Agatokle

Agatokle
Lični podaci
Datum rođenja	361. p. n. e.
Mesto rođenja	Himera,
Datum smrti	289. p. n. e.
Mesto smrti	Sirakuza,
Porodica
Supružnik	Theoxena of Syracuse
Potomstvo	Archagathus of Libya, Theoxena of Egypt, Heracleides
Prethodnik	Timoleon
Naslednik	Hiketa

Agatoklo ili Agatokle (grč. Ἀγαθοκλῆς, 361—289. p. n. e.) je bio tiranin Sirakuze (316—289. p. n. e.) i kralj Sicilije (304—289 pre p. n.). U većini antičkih izvora predstavljen je kao posebno okrutan tiranin. Kao tiranin Sirakuze širio je svoju vlast i ovladao je većim delom Sicilije, pa je došao u sukob sa Kartaginjanima. Kartaginjani su 311. p. n. e. poslali veliku vojsku, koja je pobedila Agatokla u bici kod Himere. Agatoklo je tada izgubio 7.000 vojnika i gotovo sve ranije osvojene teritorije. Dok je njegov grad Sirakuza nakon poraza bio pod opsadom on je odlučio da težište rata prenese u Afriku. Tokom 310. p. n. e. iskrcao se u Africi, gde je ratovao sve do 307. p. n. e. Nekoliko godina je uspešno vodio rat, tako da Kartaginjani više nisu kontrolisali teritoriju, sem glavnoga grada Kartagine, koja je bila pod opsadom. Kartaginjani su zbog problema kod kuće smanjili pritisak na Sirakuzu. Kada je došlo do novih problema na Siciiji Agatoklo je rat u Africi prepustio svome sinu, pa je došlo do preokreta i 307. p. n. e. Agatokleova vojska je bila poražena u Africi. Agatokle je 306. p. n. e. sklopio mir sa Kartaginjanima, dajući im teritorije na Siciliji u zamenu za novac. Diplomatskom veštinom uspeo je da poljulja redove protivnika, sirakuških izbeglica i da ih pobedi. Postao je kralj Sicilije 304. p. n. e. Učestvovao je u pohodima na jugu Italije i na Krfu.

Detinjstvo

Agatoklo je rođen u Termi (ranije Himera) na Siciliji. Otac mu se bavio grnčarijom, pa je kasnije i Agatokla naučio istom zanatu. Prema Diodorovoj verziji Agatokleov otac je bio proteran iz Regija i naselio se u Termi, koja je bila pod Kartaginjanima. Prema Justinovoj verziji otac mu je bio grnčar, a Agatoklo se kao dečak bavio prostitucijom. Nakon nekoga vremena preselio se u Sirakuzu. Dosta je sumnjiva priča da je Agatoklo bio siromašni grnčar, jer za vreme oligarhije grnčari nisu mogli da postanu stratezi, poput Agatokleova brata. Verovatno su bili bogati preduzetnici, koji su zapošljavali grnčare i nadgledali takvo preduzeće. Priča o proročanstvu da će biti opasan je isto tako jedna od legendi, kakve su se inače plele o vladarima. Prema proročanstvu za Agatokla je rečeno da će biti opasan za Kartaginjane i celu Siciliju. Agatokleov otac je onda dete izložio na javnom mestu sa namerom da dete ne ostane živo. Ipak bio je spašen pa je odrastao u ujakovoj kući, a kasnije kada je imao sedam godina otac ga je prihvatio, preselio se sa njim u Sirakuzu i naučio ga je grnčarskom zanatu.

Agatoklo se rano istakao ratobornošću i odvažnošću u bitkama. Najpre se istakao pod Timoleonovim vođstvom 339. p. n. e. u bici kod Etne protiv Kampanijaca. Napredovao je i obogatio se pod patronažom uglednoga i bogatoga Sirakužana Damasa. Agatoklo je postao hilijarh (komandant jedinice od hiljadu vojnika), a nakon Damasove smrti oženio se njegovom udovicom i tada je postao jedan od najbogatijih Sirakužana. Oko 330. p. n. e. Bruti su nakon smrti Aleksandra Mološkoga napadali gradove Velike Grčke. Tada je Kroton tražio pomoć od Sirakuze. Agatokle je učestvovao u pohodu sa svojom jedinicom. Nije se slagao ni sa sirakuškom ni sa krotonskom oligarhijom, pa je bio proteran i otišao je u Taranto.

