”. Xinhua News Agency. 5. 7. 2013. Pristupljeno 21. 6. 2014. 
  21. ^ Beach, Alastair (24. 7. 2013). „Showdown in Cairo: Egyptian general demands permission to take on the ‘terrorists’”. The Independent. London. Pristupljeno 24. 6. 2014. 
  22. ^ a b Fahim, Kareem (24. 7. 2013). „Egyptian General Calls for Mass Protests”. The New York Times. Pristupljeno 26. 7. 2013. 
  23. ^ „Army chief's rally call finds backing in Egypt press”. BBC. 25. 7. 2013. Pristupljeno 24. 6. 2014. 
  24. ^ „Egypt's presidency calls for protests against 'terrorism'”. Ahram online. 24. 7. 2013. Pristupljeno 24. 6. 2014. 
  25. ^ „'Rebel' endorses el-Sisi's call for Friday demos”. Ahram online. 25. 7. 2013. Pristupljeno 24. 6. 2014. 
  26. ^ „Egypt's Nour Party and 6 April reject El-Sisi's call for Friday rallies”. Ahram online. 24. 7. 2013. Pristupljeno 24. 6. 2014. 
  27. ^ „Egypt's Abol Fotouh warns against army-called rally”. Chicago Tribune. 24. 7. 2013. Arhivirano iz originala 26. 7. 2013. g. Pristupljeno 24. 6. 2014. 
  28. ^ „6 April Youth Movement to stay off the streets on Friday”. Daily News Egypt. 26. 7. 2013. Pristupljeno 24. 6. 2014. 
  29. ^ „Egypt rights groups voice misgiving about army's call for rallies”. Ahram online. 26. 7. 2013. Pristupljeno 24. 6. 2014. 
  30. ^ „Egypt rights groups voice misgiving about army's call for rallies”. Associated Press. 26. 7. 2013. Pristupljeno 24. 6. 2014. 
  31. ^ „Army embrace starts to worry some Egyptians”. Reuters. 15. 7. 2013. Arhivirano iz originala 18. 07. 2013. g. Pristupljeno 24. 6. 2014. 
  32. ^ „Death toll from Egypt violence rises to 638: Health ministry”. Al-Ahram. 15. 8. 2013. Arhivirano iz originala 19. 08. 2013. g. Pristupljeno 24. 6. 2014. 
  33. ^ Kirkpatrick, David D. (15. 8. 2013). „Islamists Debate Their Next Move in Tense Cairo”. The New York Times. Arhivirano iz originala 18. 08. 2013. g. Pristupljeno 24. 6. 2014. 
  34. ^ Fisk, Robert (8. 8. 2013). „In Egypt General al-Sisi is at a loss – but a massacre on Eid would bring too much infamy”. The Independent. London. 
  35. ^ Smith, Lee (20. 8. 2013). „Viewpoint: Egypt’s New Leader Is Unfit to Rule”. Time. 
  36. ^ State Information Services (15. 8. 2013). „Sit in Dispersal”. State Information Services. Pristupljeno 24. 6. 2014. 
  37. ^ „Poll: 67% of Egyptians satisfied about method of ending pro-Morsy sit-ins”. 
  38. ^ „Egyptian opinion on sit-in dispersals: Finding truth in reported facts”. Daily News Egypt. 26. 8. 2013. 
  39. ^ „67% of Egyptians are satisfied with dispersal of Brotherhood sit-ins: Baseera”. Ahram online. 
  40. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Predsednik Egipta počasni doktor Univerziteta u Beogradu”. www.rts.rs. Pristupljeno 2022-07-21. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Abdel Fatah el Sisi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Абдел_Фатах_ел_Сиси&oldid=27347868”