Alfredo Stresner

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Alfredo Stresner
Lični podaci
Datum rođenja(1912-11-03)3. novembar 1912.
Mesto rođenjaEnkarnasion, Paragvaj
Datum smrti16. avgust 2006.(2006-08-16) (93 god.)
Mesto smrtiBrazilija, Brazil
DržavljanstvoParagvaj
Profesijapolitičar
Porodica
SupružnikEligija Mora[1]
Politička karijera
Politička
stranka		Partija Kolorado
Predsednik Paragvaja
14. avgusta 1954 — 3. februara 1989.
PrethodnikTomas Romero (v.d.)
NaslednikAndres Rodrigez

Alfredo Stresner Matiauda (šp. Alfredo Stroessner Matiauda; 3. novembar 1912 — 16. avgust 2006) je bio paragvajski vojni oficir i predsednik Paragvaja od 1954. do 1989. godine.

Dana 5. februara 1989, samo dva dana nakon puča, Stresner je prognan u Brazil, gde je proveo poslednjih 17 godina svog života. Umro je 16. avgusta 2006. u 11:20 ujutru u bolnici Santa Luzija u Braziliji od septičkog šoka usled komplikacija od upale pluća. Bio je prekriven velom na strogoj privatnoj ceremoniji i konačno sahranjen na groblju Kampo da Esperanca.[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 3. novembra 1912. godine, kao sin nemačkih emigranata iz Bavarske. Pridružio se paragvajskoj vojsci 1929, a 1931. godine je postao poručnik. Borio se u ratu za Čako protiv Bolivije od 1932. do 1935, posle čega je dalje napredovao u vojnoj karijeri. Godine 1948, postao je najmlađi general u Južnoj Americi. Protivio se politici predsednika Federika Čaveza, pa ga je srušio s vlasti u državnom udaru 1954. godine.

Predsednik[uredi | uredi izvor]

Ubrzo nakon dolaska na vlast, proglasio je opsadno stanje i ograničio ustavne slobode. Bio je zakleti antikomunista i svaku akciju je opravdavao kao meru zaštite od komunizma. Za vreme njegove vladavine nijedna socijalistička država nije imala ambasadu u Paragvaju, a jedini izuzetak je bila SFR Jugoslavija.[3] Iako je određena opozicija bila dopuštena posle 1962, partija Kolorado na čelu sa Stresnerom zadržala je potpunu kontrolu nad državom. Izbori su bili toliko nameštani u koriste partije Kolorado da opozicija nije imala nikave realne šanse da pobede, a opozicioni političari su bili podvrgavani različitim vidovima mučenja. Dalje, Stresnerov Paragvaj je postao utočište za odbegle naciste, među kojima je bio i Jozef Mengele[4], a nekomunistička opozicija je bila razbijena. Zbog Stresnerove sklonosti prema nacizmu i pružanju utočista odbeglim nacistima, strana štampa je često njegovu vladu nazivala „nacističkim režimom za sirotinju”.[5]

Godine 1965, podupro je invaziju Dominikanske Republike od strane SAD[6] i ponudio slanje svojih trupa u Vijetnam.[7]

Tokom njegove vladavine, paragvajska ekonomija je imala najveći rast u Latinskoj Americi i to uglavnom na polju industrije. Nezaposlenost je i u najboljim godinama dostizala do 40%, prosečna životna dob prelazila je jedva 50 godina, pola stanovništva bilo je nepismeno, a oko 10% novorođenčadi ne bi doživelo četvrtu godinu života.

Iako su državne strukture za vreme Stresnerove vladavine bile veoma stabilne, on i njegova vlada odgovorni su za mučenja, otmice i korupciju. Tela mučenih su nakon smrti bila bacana u reke Čako i Rio Paragvaj. Godine 1959, domorodačko pleme Ače se predalo, nakon čega je u potpunosti masakrirano. Ujedinjene nacije su 1974. godine optužile Stresnerovu vladu za ropstvo i genocid. Sekretar Komunističke partije Paragvaja Migel Soler bio je mučen i ubijen, navodno raščetvoren motornom testerom dok je Stresner sve to slušao preko telefona.[8]

Operacija Kondor[uredi | uredi izvor]

Paragvaj je bio vodeći učesnik u operaciji Kondor, kampanji državnog terora i bezbednosnih operacija koje su zvanično sprovedene 1975. godine, koje su zajedno vodile vojne diktature šest južnoameričkih zemalja (Čile, Argentina, Bolivija, Paragvaj, Urugvaj i Brazil) uz podršku Sjedinjenih Država.[9][10][11][12] Kršenja ljudskih prava karakteristična za one u drugim južnoameričkim zemljama, kao što su otmice, mučenje, prisilni nestanci i vansudska ubistva bila su rutinska i sistematska tokom Stresnerovog režima. Nakon pogubljenja, mnoga tela onih koje je ubio režim bačena su u Čako ili Rio Paragvaj. Otkriće „Arhiva terora“ 1992. godine u predgrađu Lambare u Asunsionu potvrdilo je navode o raširenim kršenjima ljudskih prava.[13]

Pastor Koronel je bio šef istražnog odeljenja ili tajne policije. On bi intervjuisao ljude u pileti, kadi od ljudske povraćanja i izmeta, ili bi im zabili električne stočne palice u rektum.[14][15][16] Godine 1975, sekretar Komunističke partije Paragvaja, Migel Anđel Soler, bio je živ raskomadan motornom testerom dok je Stresner slušao telefonom.[14][17][18][19] Krici izmučenih disidenata često su snimani i puštani preko telefona članovima porodice, a ponekad je krvava odeća ubijenih slana njihovim kućama.[20]