Agatoklo kao strateg Sirakuze

Sirakuzom je vladala oligarhija od 600 bogatih porodica. Nakon napuštanja Taranta sa malom grupom prognanika pomagao je 322. p. n. e. građanima Regija, koje su napali sirakuški oligarsi. Zbog neuspeha da zauzmu Regij srušena je oligarhija u Sirakuzi i proterani su mnogi oligarsi. Kada je u Sirakuzi srušena oligarhija Agatokle se vratio u Sirakuzu. Mnogi oligarsi i njihovi prijatelji morali su da napuste Sirakuzu, pa je došlo do građanskoga rata između prognanih oligarha i demokrata. Kada se Agatokle vratio u Sirakuzu nije dobio značajniju funkciju. Kartaginjani su se umešali i počeli su da pomažu oligarhe, tako da su demokrate morale da puste oligarhe natrag u grad. Agatokle je kao zakleti neprijatelj oligarhije ponovo morao da napusti Sirakuzu. U untrašnjosti Sicilije okupio je svoju vojsku i poveo je rat protiv Sirakužana i Kartaginjana. Zauzeo je Leontini, a veštom diplomatijom sklopio je sporazum sa Kartaginjaninom Hamilkarom, pa su Sirakužani bili prisiljeni da se dogovore sa Agatoklom, koji se onda vratio u Sirakuzu. Tu se zakleo u demokratiju, pa je demagoškim metodama stekao toliku popularnost da su ga izabrali za stratega. Najveći Agatokleovi neprijatelji ostali su i dalje oligarsi.

Krvavo preuzimanje vlasti

Agatoklo je iskoristio svoj položaj, pa je regrutovao vojsku od nezadovoljnih i ljudi neprijateljski raspoloženih prema oligarhiji. Kao strateg Sirakuze trebalo je da se obračuna sa određenim pobunjenicima, pa je mogao da regrutuje 3.000 njemu odanih vojnika. Svojoj vojsci je naredio da dođe u Timoleontij. Pozvao je na isto mesto mnogo oligarha, pa ih je pohapsio i optužio pred vojskom da sirakuška oligarhija njega namerava da uhapsi. Agatokleova vojska se nakon toga razjarila, pa su tražili da se obračunaju sa oligarhijom. Agatoklo je naredio da se u Sirakuzi pobiju oligarsi i njihove pristalice i da im se konfiskuje imovina. Usledilo je krvoproliće, koje je trajalo dva dana. Prema Diodoru ubijeno je 4.000 pristalica oligarhije, a 6.000 je pobeglo. Većina se sklonila u Akragant.

Agatoklo postaje tiranin Sirakuze

Nakon krvoprolića Agatoklo je 316/315. p. n. e. sazvao skuštinu, na kojoj je opravdao svoje postupke i optužio oligarhe. Rekao je da grad predaje narodu i da narodu daje slobodu. Pretvarao se da je za demokratiju i da se povlači, a znao je da prisutno mnoštvo želi da on vlada. Gomila je tražila od njega da on vlada i izabran je za jedinoga stratega sa punim ovlaštenjima. Agatoklo je odmah obećao ukidanje dugova i podelu zemlje siromašnima. Postao je omiljen tiranin. Znao je kako da odobrovolji narod lepim rečima i prijateljskim pristupom. Pored postojeće flote izradio je mnogo novih brodova. Obnovio je disciplinu, brinuo se o naoružanju i vojsci, tako da je uspeo da ovlada velikim delom unutrašnjosti Sicilije.

