Ableizam
Ableizam (eng. ableism ili disablism, disability = invalidnost ili nesposobnost, ability = sposobnost) je diskriminacija i socijalna predrasuda prema osobama sa invaliditetom ili prema osobama za koje se smatra da imaju neki oblik invaliditeta. Po ableizmu, osobe definišu njihove sposobnosti a invalidi su smatrani manje vrednima od neinvalida.[1] Ljude se na toj osnovi osuđuju i tako im se određena prava uskraćuju.
Postoje stereotipi, pretežito netačni, povezani sa opštim i specifičnim oblicima invalidititeta (na primer, pretpostavka da svi invalidi žele biti izlečeni, da korisnici invalidskih kolica nužno imaju intelektualni invaliditet ili da slepe osobe imaju jako razvijen osećaj mirisa ili sluha).[2] Ti stereotipi zapravo služe kao opravdanje ableističkog ponašanja i jačaju diskrimininatorske stavove i ponašanja prema osobama s invaliditetom.[3][4]
U ableističkim društvima se na ljude sa invaliditetom gleda kao na manje vredne od drugih. Pokret eugenike s početka 20. veka navodi se kao primer rasprostranjenog ableizma. Masovna ubistva invalida u nacističkoj Nemačkoj, Akcija T4, jedan je od primera ekstremnog ableizma.
Ableizam se može bolje razumeti čitanjem literature koju su objavili oni koji žive s invaliditetom, i koje o ableizmu imaju iskustva iz prve ruke.
Neke od definicija ableizma[uredi | uredi izvor]
- Ableizam je kada kažete da ne izgledam onesposobno i očekujete da to shvatim kao kompliment.
- Ableizam je kad pretpostavljate da sam automatski jaka i hrabra osoba jednostavno zato što sam invalid.
- Ableizam je kada "potpuno" postane reč rezervisana za sposobna tela, ili kada kažete da sam lepa uprkos razlikama, a ne prepoznajete da sam lepa zahvaljujući njima.
- Ableizam je kada roditelji odvlače decu govoreći im da ne bulje u invalidnu osobu, automatski učeći ih da je invaliditet prljava reč.
Oblici ableizama na ličnom nivou[uredi | uredi izvor]
Ableizam se može manifestovatii na ličnom nivou osobe s invaliditetom, npr. ako čovek koji uočava sopstvene negativne poruke koje čuje, posmatra kao njegove greške i mane, smatra da na osnovu njih treba da poseduje neke posebne velike privilegije.[5]
Neprijateljski ableizam - koji uključuje otvoreno agresivno ponašanje, ismevanje, zbunjivanje pa čak i nasilje prema osobama s invaliditetom.
Dobronamerni ableizam - koji posmatra osobe s invaliditetom kao slabe i ranjive, i odnosi se pokroviteljski prema takvim ljudima, ali ume i da im podriva ličnu slobodu i sposobnosti i na taj način pojačava utisak nemoći kod same osobe s invaliditetom.[6]
Ambivalentni ableizam - je kombinacija neprijateljskog i dobronamerong oodnosa. Na primer, neko može započeti socijalni kontakt s osobom s invaliditetom, odnoseći se pokroviteljski, ali brzo postati neprijateljski raspoložen prema toj osobi, posebno ako se ona usprotivi tom odnosu sa previše brige.[5]
Faktori koji utiču na odnos prema invalidima[uredi | uredi izvor]
Vrsta invalditeta
Faktor, koji može da utiče, na odnos prema osobama s invaliditetom je vrsta invaliditeta, da li je on kognitivne ili fizičke prirode.[5]
Vidljivost stanja invaliditeta
Na invaliditet utiče i vidljivost stanja i istorija stigmatizacije, koja može da uslovi razvoj specifičnih mitova i stereotipa.[5]
Primeri ableizma[uredi | uredi izvor]
Primeri ableizma se kreću od očiglednog neprijateljstva i agresije do manje očiglednih svakodnevnih interakcija, pa tako npr.:[5]
- Neki njudi postavljaju pitanje osobi sa invaliditetom „šta nije u redu s vama“?
- Dok drugi zauzimaju stav prema osobi sa invaliditetom i konstatuju „ne izgledate kao neko ko ima invaliditet“?
- Pojedinci smatraju da su neki oblici invalidnosti stvar lenjosti, i neprekidno preispituju da li je invaliditet osobe stvaran ili ona glumi.
- Pojedinci koriste termine kao što su „glup” i „hrom” koji su prvobitno korišćeni za opisivanje invaliditeta, a danas su sinonimi za „glupo” ili „loše”.
Oblici diskriminacije kao uzrok ableizma[uredi | uredi izvor]
Ableizam je i osmišljavanje javnih prostora, proizvoda i tehnologija, samo za osobe bez invaliditeta. Na primer, zgrade koje nemaju rampu za invalidska kolica i trotoare sa preprekama koje otežavaju hodanje slepih i slabovidih lica. Postoji i diskriminacija u obrazovanju.[5]
Nema dovoljno razumevanja ponekada i za decu s invaliditetom.
Prisutna je i diskriminacija pri zapošljavanju, jer neki poslodavci misle da su osobe s invaliditetom manje produktivne.
Neki lekari pretpostavljaju da osobe s invaliditetom imaju loš kvalitet života. Dešava se da medicinski profesionalci ignorišu proživljena iskustva pacijenata, pogrešno krive nove simptome za invaliditet osobe ili odbiju medicinsku podršku u uverenju da ništa što urade neće pomoći osobi s invaliditetom. Sve napred navedeno, kako smatraju neki stručnjaci, može usloviti nastanak prepreka za dobijanje zdravstvene zaštite, kao i pojavu bolesti koje je moguće izbeći. Na primer, slaba kontrola pandemije kovida 19, naterala je osobe s invaliditetom da više vremena provode u zatvorenom prostoru. Odloženi su pregledi lekara, teži je kontakt s negovateljima.[5]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Linton, Simi (1998). Claiming Disability Knowledge and Identity. New York: New York University Press. p. 9.
- ^ Stereotypes of Disability (From ‘Disabled We Stand’ (1981) Sutherland, A. T., London: Souvenir Press).
- ^ Wüllenweber, Ernst; Theunissen, Georg; Mühl, Heinz (2006).
- ^ The school counselor's guide to helping students with disabilities (1st izd.). San Francisco: Jossey-Bass. 2010. ISBN 978-0-470-17579-8.
- ^ a b v g d đ e D., T. (15. 11. 2021). „Ableizam označava negativne predrasude prema osobama sa invaliditetom”. eKlinika (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2. 12. 2021.
- ^ Special education for a new century (New izd.). Cambridge, MA: Harvard Educational Review. 2005. ISBN 978-0-916690-44-1.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Stuart H. (2004). “Stigma and work,” Healthcare Papers, vol. 5, br. 2, str. 100–111.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
