Alen Aspe

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alen Aspe
Alen Aspe
Datum rođenja(1947-06-15)15. jun 1947.
Mesto rođenjaAžen,  Francuska
Veb-sajtwww.lcf.institutoptique.fr/Alain-Aspect-homepage,%20www.lcf.institutoptique.fr/groupes-de-recherche/gaz-quantiques/membres/permanents/alain-aspect

Alen Aspe (franc. Alain Aspect; Ažen, 15. jun 1947)[1] je francuski fizičar poznat po svom eksperimentalnom radu na kvantnom sprezanju.[2][3][4][5] Godine 2022. mu je dodeljena Nobelova nagrada za fiziku, zajedno sa Džonom Klauzerom i Antonom Cajlingerom, za eksperimente sa kvantnim sprezanjem, utvrđivanje kršenja Belovih nejednakosti i kvantnu informatiku.[6]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 15. juna 1947. u Aženu. Diplomirao je na Univerzitetu Paris-Saclai.[7] Položio je agregaciju iz fizike 1969. i doktorirao je 1971. godine na Fakultetu za optiku Univerziteta Pariž-Sakle. Tri godine je predavao u Kamerunu kao zamena za tadašnji obavezni vojni rok.[8] Početkom 1980-ih, dok je radio na habitilaciji,[9] izveo je eksperimente Belovih nejednakosti koji su pokazali da su Albert Ajnštajn, Boris Podolski i Nejtan Rosen pretpostavili svođene na apsurd kvantne mehanike što je podrazumevalo kvantno sprezanje ali u stvari se činilo da je to realizovano kada su dve elementarne čestice bile proizvoljno razdvojene velikim rastojanjem. Korelacija između talasnih funkcija čestica ostaje sve dok su one nekada bile deo iste neporemećene talasne funkcije pre nego što je izmerena jedna od dečjih čestica. Odbranio je doktorat 1983. godine na Univerzitetu Paris-Saclai.[10] Dobio je počasni doktorat na Univerzitetu Heriot-Vat 2008.[11] Njegovi eksperimenti, nakon prvog eksperimenta Stjuarta Fridmana i Džona Klauzera iz 1972. godine, su pružali podršku tezi da su Belove nejednakosti narušene međutim njegovi rezultati nisu bili potpuno ubedljivi jer su postojali nedostaci koji su omogućavali alternativna objašnjenja koja su u skladu sa principom lokalnosti. Nakon rada na Belovim nejednakostima se okrenuo proučavanju laserskog hlađenja neutralnih atoma i Boze–Ajnštajnovog kondenzata.[12] Bio je zamenik direktora Fakulteta za optiku do 1994. godine. Član je Francuske akademije nauka i Francuske akademije tehnologija i profesor na Politehničkoj školi.[7] Izabran je za stranog člana Kraljevskog društva 2015.[13] Godine 2005. je odlikovan zlatnom medaljom Nacionalnog centra za naučna istraživanja gde je direktor istraživanja. Volfova nagrada za fiziku mu je dodeljena 2010. godine zajedno sa Antonom Cajlingerom i Džonom Klauzerom. Godine 2013. je nagrađen i međunarodnom zlatnom medaljom Nils Bor i Uneskovom medaljom Nils Bor. Godine 2011. mu je dodeljena Medalja grada Pariza, 2013. je dobio i Balcnovu nagradu za kvantnu obradu informacija i komunikaciju. Godine 2014. je nominovan za nacionalni orden Legije časti.[14] Asteroid 33163 Alenaspe, koji su otkrili astronomi u Kosolu 1998. godine, dobio je ime po njemu.[15] Godine 2022. je dobio Nobelovu nagradu za fiziku, zajedno sa Džonom Klauzerom i Antonom Cajlingerom, za eksperimente sa kvantnim sprezanjem, utvrđivanje kršenja Belovih nejednakosti i kvantnu informatiku.[6]

Radovi[uredi | uredi izvor]

  • Lévy statistics and laser cooling : how rare events bring atoms to rest. Cambridge: Cambridge University Press. 2002. ISBN 0511016018.  (koautor)
  • Bell, J. S. (2004). Speakable and unspeakable in quantum mechanics : collected papers on quantum philosophy (Rev. izd.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0521818621.  (Introduction)
  • Grynberg, Gilbert (2010). Introduction to quantum optics : from the semi-classical approach to quantized light. Aspect, Alain., Fabre, Claude. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780511789724. 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Nobel Prize in Physics 2022”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 4. 10. 2022. 
  2. ^ Aspect, Alain; Grangier, Philippe; Roger, Gérard (12. 7. 1982). „Experimental Realization of Einstein-Podolsky-Rosen-BohmGedankenexperiment: A New Violation of Bell's Inequalities”. Physical Review Letters. American Physical Society (APS). 49 (2): 91—94. Bibcode:1982PhRvL..49...91A. ISSN 0031-9007. doi:10.1103/physrevlett.49.91. 
  3. ^ Aspect, Alain; Dalibard, Jean; Roger, Gérard (20. 12. 1982). „Experimental Test of Bell's Inequalities Using Time- Varying Analyzers”. Physical Review Letters. American Physical Society (APS). 49 (25): 1804—1807. Bibcode:1982PhRvL..49.1804A. ISSN 0031-9007. doi:10.1103/physrevlett.49.1804. 
  4. ^ Aspect, Alain (2007). „Quantum mechanics: To be or not to be local”. Nature. 446 (7138): 866—867. Bibcode:2007Natur.446..866A. ISSN 0028-0836. PMID 17443174. doi:10.1038/446866a Slobodan pristup. 
  5. ^ „Alain Aspect's Curriculum Vitae, Updated March 2012” (PDF). Academia Europaea. 17. 3. 2012. Pristupljeno 4. 10. 2022. 
  6. ^ a b „The Nobel Prize in Physics 2022”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-09. 
  7. ^ a b „Alain Aspect”. Université Paris-Saclay (na jeziku: engleski). 2020-02-17. Pristupljeno 2022-10-09. 
  8. ^ „Alain Aspect, prix Nobel de physique 2022”. cnrs.fr. 
  9. ^ „CV”. Arhivirano iz originala 20. 3. 2012. g. Pristupljeno 5. 3. 2011. 
  10. ^ „Qui est Alain Aspect, ce chercheur français co-lauréat du prix Nobel de physique ?”. radiofrance.fr. 4. 10. 2022. 
  11. ^ „Annual Review 2008: Principal's Review”. www1.hw.ac.uk. Arhivirano iz originala 12. 4. 2016. g. Pristupljeno 29. 3. 2016. 
  12. ^ „Alain Aspect, prix Nobel de physique 2022”. cnrs.fr. 
  13. ^ „Alain Aspect”. royalsociety.org. Pristupljeno 2022-10-09. 
  14. ^ „Alain Aspect nommé membre honoraire d'Optica”. cnrs.fr. 
  15. ^ „IAU Minor Planet Center”. www.minorplanetcenter.net. Pristupljeno 2022-10-09. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Alen Aspe na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ален_Аспе&oldid=27516418”