Rat sa Akragantom i Mesenom

Kada je osigurao svoju vlast u Sirakuzi Agatoklo je krenuo da osvaja druge delove Sicilije. Međutim najviše su mu se suprotstavljali prognani iz Sirakuze i drugih gradova. Proterani su bili pokretačka snaga između 316. p. n. e. i 306. p. n. e. Mesana i Akragant imali su najviše prognanih. Tokom 315. p. n. e. Agatokle je dva puta pokušao da osvoji Mesanu. Kartaginjani su intervenisali i upozorili su Agatoklea da poštuje stare ugovore iz doba Timoleona, po kojima se garantova sloboda grčkih gradova. Sirakuške izbeglice iz Akraganta su uspele da nagovore narod Akraganta da 314. p. n. e. zarati protiv Agatokla. To je trebalo da bude preventivni rat, kojim bi se sprečilo da Agatoklo dovoljno ojača. Akragant se udružio sa Gelom i Mesanom, a odlučili su da dovedu i glavnoga komandanta iz Grčke. Došao im Akrotat iz Sparte, sin kralja Kleomena. Akrotat je ubedio i Tarantince da pošalju pomoć Akragantu. Međutim Akrotat se nije pokazao kao dostojan zapovednik, pa je morao da napusti Siciliju. Tada su se i Tarentinci povukli sa svojom flotom, pa su Akragant, Gela i Mesena sklopila mir 314. p. n. e. sa Agatoklom. Posrednik među zaraćenima stranama bio je Kartaginjanin Hamilkar. Prema sporazumu grčki gradovi istočno od Halisa bili su slobodni, ali morali su priznavati hegemoniju Sirakuze.

Zauzimanje Mesene

Agatokle je nakon toga ovladao još većim delom Sicilije. Pored saveznika i Sirakužana imao je najamničku vojsku od 10.000 pešaka i 3.000 konjanika. Na Siciliji je bio uspostavljen mir, ali Mesena se nije slagala sa takvim mirom. Mesena je zbog toga postala glavno okupljalište sirakuških izbeglica. Agatokle je zbog toga napao Mesenu 312/311. p. n. e. Nadajući se mirnom rešenju Mesenjani su ga pustili u grad i isterali su sirakuške izbeglice. Nakon toga pogubljeno je oko 600 protivnika Agatoklea. Vođa sirakuških izbeglica Dejnokrat pozvao je Kartaginjane da pomogne pre nego što Agatoklo pokori celu Siciliju. Kartaginjani su odlučili da ponovo uspostave ravnotežu snaga na Siciliji. Sirakuške izbeglice su bile zauzele Galarije, pa su je bili izgubili. Nakon nekoliko neuspeha ulazili su u sukobe samo kada su udruženi sa Kartaginjanima. Kada je Agatoklo pokušao da zauzme Akragant intervencija kartaginjanske flote prisilila ga je na povlačenje. Kartaginjani su zauzeli i strateški važno brdo Eknom. Ipak tada još nije došlo do rata sa Kartaginjanima.

Poraz u bici kod Himere

U proleće 311. p. n. e. Kartaginjani su spremili veliku vojsku pod zapovedništvom Hamilkara, Giskovoga sina. Kartaginjanska vojska imala je 14.200 vojnika i 130 trijera. U oluji im je stradao veliki deo flote. Potonulo je 60 trijera i 200 transportnih brodova. Kada je Hamilkar stigao na Siciliju okupio je preživele, uzeo nove najamnike i saveznike, tako da je raspolagao sa 40.000 vojnika i 5.000 konjanika. Većina kartaginjanske vojske nalazila se blizu Gele, koja je bila delom na strani Agatokla, ali u kojoj nije mogao da postavi posadu. Agatoklo je na prevaru uveo vojsku u Gelu, pobio 4.000 građana i uzeo im imovinu, a od ostalih je pokupio zlato i srebro i tako je došao do velikoga novca potrebnoga za rat. Kartaginjani su se utvrdili kod brda Eknom, a Agatoklo blizu njih kod Falarija. Manji okršaji između dve vojske doveli su do velike bitke. U prvom pokušaju grčka vojska napala je kartaginjanski logor, ali 1.000 balearskih praćkaša nateralo je Grke na povlačenje. Agatokleova vojska je ponovo napala neprijateljski logor, ali tokom okršaja stigla je nova kartaginjanska flota. Napali su grčku vojsku sa leđa i naterali su ih na povlačenje. Tokom povlačenja za vreme najveće žege po podnevnom julskom suncu Agatokleova vojska je imala velike gubitke. Poginulo je 7.000 Agatokleovih vojnika.

