Pređi na sadržaj

Ani Erno

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ani Erno
Lični podaci
Datum rođenja(1940-09-01)1. septembar 1940. (83 god.)
Mesto rođenjaNormandija, Francuska
Književni rad
Najvažnija delaMuško mesto, Ženska priča, Događaj, "Devojačka priča", "Godine", Sećanja jedne devojke, Le jeune homme...
NagradeNobelova nagrada za književnost (2022)
Zvanični veb-sajt
www.annie-ernaux.org/fr

Ani Erno (fr. Annie Ernaux, 1. septembar 1940) je francuska književnica, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2022. godine[1][2] zbog "hrabrosti i kliničke oštrine".[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Ani Erno je rođena u Lilebonu (Lillebonne) Normandiji, u Francuskoj, 1940. godine.[4] Tokom njenog detinjstva roditelji su se preselili u Ivetot (Yvetot) gde su držali kafić i prodavnicu. Pohađala je privatnu katoličku srednju školu. Sa osamnaest godina, tokom leta, 1958. godine, odlazi od kuće da bi čuvala decu u letnjem kampu. Tokom tog leta doživljava svoja prva seksualna iskustva koja kasnije opisuje u romanu Mémoire de fille (Sećanja jedne devojke). Dalje školovanje nastavlja u školi za obrazovanje nastavnika u Ruanu i Bordou.[5] Završila je dva fakulteta: Univerzitet u Ruanu i Univerzitet u Bordou.[1] U tom periodu je napisala prve stranice svog neobjavljenog romana u Londonu. Tokom godina koje su usledele Erno se udala, rodila dva sina i radila kao nastavnik u srednjoj školi. Godine 1977. porodica se preselila u Serži-Pontoaz, grad u regionu Pariza. Napustila je posao nastavnika u počela da radi u Centru za obrazovanje na daljinu. Početkom 1980-ih se razvela i ostala da živi u Serži-Pontoazu, gde živi i danas. Godine 2000. je prestala da se bavi nastavničkim radom i posvetila se pisanju.[5]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Pre nego što je postala kljiževnica, Erno je bila učiteljica. Poznata je autobiografskim delima, i do sada je napisala više od 20 dela. Njena prva napisana knjiga je Les Armoires vides (Prazni ormani) (1974), sa kojom je počela da istražuje svoje normandijsko poreklo.[6] Knjige Muško mesto ("La Place") (kod nas prevedeno kao Mesto pod suncem) i Ženska priča (Une Femme) postali su pravi francuski klasici. [5] Za knjigu Mesto pod suncem u kojoj je opisala svoj odnos sa ocem, kao i o odrastanje u malom gradu u Francuskoj dobila je nagradu Renodo.[1]

Priča o tome kako je preživekla abortus 1963. godine, u periodu kada je nameran prekid trudnoće bio nezakonit u Francuskoj, govori knjiga Događaj (L’Événement) objavljena 2000. godine. U svojim knjigama piše o o događajima u svom životu, o odnosu sa ocem, o braku, majčinoj bolesti i smrti.[4]Glavne teme njenih knjiga su su stid, poniženje, ljubomora, nesposobnost da vidimo ko smo zaista.[6] Godine 2016. je objavila knjigu "Devojačka priča" (Mémoire de fille) koja prati punoletstvo jedne mlade žene iz 1950-ih. Najpoznatiju svoju knjigu "Godine" (Les Années), objavila je 2008, i u njoj opisuje sebe i šire francusko društvo od kraja Drugog svetskog rata do danas.[7] Knjiga je nazvana “prvom kolektivnom biografijom”.[6]

Godine 2016. objavila je knjigu Mémoire de fille (Sećanja jedne devojke). U knjizi je opisala sopstveno iskustvo gubitka nevinosti. Poslednja objavljena knjiga Ani Erno je Le jeune homme iz 2022. godine.[6]

Osim objavljenih knjiga Ani Erno je i autor velikog broja članaka i kraćih tekstova.[8]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Autorka je dobila nekoliko nagrada i priznanja:[1]

  • (1984) - Nagrada "Renodo" za knjigu Mesto pod suncem
  • (2018) - nagrada "Premio Hemingway"
  • (2019) - nominovana je za "Booker Prize"

Dela[uredi | uredi izvor]

Knjige Ani Erno:[9][8]

Adaptacije dela[uredi | uredi izvor]

Po romanu Događaj je snimljen film u režiji Odri Divan (Audrey Diwan). Film je dobitnik Zlatnog lava na Venecijanskom filmskom festivalu 2021. godine.[4][10]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „Ko je Ani Erno, dobitnica Nobelove nagrade za književnost: Čita Danila Kiša i Mirka Kovača”. danas.rs. Pristupljeno 6. 10. 2022. 
  2. ^ „Dodeljena Nobelova nagrada za književnost: Žena porazila Ruždija i Albanca”. B92. 6. 10. 2022. Pristupljeno 8. 10. 2022. 
  3. ^ „Francuskinja Ani Erno dobitnica Nobelove nagrade za književnost”. glasamerike.net. Pristupljeno 7. 10. 2022. 
  4. ^ a b v „Nobelova nagrada za književnost 2022: Francuskinja Ani Erno dobitnica priznanja”. bbc.com. Pristupljeno 7. 10. 2022. 
  5. ^ a b v „Biography - Annie Ernaux”. annie-ernaux.org. Pristupljeno 7. 10. 2022. 
  6. ^ a b v g „Žena koja o stidu piše bez stida… Ko je Ani Erno, ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade”. headliner.rs. Arhivirano iz originala 06. 10. 2022. g. Pristupljeno 7. 10. 2022. 
  7. ^ „Nobelova nagrada za književnost francuskoj autorki Ani Erno”. slobodnaevropa.org. Pristupljeno 7. 10. 2022. 
  8. ^ a b „Publications - Annie Ernaux”. annie-ernaux.org. Pristupljeno 7. 10. 2022. 
  9. ^ „Annie Ernaux”. goodreads.com. Pristupljeno 7. 10. 2022. 
  10. ^ „L’ÉVÉNEMENT / HAPPENING”. fest.rs. Pristupljeno 7. 10. 2022. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ани_Ерно&oldid=27398962”