Abram Fedorovič Iofe

Abram Fedorovič Iofe
Abram Fedorovič Iofe
Datum rođenja	17. oktobar 1880.
Mesto rođenja	Romni, Ruska Imperija
Datum smrti	14. oktobar 1960. (79 god.)
Mesto smrti	Lenjingrad, SSSR

Abram Fedorovič Iofe (29. oktobar 1880. - 14. oktobar 1960. godine) bio je istaknut Ruski/Sovjetski fizičar. Dobitnik je Staljinove nagrade (1942. godine), Lenjinove nagrade (1960. godine ) (posle smrti) i titule Heroja socijalističkog rada (1955. godine). Iofe je bio stručnjak u različitim oblastima elektromagnetizma i fizike čvrstog stanja. Osnovao je istraživačke laboratorije za radioaktivnost ,superprovodnost i nuklearnu fiziku, od kojih su mnoge postale nezavisni instituti.^[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Iofe je rođen u jevrejskoj porodici srednje klase u malom gradu Romni, Rusko carstvo (sada Sumska oblast, Ukrajina). Nakon što je diplomirao na Državnom tehnološkom institutu u Sankt Peterburgu 1902. godine, proveo je dve godina kao asistent Vilhelmu Rendgenu u njegovoj laboratoriji u Minhenu. Iofe je završio doktorat na Univerzitetu u Minhenu 1905. godine.^[2]

Posle 1906. godine, Iofe je radio na Sankterburškom politehničkom institutu (od 1924. godine Lenjingradski politehnički institut) gde je postao profesor. On je 1911. godine odredio naelektrisanje elektrona, koristeći napunjene mikročestice metala izbalansiranih u električnom polju protiv gravitacije (objavljeno 1913. godine). Godine 1911. Iofe je prešao iz judaizma u luteranstvo i oženio se nejevrejkom. Godine 1913. stekao je zvanje magistra filozofije, a 1915. godine je postao doktor fizike. Godine 1918. postaje šef odseka za fiziku i tehnologiju na Državnom institutu za rendgenologiju i radiologiju. Ovaj odsek postao je Lenjingradski fizičko-tehnološki institut 1917. godine.

Početkom tridesetih godina prošlog veka postojala je kritična potreba za vazduhoplovnim snagama Crvene armije za otkrivanje neprijateljskih napadačkih aviona. Brojni istraživački instituti bili su uključeni u radiolokatorne (radio-lokacija) tehnike. Ruska akademija nauka je u januaru 1934. godine sazvala konferenciju kako bi procenila ovu tehnologiju. Iofe je organizovao ovu konferenciju, a zatim objavio izveštaj u časopisu, otkrivajući istaživačima širom sveta nauku i tehnologiju koja će se nazvati radar. Iofe je je zamolio Ernesta Raderforda da primi Petra Kapicu u Kevendiševu laboratoriju na Univerzitetu u Kembridžu.^[3]

Kada je započeo sovjetski projekat atomske bombe 1942. godine, od Iofea je zatraženo da vodi tehnički rad, ali je odbio posao zbog toga što je bio prestar. Video je veliki potencijal u mladom Igoru Kurčatovu i postavio ga na čelo prve nuklearne laboratorije. Tokom kampanje Josifa Staljina protiv takozvanih "kosmopolita bez korena" (jevreji). Godine 1950. Iofe je otpušten sa pozicije direktora Lenjingradkog fizičko-tehnološkog instituta i iz Upravnog odbora. Od 1952. do 1954. godine bio je na čelu Laboratorije poluprovodnika Akademije nauka Sovjetskog Saveza, koja je 1954. godine reorganizovana u Institut za poluprovodnike. Nakon Iofeove smrti, 1960. godine Lenjingradski fizičko-tehnološki institut je preimenovan u Fizičko-tehnološki institut Iofe i to je jedan od vodećih ruskih istraživačkih centara.^[2]

Iofeovi učenici su: Aleksandar Aleksandrov, Petar Kapica, Isak Kikoin, Igor Kurčatov, Jakov Frenkel, Nikolaj Semjonov, Leon Termen, Boris Davidov i Lev Artimovič.^[4]

Komemoracija[uredi | uredi izvor]

Krater Iofe na Mesecu je nazvan po njemu
Fizčko-tehnički institut Iofe nosi njegovo ime
Ruski okeanografski i brod za istraživanje polarnih oblasti Akademski Iofe je nazvan po njemu

Patenti[uredi | uredi izvor]

U.S. Patent "Uređaj za prevođenje"
U.S. Patent na pijezoelektrični efekt

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Kikoin, I K; Sominskiĭ, M S (31. 5. 1961). „ABRAM FEDOROVICH IOFFE (on his eightieth birthday)”. Soviet Physics Uspekhi. 3 (5): 798—809. ISSN 0038-5670. doi:10.1070/PU1961v003n05ABEH005812.
^ ^a ^b Kant, Horst (1989). Abram Fedorovič Ioffe. ISBN 978-3-322-00386-7. doi:10.1007/978-3-663-11951-7.
^ Forster, G. W. (jun 1934). „In Defense of the Bankhead Act”. Law and Contemporary Problems. 1 (3): 373—375. ISSN 0023-9186. JSTOR 1189468. doi:10.2307/1189468. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „KAPITEL II. Daß die Wirbel Descartes' und der volle Raum unmöglich sind und daß es demzufolge eine andere Ursache für die Schwerkraft gibt”, Elemente der Philosophie Newtons. Verteidigung des Newtonianismus. Die Metaphysik des Neuton, DE GRUYTER, 1997, str. 175—177, ISBN 9783110806571, doi:10.1515/9783110806571.175, Pristupljeno 7. 4. 2019

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Kikoin, I K; Sominskiĭ, M S (31. 5. 1961). „ABRAM FEDOROVICH IOFFE (on his eightieth birthday)”. Soviet Physics Uspekhi. 3 (5): 798—809. ISSN 0038-5670. doi:10.1070/PU1961v003n05ABEH005812.

[autogenerated1989-2] Kant, Horst (1989). Abram Fedorovič Ioffe. ISBN 978-3-322-00386-7. doi:10.1007/978-3-663-11951-7.

[3] Forster, G. W. (jun 1934). „In Defense of the Bankhead Act”. Law and Contemporary Problems. 1 (3): 373—375. ISSN 0023-9186. JSTOR 1189468. doi:10.2307/1189468. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[4] „KAPITEL II. Daß die Wirbel Descartes' und der volle Raum unmöglich sind und daß es demzufolge eine andere Ursache für die Schwerkraft gibt”, Elemente der Philosophie Newtons. Verteidigung des Newtonianismus. Die Metaphysik des Neuton, DE GRUYTER, 1997, str. 175—177, ISBN 9783110806571, doi:10.1515/9783110806571.175, Pristupljeno 7. 4. 2019

[1]

[2]

[3]

[4]

Normativna kontrola
Međunarodne	FAST ISNI VIAF WorldCat
Državne	Francuska BnF podaci Nemačka Izrael Finska Sjedinjene Države Japan Češka Australija Holandija Poljska
Akademske	CiNii Leopoldina MathSciNet Mathematics Genealogy Project zbMATH
Ljudi	Deutsche Biographie Rodovid Trove
Ostale	COBISS.SR COBISS.SI Enciklopedija savremene Ukrajine SNAC IdRef