Gubitak teritorija

Nakon poraza Agatoklo je okupio preostalu vojsku u Geli, koja je bila odlično utvrđena. Hamilkar je jedno vreme opsedao Gelu, ali kada je shvatio da neće uspeti da zauzme grad onda je krenuo da osvaja unutrašnjost Sicilije. Mnogo gradova je prešlo na stranu Kartaginjana, ulljučujući Mesinu, Abakenu, Kamarinu. Leontinu, Katanu i Tauromentij. Agatoklo se vratio u Sirakuzu, koju je pripremio za obranu.

Pohod u Afriku 310. p. n. e.

Agatokle je nakon poraza kod Himere bio u očajnoj situaciji. Ostao je bez najboljega dela svoje vojske, saveznici su ga napustili i ostala mu je samo Sirakuza. Kartaginjani su zagospodarili gotovo celom Sicilijom i raspolagali su velikim snagama. Agatoklo je odlučio da rat prenese na sever Afrike i da napadne Kartaginu. Odabrao je najsposobnije vojnike za pohod u Afriku. Svoga brata Antandra odredio je upravnika Sirakuze dok je on odsutan. Pre polaska pobio je i oduzeo novac mnogim bogatašima, koji su bili neprijateljski raspoloženi prema njemu. Krenuo je sa 60 brodova i 13.500 vojnika. Svoj plan nije nikome poverio, tako da vojska nije ni znala kuda idu. Krenuli su 14. avgusta 310. pre n. e, probili su se kroz kartaginjansku blokadu i nakon šest dana su stigli u Afriku. Iskrcali su se kod rta Bon na oko 110 km od Kartagine. Kada je tu stigao Agatokle je odmah zapalio svoju flotu. Da je ostavio brodove morao bi jedan dragoceni i znatan deo vojske da ostavi da čuva brodove. Njegova vojska nakon paljenja brodova više nije mogla da misli na beg, a jedini spas im je bio u pobedama.

Agatoklo pobeđuje veliku kartaginjansku vojsku

Grčka vojska je na svom pohodu kroz Afriku prolazila kroz veoma plodno područje i usput su pljačkali. Najpre su krenuli prema Megalepolisu. Zauzeli su Megalepolis i Beli Tunet, gradove opljačkali i uništili. Dolazak grčke vojske izazvao je veliku paniku i strah u Kartagini. Pomislili su da je Hamilkar izgubio celu vojsku na Siciliji. Kartagina nije imala spremnu vojsku, jer je masa građana bila neiskusna u ratovanju. Kartaginjanska geruzija odredila je za komandante Hanona i Bormilkara, čije porodice su bile međusobno zavađene. Smatralo se da je zbog njihovoga uzajamnoga rivalstva nijedan neće moći da ugrozi postojeći politički poredak. Kartaginjani su sakupili 40.000 pešaka, 1.000 konjanika i 2.000 bornih kola. Bila je to građanska slabo obučena vojska. Tokom bitke Kartaginjana i Agatokleove vojske Hanon se hrabro borio predvodeći Svetu četu odabranih boraca. Nanosio je Grcima velike gubitke. Hanon je poginuo u bici, a Bormilkar se prerano povukao, pa su Kartaginjani doživeli katastrofalan poraz. Diodor tvrdi da se Bormilkar namerno povukao, jer mu je odgovaralo da Agatoklo pobedi. On je tada imao šanse da uvede tiranidu u Kartaginu.

Agatokle osvaja 310. p. n. e. preko 200 gradova u Africi

Kartaginjani su se nakon teškoga poraza povukli iza gradskih zidina. Agatokle je opsedao Kartaginu, a Kartaginjani su u isto vreme na Siciliji opsedali Sirakuzu. Kartaginjani su da bi umilostivili Moloha žrtvovali 200 dečaka iz najuglednijih porodica. Poslali su i veliku sumu novca da bi odobrovoljili boga Melkarta iz grada Tira. Tražili su od Hamilkara da što pre pošalje pomoć sa Sicilije. Agatoklo je za to vreme zauzimao utvrđenja i gradove oko Kartagine. Mnogi gradovi su prešli na njegovu stranu zbog mržnje prema Kartaginjanima. Uspostavio je utvrđenje kraj Tuneta i zauzeo je Neapolis (Novi Grad), opsedao je Hadrumet i sklopio je savez sa kraljem Libije Elimom. Osvojio je preko 200 naselja na istočnoj obali današnjega Tunisa, uključujući i Taps. Agatoklo je nakon toga krenuo u unutrašnjost. Kartaginjanima je tada stigla pomoć sa Sicilije, pa su tada pokušali da oslobode Tunet. Kralj Elima je prešao na stranu Kartaginjana. Agatokle se zbog svega toga vratio i pobedio je Kartaginjane i kralja Elimu.