Pod Stresnerom, počinjena su ogromna kršenja ljudskih prava nad populacijom Indijanaca Ače u istočnim oblastima Paragvaja, uglavnom kao rezultat toga što su američke i evropske korporacije želele pristup šumama, rudnicima i pašnjacima zemlje.[21][22] Indijanci Ače živeli su na zemlji koja je bila priželjkivana i odupirali su se pokušajima preseljenja paragvajske vojske. Vlada je uzvratila masakrima i primorala mnoge Ače u ropstvo. UN su 1974. optužile Paragvaj za ropstvo i genocid. Samo nekoliko stotina Ača je ostalo u životu do kasnih 1970-ih.[22] Stresnerov režim je finansirao ovaj genocid uz pomoć SAD.[22]

Pad s vlasti[uredi | uredi izvor]

U Paragvaju je dug niz godina postojao organizovani otpor Stresnerovu režimu, ali su disidenti posebno ojačali nakon posete Jovana Pavla II Paragvaju 1988. godine.[23] Dana 3. februara 1989, ubrzo nakon što je po deveti put izabran za predsednika, s vlasti ga je u državnom udaru srušio general Andres Rodrigez. Stresner je nakon udara pobegao u Brazil, gde je živeo u egzilu narednih 17 i po godina. Umro je 16. avgusta 2006. godine od srčanog udara.[24] Paragvajska vlada odbila je ukazivanje bilo kakve počasti preminulom diktatoru.[25]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Guardian: "General Alfredo Stroessner - Dictator who mastered the fixing of elections and made Paraguay a smugglers' paradise"”. Arhivirano iz originala 17. 09. 2008. g. Pristupljeno 04. 02. 2012. 
  2. ^ „Así murió Stroessner hace 10 años”. ultimahora.com (na jeziku: španski). Pristupljeno 2022-02-06. 
  3. ^ ''Paraguay: A Country Study'', "Foreign Relations". Lcweb2.loc.gov. Pristupljeno August 21, 2014.
  4. ^ Hebblethwaite 2014, str. 14.
  5. ^ Chomsky & Herman 1979, str. 110.
  6. ^ Paraguay: A Country Study, "International Factors and the Economy"
  7. ^ Washington Post Obituary: "Alfredo Stroessner; Paraguayan Dictator"
  8. ^ At the tomb of the inflatable pig. pp. 12.
  9. ^ Grandin, Greg (2011). The Last Colonial Massacre: Latin America in the Cold War. University of Chicago Press. str. 75. ISBN 9780226306902. 
  10. ^ Hixson, Walter L. (2009). The Myth of American Diplomacy: National Identity and U.S. Foreign Policy. Yale University Press. str. 223. ISBN 0300151314. 
  11. ^ McSherry, J. Patrice (2011). „Chapter 5: "Industrial repression" and Operation Condor in Latin America”. Ur.: Esparza, Marcia; Huttenbach, Henry R.; Daniel Feierstein. State Violence and Genocide in Latin America: The Cold War Years (Critical Terrorism Studies). Routledge. str. 107. ISBN 978-0415664578. 
  12. ^ Blakeley, Ruth (2009). State Terrorism and Neoliberalism: The North in the South. Routledge. str. 22 & 23. ISBN 978-0415686174. 
  13. ^ 1992: Archives of Terror Discovered. National Geographic. Retrieved August 11, 2018.
  14. ^ a b Gimlette 2005, str. 12
  15. ^ Schemo, Diana Jean (1999). „Files in Paraguay Detail Atrocities of U.S. Allies”. The New York Times. Pristupljeno 18. 8. 2018. 
  16. ^ General Alfredo Stroessner. The Telegraph, August 17, 2006. Retrieved August 6, 2015.
  17. ^ Alex Henderson (February 4, 2015). 7 Fascist Regimes Enthusiastically Supported by America Arhivirano 14 mart 2015 na sajtu Wayback Machine. Alternet. Retrieved March 8, 2015.
  18. ^ Green, W. John (2015). A History of Political Murder in Latin America: Killing the Messengers of Change. SUNY Press. str. 266. ISBN 978-1438456638. „Stroessner reportedly listened on the phone as the secretary of the Paraguayan communist party was ripped apart with a chainsaw.” 
  19. ^ Whitehead, Anne (1998). Paradise Mislaid: In Search of the Australian Tribe of Paraguay. University of Queensland Press. str. 554. ISBN 978-0702226519. „According to testimony submitted by Amnesty International to the Paraguayan Supreme Court in 1979, Miguel Angel Solar, Secretary of the Parguayan Communist Party, was methodically taken apart, dismembered alive by chainsaw.” 
  20. ^ Simon Sebag Montefiore (2008). History's Monsters. Metro Books. str. 271. ISBN 1435109376. 
  21. ^ Arens, Richard, ur. (1976). Genocide in Paraguay. Temple University Press. ISBN 978-0877220886. Arhivirano iz originala 2. 10. 2016. g. Pristupljeno 6. 2. 2017. 
  22. ^ a b v Cooper, Allan D. (2008). The Geography of Genocide. University Press of America. str. 167. ISBN 978-0761840978. 
  23. ^ „New York Sun Obituaries: "Alfredo Stroessner, 93, Old-Style Military Dictator of Paraguay"”. Arhivirano iz originala 09. 01. 2009. g. Pristupljeno 04. 02. 2012. 
  24. ^ MSNBC.com: "Ex-Paraguayan dictator Stroessner dies at 93"
  25. ^ BBC: "Ex-Paraguayan ruler dies in exile"

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Alfredo Stresner na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алфредо_Стреснер&oldid=27558473”