Агенда 21

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Agenda 21
Korica prvog izdanja (meki povez)
Nastanak i sadržaj
AutorUjedinjene Nacije (1992)
ZemljaSjedinjene države
JezikEngleski, kineski, japanski, ruski, francuski, španski, portugalski
Žanr / vrsta delaNe-fikcija
Izdavanje
IzdavačUjedinjene Nacije
Datum23. april 1992.
(pre 32 godine) (1992-04-23)
Broj stranica300 pp
Tip medijaŠtampa (Meki povez), HTML, PDF
Klasifikacija
ISBN ?978-92-1-100509-7

Agenda 21 (21 označava 21. vek) je plan akcija u vezi sa održivim razvojem koji je donet na konferenciji u Rio de Žaneiru 1992. godine i smatra se najvećim dometom ove konferencije.[1] Teme ove agende, koja sadrži oko 500 strana i 40 poglavlja su siromaštvo, zaštita atmosfere, šuma, vodenih resursa, kao i zaštita divljih i domaćih životinja. Teme su i važne oblasti ljudskog delovanja kao što su zdravstvo i poljoprivreda, a agenda se bavi i drugim bitnim problemima, kao što je odlaganje otpada. U dokumentu je posebna pažnja posvećena deci i omladini, ženama, poljoprivrednicima i preduzetnicima. Ujedinjene nacije su preuzele na sebe da pomažu ovim grupama, što je predstavljalo značajnu razliku u odnosu na dotadašnju praksu.[2]

Razvoj i evolucija[uredi | uredi izvor]

Agenda 21 za kulturu (2002)[uredi | uredi izvor]

Prvi svetski javni skup o kulturi, održan u Porto Alegru, Brazil, 2002. godine, došao je na ideju da se uspostave smernice za lokalne kulturne politike, što je uporedivo sa onim što je Agenda 21 bila za životnu sredinu.[3]

Samit o održivom razvoju (2015.)[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Ciljevi održivog razvoja

Agenda 2030, takođe poznata kao Ciljevi održivog razvoja, bila je skup ciljeva o kojima je odlučeno na Samitu UN o održivom razvoju 2015. godine.[4] Ona uzima sve ciljeve postavljene Agendom 21 i ponovo ih potvrđuje kao osnovu za održivi razvoj, rekavši: „Ponovo potvrđujemo sve principe Deklaracije iz Rija o životnoj sredini i razvoju…“[5] Dodajući na te ciljeve iz originala dokumenta iz Rija dogovoreno je ukupno 17 ciljeva koji se tiču istih koncepata Agende 21; ljudi, planeta, prosperitet, mir i partnerstvo.[6]

Implementacija[uredi | uredi izvor]

Lokalni nivo[uredi | uredi izvor]

Sprovođenje Agende 21 trebalo je da uključi akcije na međunarodnom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Neke nacionalne i državne vlade su donele zakon ili savetovale lokalne vlasti da preduzmu korake za sprovođenje plana na lokalnom nivou, kao što je preporučeno u Poglavlju 28 dokumenta. Ovi programi su često poznati kao „Lokalna agenda 21“ ili „LA21“.[7] Na primer, na Filipinima je plan „Filipinski agenda 21“ (PA21). Grupa, ICLEI-Lokalne uprave za održivost, formirana 1990. godine; danas njeni članovi dolaze iz preko 1.000 gradova, naselja i okruga u 88 zemalja i naširoko se smatra uzorom implementacije Agende 21.[8]

Ispostavilo se da je Evropa kontinent na kojem je LA21 najbolje prihvaćen i najviše implementiran.[9] U Švedskoj, na primer, četiri male do srednje opštine na jugoistoku Švedske izabrane su za petogodišnju studiju njihove Lokalne Agende 21 (LA21) koja obrađuje inicijativu Lokalne Agende 21.[10]

Regionalni nivoi[uredi | uredi izvor]

Odeljenje za održivi razvoj pri Odeljenju za ekonomska i socijalna pitanja UN-a prati i ocenjuje napredak, od zemlje do zemlje, ka usvajanju Agende 21, i čini ove izveštaje dostupnim javnosti na svojoj veb stranici.[11]