Smiruje pobunu

Kartaginjanska vojska je pokušala da osvoji Sirakuzu, ali poraženi su, a Hamilkar je zarobljen i pogubljen. Bio je to težak udar za Kartaginu. Međutim i Agatoklo je imao problema. U njegovome logoru je izbila pobuna, jednim delom i zbog vojničkih plata. Agatoklo je štedeo svoje nove podanike u Africi ne namećući im velik danak sa ciljem da se pokaže boljim od prethodnih vladara, Kartaginjana. Kada su Kartaginjani saznali za pobunu ponudili su Agatokleovoj vojsci bolje plate. Mnogi Agatokleovi oficiri obećali su da će Kartaginjanima dovesti vojsku. Agatoklo je pomoću demagoških i psiholoških metoda uspeo da smiri vojsku. Čak je vojska odmah spremno napala Kartaginjane, koji su čekali da vojska pređe na njihovu stranu.

Poziva Ofelu i ubija ga

Tokom 309. p. n. e. Kartaginjani su pokušali da ponovo osvoje pobunjenu Numidiju, tj da pridobiju pobunjene Nomade. Agatokle je onda ostavio svoga sina Arhagata u Tunisu, a sam je sa najboljom vojskom krenuo za Kartaginjanima. Kartaginjani su na svoju stranu pridobili nomadsko pleme i veći deo stanovništva. Agatokle je uspeo da pobedi Kartaginjane i natera ih na povlačenje. Tokom 309. p. n. e. Agatokle se obratio Ofeli, koji je vladao Kirenaikom u ime Ptolemeja. Zamolio ga je da mu pomogne u ratu sa Kartaginjanima, a zauzvrat mu je nudio vlast u Libiji. Ofela je prihvatio poziv i krenuo je sa 10.000 pešaka, 600 konjanika i 10.000 ljudi iz neborbenoga sastava. Nakon dvomesečnoga marša kroz bezvodnu pustinju Sirta stigli su 308. p. n. e. do Agatoklea. Agatokle je snabdeo Ofelinu vojsku i dao im da se odmore. Kada je kasnije većina Ofeline vojske bila van logora Agatokle je optužio Ofelu da kuje zaveru protiv njega. Ofelu je tada ubio i preuzeo njegovu vojsku. Odjednom je raspolagao duplo većom vojskom.

Osvaja velike teritorije

Bormilkar je u isto vreme izvršio državni udar u Novom Gradu i proglasio se tiraninom uz pomoć 1.000 najamnika i 500 odanih građana. Međutim nakon sukoba i rata na ulicama zaverenici su bili poraženi, a Bormilkar je pogubljen. Taj državni udar oslabio je Kartaginu, pa su nakon toga usledili Agatokleovi vojni uspesi. Nakon duže opsade osvojio je Utiku, koja je bila najvažniji grad nakon Kartagine. Osvojio je i Hipu Akru (Bizertu), gde je izgradio luku, brodogradilište i arsenal. Pokorio je mnoge gradove i luke na obali i sa svim plemenima u unutrašnjosti, sem Nomada. Upravo tada kada je situacija postala jako teška za Kartaginjane došlo je do nepovoljnoga razvoja događaja na Siciliji. Na Siciliji je strateg Akraganta Ksenodok slobodio mnoge gradove. Agatokle se zbog toga sa 2.000 vojnika vratio na Siciliju. U Libiji je ostavio svoga sina Agatarha.