Australija[uredi | uredi izvor]

Australija je potpisnica Agende 21, i 88 njenih opština je pretplaćeno na ICLEI, organizaciju koja promoviše Agendu 21 na globalnom nivou. Obim članstva Australije je na drugom mestu, posle Sjedinjenih Država.[12]

Afrika[uredi | uredi izvor]

U Africi je nacionalna podrška Agendi 21 snažna i većina zemalja je potpisnica. Ali podrška je često usko povezana sa ekološkim izazovima specifičnim za svaku zemlju; na primer, 2002. godine Sem Nudžoma, koji je tada bio predsednik Namibije, govorio je o važnosti pridržavanja Agende 21 na Samitu o Zemlji 2002. godine, napominjući da kao polusušna zemlja, Namibija pridaje mnogo pažnje Konvenciji Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije (UNCCD).[13]

Severna Amerika[uredi | uredi izvor]

Sjedinjene Države[uredi | uredi izvor]

Nacionalna centralna tačka u Sjedinjenim Državama je šef Odseka za održivi razvoj i multilateralne poslove, Kancelarija za politiku životne sredine, Biro za okeane i međunarodne poslove životne sredine i nauke, Stejt department SAD.[14] Anketa Američkog udruženja za planiranje u junu 2012. na 1.300 glasača Sjedinjenih Država pokazala je da 9% podržava Agendu 21, oko 6% joj se protivi, a 85% misli da nemaju dovoljno informacija da formiraju mišljenje..[15]

Podrška[uredi | uredi izvor]

Sjedinjene Države su zemlja potpisnica Agende 21, ali pošto je Agenda 21 pravno neobavezujuća izjava o namerama, a ne ugovor, Senat Sjedinjenih Država nije održao zvaničnu debatu niti glasao o njoj. Stoga se ne smatra zakonom prema Članu šest Ustava Sjedinjenih Država. Predsednik Džordž H. V. Buš bio je jedan od 178 šefova vlada koji su potpisali konačni tekst sporazuma na Samitu o Zemlji 1992,[16][17] a iste godine su predstavnici Nensi Pelosi, Eliot Engel i Vilijam Brumfild govorili u znak podrške Istotobne rezolucije 353 Predstavničkog doma Sjedinjenih Država, koja podržava implementaciju Agende 21 u Sjedinjenim Državama.[15][18] Osnovan Izvršnom uredbom 12852 iz 1993. godine, Predsednikov savet za održivi razvoj (PCSD) je izričito zadužen da predsedniku preporuči nacionalni akcioni plan za održivi razvoj.[19] PCSD se sastoji od lidera iz vlade i industrije, kao i iz organizacija za zaštitu životne sredine, rada i građanskih prava. PCSD je podneo svoj izveštaj „Održiva Amerika: novi konsenzus” predsedniku početkom 1996. U nedostatku multisektorskog konsenzusa o tome kako postići održivi razvoj u Sjedinjenim Državama, PCSD je zamišljen da formuliše preporuke za implementaciju Agende 21.[20] Izvršna naredba 12852 je opozvana Izvršnom naredbom 13138 iz 1999. godine.[21] PCSD je postavio 10 zajedničkih ciljeva za podršku pokretu Agenda 21:[22]

  1. Zdravlje i životna sredina
  2. Ekonomski prosperitet
  3. Kapital
  4. Očuvanje prirode
  5. Posredništvo
  6. Održive zajednice
  7. Građanski angažman
  8. Populacija
  9. Međunarodna odgovornost
  10. Obrazovanje.

U Sjedinjenim Državama, preko 528 gradova su članovi ICLEI, međunarodne organizacije za održivost koja pomaže u implementaciji koncepata Agende 21 i Lokalne Agende 21 širom sveta. Sjedinjene Države imaju skoro polovinu globalnog članstva ICLEI-a od 1.200 gradova koji promovišu održivi razvoj na lokalnom nivou.[12] Sjedinjene Države takođe imaju jedan od najsveobuhvatnije dokumentovanih izveštaja o statusu Agende 21.[23] Kao odgovor na opoziciju, Don Knap, američki portparol ICLEI, rekao je „Održivi razvoj nije zavera odozgo prema dole od strane UN, već pritisak lokalnih vlada odozdo prema gore“.[15]

Opozicija[uredi | uredi izvor]

Strahovi u pogledu Agende 21 su igrali ulogu u suprotstavljanju naporima lokalnih vlasti da promovišu očuvanje resursa i zemljišta, izgrade biciklističkih staza i izgrade čvorišta za javni prevoz.[24] Neprofitna grupa ICLEI – Lokalne samouprave za održivost SAD – bila je na meti aktivista protiv Agende 21.[24] Iste godine, strahovi od Agende 21 su „prešli u glavni tok“ kada je Republikanski nacionalni komitet usvojio rezoluciju platforme u kojoj je navedeno da „snažno odbacujemo Agendu 21 UN kao erozivnu američkom suverenitetu.“[25][26]

Teorija zavere[uredi | uredi izvor]

Desničarsko društvo Džona Birča opisalo je Agendu 21 kao zaveru, prerušenu u ekološki pokret, za okončanje individualne slobode i uspostavljanje jednosvetske vlade.[27][28] Aktivisti su verovali da je neobavezujuća rezolucija UN „glavna osovina u zaveri da se čovečanstvo potčini eko-totalitarnom režimu.“[26] Zavera je imala korene u antiekološkoj ideologiji i protivljenju regulaciji korišćenja zemljišta.[28]

Teorije protiv Agende 21 kružile su u SAD. Neki aktivisti pokreta Čajnika i drugi promovisali su ideju da je Agenda 21 deo zavere UN da se uskrate imovinska prava, potkopa suverenitet SAD ili primoraju građani da se presele u gradove.[24][26][8][15]