Teški poraz Agatokleove vojske u Africi

Agatokleov povratak na Siciliju označio je prekretnicu rata. Agatokleovi generali su pobedili Ksenodoka, koji se onda povukao u Akragant. U prvo vreme situacija u Africi razvijala se povoljno za Agatoklea. Najpre su u južnom Tunisu zauzeli brojne gradove i zadobili bogat plen. U drugoj ekspediciji zauzeli su nekoliko gradova, ali morali su da se povlače. Kartaginjani su tada odlučili da promene taktiku. Bili su ohrabreni Agatokleovim odsustvom, a zbog nedostatka hrane prisiljeni da nešto poduzmu. Krenuli su u ofanzivu podelivši vojsku na tri dela od po 10.000 vojnika. Agatokleov sin Arhagat je napravio nekoliko grešaka. I on je podelio vojsku na tri dela, što je Agatokle do tada izbegavao. Pored toga Arhagat nije dobro koordinisao operacije sa Eumahom, pa su usledili teški porazi. Dve vojske su stradale u dve zasebne zasede izgubivši 12.000 vojnika. Arhagat se nakon toga povukao u Tunet i tu je okupio preostalu vojsku. Mnogi saveznici su prešli na stranu Kartaginjana. Kartaginjani su držali Tunet pod opsadom, pa je Arhagat tražio pomoć od Agatoklea.

Potpuni poraz Agatokla u Africi 307. p. n. e.

Agatokle je rat sa Dejnokratom, vođom sirakuških izbeglica, prepustio Lentinu, a sam je 307. p. n. e. krenuo u Afriku. Kada je Agatoklo došao u Afriku okupio je vojsku od 13.500 vojnika i 10.000 nepouzdanih libijskih saveznika. Pokušao je da navede Kartaginjane na otvorenu bitku, ali oni nisu pristajali, jer su nastojali da Grke pobede izgladnjivanjem. Kada je krenuo u ofanzivu na utvrđenoga neprijatelja izgubio je 3.000 vojnika. Nakon toga napustili su ga i libijski saveznik, tako da je njegov pothvat bio osuđen na propast. Odlučio je da ode za Siciliju, ali nije imao dovoljno brodova za celu vojsku. Zbog toga je odlučio da tajno pobegne i da sa sobom povede mlađega sina Heraklida. Stariji sin Arghagat je pobunio oficire zbog te očeve namere, pa su Agatoklea okovali. Kasnije je vojska oslobodila Agatokle, pa je on pobegao na Siciliju ostavivši sinove iza sebe. Vojnici su ubili Agatoklove sinove i predali se Kartaginjanima.

Diplomatska veština Agatoklea

Kada se Agatoklo vratio 307. p. n. e. na Siciliju održavao se brutalnošću. Nedostajalo mu je novca da regrutuje najamnike, pa je na brutalan način izvukao novac od bogataša iz Segeste. Njegov brat Antandar pobio je u Sirakuzi rođake svih vojnika, koji su sa Agatoklom išli u pohod na Kartaginu. Glavni Agatokleov protivnik bio je vođa sirakuških prognanika Dejnokrat, koji se sa vojskom od 20.000 pešaka i 3.000 konjanikai spremao da oslobodi Siciliju. Agatokleov general Pasifil prebegao je kod Dejnokrata. Tada je Agatokle pokazao vrhunac diplomatske veštine. Ponudio je Dejnokratu ugovor po kome bi Agatokle napustio vlast i vratio slobodu Sirakuzi. Zauzvrat je tražio jedino dve tvrđave Termu i Kefaloidij. Dejnokrat nije verovao da Agatokle to iskreno misli, a osim toga sam je težio monarhiji i nije mu se sviđao povratak demokratije. Dejnokrat je na razne načine smišljao izgovore, da bi sprečio sklapanje sporazuma, a to ga je onda diskreditovalo pred izgnanicima. Agatokle je uspeo da kod izgnanika poljulja veru u Dejnokrata, optužujući ga da on sprečava povratak slobode.

Slom Dejnokratove vojske

Agatokle je pored ostalog sklopio 306. p. n. e. mir sa Kartaginjanima. Kartaginjani su dobijali natrag sve svoje ranije gradove na Siciliji, a zauzvrat su dali Agatokleu 300 talanata. Pošto je sklopio mir sa Kartginjanima bio je spreman za obračun sa Dejnokratom. Agatokle je imao samo 5.000 vojnika, a Dejnokrat je imao 20.000 pešaka i 3.000 konjanika. Odlučujuća bitka odigrala se kod Torgija, a tokom bitke 2.000 Dejnokratovih vojnika prebeglo je kod protivnika i to je dovelo do panike u Dejnokratovoj vojsci. Izbeglička vojska pobegla je u Ambiku. Tu je Agatokle nakon lažnoga obećanja pobio bar 4.000 vojnika. Nakon uništenja neprijateljske vojske Agatokle je sklopio sporazum sa Dejnokratom i dao mu deo vojske i otada je Dejnokrat pomagao Agatokleu da preuzme utvrđenja.