Glen Bek je upozorio da je Agenda 21 „butovnička“ zavera da se svetska populacija smanji za 85%.[27] Tvrdio je da to predstavlja pomak ka „vladinoj kontroli na globalnom nivou“ i stvaranju „policijske države“ koja bi vodila ka „totalitarizmu“.[27] Bek je opisao distopiju koju bi izazvala ako bi svet sledio plan UN u romanu iz 2012. godine pod nazivom Agenda 21 čiji je koautor.[29][30][31]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „What is Agenda 21?”. ICLEIUSA. Arhivirano iz originala 12. 12. 2012. g. Pristupljeno 8. 12. 2012. 
  2. ^ Stojanović, V. (2007). Životna sredina i održivi razvoj. Gornji Milanovac: NIP „Dečja kuća“ d. o. o. ISBN 978-86-86553-03-4. 
  3. ^ „Culture 21 – Agenda 21 for culture”. www.agenda21culture.net. Arhivirano iz originala 25. 12. 2009. g. Pristupljeno 27. 4. 2018. 
  4. ^ „United Nations Sustainable Development Summit 2015 .:. Sustainable Development Knowledge Platform”. sustainabledevelopment.un.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 11. 12. 2017. g. Pristupljeno 6. 12. 2017. 
  5. ^ „Transforming our world: the 2030 Agenda for Sustainable Development .:. Sustainable Development Knowledge Platform”. sustainabledevelopment.un.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 5. 12. 2017. g. Pristupljeno 6. 12. 2017. 
  6. ^ „Resolution adopted by the General Assembly on 25 September 2015”. www.un.org. Arhivirano iz originala 10. 11. 2015. g. Pristupljeno 6. 12. 2017. 
  7. ^ Manchester Metropolitan University Arhivirano 22 jul 2009 na sajtu Wayback Machine
  8. ^ a b Kaufman, Leslie; Zernike, Kate (3. 2. 2012). „Activists Fight Green Projects, Seeing U.N. Plot”. The New York Times. Arhivirano iz originala 19. 8. 2012. g. 
  9. ^ Smardon, Richard (2008). „A comparison of Local Agenda 21 implementation in North American, European and Indian cities”. Management of Environmental Quality. 19 (1): 118—137. doi:10.1108/14777830810840408. Arhivirano iz originala 11. 6. 2015. g. Pristupljeno 9. 10. 2013. 
  10. ^ Jörby, Sofie (2002). „Local Agenda 21 in four Swedish Municipalities: a tool towards sustainability”. Journal of Environmental Planning and Management. 45 (2): 219—244. S2CID 155038036. doi:10.1080/09640560220116314. 
  11. ^ UN Department of Economic and Social Affairs. „Areas of Work – National Information by Country or Organization”. United Nations. Arhivirano iz originala 4. 8. 2012. g. Pristupljeno 15. 8. 2012. 
  12. ^ a b ICLEI. „ICLEI Local Governments for Sustainability: Global Members”. Arhivirano iz originala 25. 7. 2012. g. Pristupljeno 15. 8. 2012. 
  13. ^ „Namibian president calls for implementation of Agenda 21”. Xinhua News Agency. 2. 9. 2002. Arhivirano iz originala 15. 1. 2013. g. Pristupljeno 15. 8. 2012. 
  14. ^ „United States of America”. Sustainable Development Knowledge Platform. United Nations. Arhivirano iz originala 22. 10. 2013. g. 
  15. ^ a b v g „Tea Party Activists Fight Agenda 21, Seeing Threatening U.N. Plot”. Huffington Post. 15. 10. 2012. Arhivirano iz originala 18. 10. 2012. g. Pristupljeno 16. 10. 2012. 
  16. ^ „Senators attack sustainable development, Agenda 21”. The Courier-Journal. 20. 2. 2013. Arhivirano iz originala 12. 10. 2013. g. 
  17. ^ „Secret agenda at city hall?”. Wyoming Tribune Eagle. 4. 11. 2012. [mrtva veza]
  18. ^ Arnie Rosner (3. 3. 2012). „Agenda 21 Nancy Pelosi .mp4”. Arhivirano iz originala 23. 3. 2018. g. Pristupljeno 27. 4. 2018 — preko YouTube. 
  19. ^ States, President of the United. Executive Order 12852. 
  20. ^ „Agenda 21, Op. Cit., Chapter 20.21(c), p. 201.” (PDF). United Nations. Arhivirano (PDF) iz originala 24. 11. 2012. g. 
  21. ^ States, President of the United. Executive Order 13138. 
  22. ^ „Chapter 1”. clintonwhitehouse4.archives.gov. Pristupljeno 2021-11-23. 
  23. ^ „Agenda 21 – United States”. www.un.org. Arhivirano iz originala 8. 10. 2017. g. Pristupljeno 27. 4. 2018. 
  24. ^ a b v Kaufman, Leslie; Zernike, Kate (4. 2. 2012). „Activists Fight Green Projects, Seeing U.N. Plot”. The New York Times. Arhivirano iz originala 30. 5. 2013. g. 
  25. ^ Jamison, Peter (30. 8. 2012). „Fears of Agenda 21 go mainstream in the Republican Party platform”. Tampa Bay Times. Arhivirano iz originala 3. 11. 2012. g. Pristupljeno 23. 10. 2012. 
  26. ^ a b v Harman, Greg (24. 6. 2015). „Agenda 21: a conspiracy theory puts sustainability in the crosshairs”. The Guardian. Arhivirano iz originala 26. 6. 2017. g. 
  27. ^ a b v „Agenda 21: The UN, Sustainability and Right-Wing Conspiracy Theory”. Southern Poverty Law Center. 1. 4. 2014. Pristupljeno 9. 3. 2022. 
  28. ^ a b Hinkes-Jones, Llewellyn (29. 8. 2012). „The Anti-Environmentalist Roots of the Agenda 21 Conspiracy Theory”. Arhivirano iz originala 1. 10. 2012. g. Pristupljeno 16. 10. 2012. 
  29. ^ „Agenda 21 By Glenn Beck, Harriet Parke”. USA Today. 2012. Arhivirano iz originala 9. 9. 2012. g. 
  30. ^ Cypher, Sarah (19. 11. 2012). „I got duped by Glenn Beck!”. Salon.com. Arhivirano iz originala 16. 1. 2015. g. 
  31. ^ „Best Sellers”. The New York Times. 9. 12. 2012. Arhivirano iz originala 6. 3. 2016. g. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Agenda 21 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Агенда_21&oldid=27554835”