Kralj Sicilije

Agatokle je postao gospodar istočne polovine Sicilije. Oko 304. p. n. e. Agatokle je uzeo titulu kralja, poput dijadoha.

Pohodi na jugu Italije i u Grčkoj

Agatokle je na poziv Taranta oko 300. p. n. e. krenuo u pohod na jug Italije. Pobedio je Brute i prisilio ih na savez. Nakon povlačenja Kleonima sa Korkire Agatokle se umešao u rat Korkire i Kasandra. Agatoklu je bilo neprihvatljivo da neka velika sila kontroliše strateški važno ostvro, koje predstavlja vrata za zapad. Kasandar je 299. p. n. e. pokušao da zauzme Korkiru, ali Agatokle je prisilio Kasandra da napusti ostrvo. Agatokle je nekoliko godina gospodario Korkirom, a onda ju je predao kao miraz 295. p. n. e. prilikom venčanja njegove ćerke Lanase i Pira od Epira, koji je vladao Epirom. Tokom Agatokleova odsustva došlo je do pobune njegovih najamnike, većinom Ligura i Etruraca. Pobuna je izbila zbog najamničkih plata. Po povratku slomio je pobunu pogubivši oko 2.000 najamnika.

Rat sa Brutima

Bruti su ga zbog toga napustili i pobedili ga u bici. Agatokle je izgubio 4.000 vojnika u noćnoj zasedi. Nakon toga bio je prisiljen da se vrati u Sirakuzu. Tokom 295. p. n. e. pratio je svoju ćerku Lanasu na svadbu sa kraljem Pirom. Tada je iskoristio priliku da iznenada napadne i osvoji Kroton, a nakon osvajnja dao je da se grad opljačka. Sklopio je savez sa Japigima i Peucetijima i snabdevao ih je gusarskim brodovima u zamenu za deo plena. Oko 293. p. n. e. krenuo je u novi pohod na Brute. sa 30.000 pešaka i 3.000 konjanika. Uspeo je da zauzme Hiponij, kao značajnu bazu u ratu sa Brutima. Bruti su nakon toga dali Agatokleu taoce i priznali mu suverenitet. Međutim čim se Agatokle vratio na Siciliju obnovili su rat i oslobodili se.

Planovi

Agatoklo je inače planirao da istera Kartaginjane sa Sicilije. Nameravao je da sprečava Kartaginjane da prevoze žito iz Sicilije i Sardinije. Zbog toga je izgradio flotu od 200 brodova. Tokom 291. p. n. e. Agatokle se povezao sa Demetrijem Poliorketom, pa se njegova ćerka rastavila sa Pirom i udala se za Demetrija Poliorketa. Korkira je kao miraz predana Demetriju. Agatokle se odlučio za savez sa moćnijim dijadohom.

Smrt

Njegova dva sina iz prvoga braka sa Damasom Arhagat i Heraklid ubijeni su u Africi. Sa drugom ženom Alkijom imao je ćerku Lanasu i sina Agatokla. Sa trećom ženom imao je maloletne sinove. Mlađi Agatokle iz braka sa Alkijom bio je jedini očiti naslednik. Međutim Arhagat, sin ubijenoga Arhagata bio je Agatoklov unuk i pokazivao je pretenzije da nasledi dedu. Komandovao je vojskom u Etni. Stari Agatoklo je pozvao mlađega Agatokla da mu preda vlast, ali Arhagat ga je ubio. Stari Agatokle nije hteo da presto nasledi ubica njegovogog sina, pa je narodu vratio demokratiju. Umro je ubrzo nakon toga 289/288. p. n. e..

Vidi još

• Pirov rat

Izvori

• Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
• Justin
• K.Meister, Agathocles, Cambrige Ancient History 7.1. . 2008. ISBN 978-0-521-23445-0.