Pređi na sadržaj

Bojan Aleksov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Bojan Aleksov (Beograd) jeste srpski i britanski aktivista, istoričar i univerzitetski profesor. On je antiratni aktivista i aktivista za ljudska prava, istoričar i otvoreni homoseksualac.[1]

Bio je aktivista protiv jugoslovenskih ratova kroz angažman u Centru za antiratnu akciju, Žene u crnom i prigovaračima savesti u Srbiji.[2] Od 2007. godine je docent, a potom i vanredni profesor istorije jugoistočne Evrope na Univerzitetskom koledžu u Londonu za slovenske i istočnoevropske studije.[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Na početku rata u Hrvatskoj 1991. Aleksov je bio u JNA na odsluženju redovnog vojnog roka. U avgustu, nakon pokušaja bekstva iz službe, Aleksov je uhvaćen i poslat u vojnu bolnicu u Sarajevu. Kasnije je pušten nakon što mu je potvrđeno da je „mentalno nesposoban da služi vojsku“.[4]

Diplomirao je istoriju na Univerzitetu u Beogradu 1998. godine. Dobitnik je Humboltove stipendije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu 2004.[5] i Maks Veberove stipendije na Evropskom univerzitetskom institutu u Firenci 2006.[6]Aleksov je doktorirao uporednu istoriji centralne, južne i istočne Evrope na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti 2005.[7] Teza mu je bila Religijsko neslaganje u doba modernizacije i nacionalizma: Nazareni u Mađarskoj i Srbiji 1850-1914.[8] Aleksov je završio magistarske studije istorije Centralne Evrope na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti 1999. godine. Njegova teza bila je Dinamika izumiranja: nazarenska verska zajednica u Jugoslaviji posle 1945. godine.[9]

Aktivizam[uredi | uredi izvor]

Aleksov se 1991. pridružio antiratnim protestima koje su organizovali Centar za antiratnu akciju (CAA)[10] i organizacija Žene u crnom.[11] Aleksov je bio jedan od portparola Prigovarača savesti, gde je od 1992. godine služio kao važan izvor informacija o regrutaciji i prigovoru savesti u Saveznoj Republici Jugoslaviji.[12] Učestvovao je u svakodnevnim bdenjima u Pionirskom parku dajući savete i distribuciju alternativnih informacija, prikupljajući potpise za referendum u Srbiji da li vojnici iz Srbije treba da ratuju van njenih granica. U proleće 1992. CAA je koorganizovao velike antiratne proteste u Jugoslaviji. Aleksov je prisustvovao godišnjem sastanku Međunarodnog pokreta prigovarača savesti, u južnoj Francuskoj 1992, u Turskoj 1993, Kolumbiji 1994, i sastanku Evropskog pokreta prigovarača savesti u Grčkoj 1995. Bio je govornik na Međunarodnom seminaru ratnih otpornika „Promenljivo lice vojske“ održanom u Nemačkoj u avgustu 1999.[13]

Sa Ženama u crnom, Aleksov je prikupljao informacije i izveštavao o mobilizacijama, suđenjima protivnicima i dezerterima i otporu ratu u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu. Takođe je pomagao u pružanju advokata i drugih oblika nege protivnicima iz Srbije, pronalaženju skloništa i savetovanju za dezertere koji dolaze iz Bosne i organizovanju bezbednog prolaza u druge zemlje.[14] Aleksov je govorio o svom aktivizmu za sarajevski KvirArhiv.org.[15]

U julu 2000. Aleksova je uhapsila Policija državne bezbednosti i zadržana 23 sata u SJB u Beogradu. Bio je primoran da napiše izjavu od 12 stranica, koju mu je diktirao službenik koji ga je ispitivao, sa detaljima o njegovim aktivnostima u vezi sa Prigovaračima savesti i Ženama u crnom i potpiše sporazum o saradnji sa Policijom državne bezbednosti.[16] Amnesty International i War Resisters International[17] su napisali javne izjave zabrinutosti i pisma podrške Aleksovu. Nakon puštanja na slobodu, Aleksov je podneo zahtev za politički azil u Nemačkoj. Srušenjem Slobodana Miloševića, on je povukao zahtev za azil i podneo tužbu protiv države Srbije.[18] U 12-godišnjem sudskom procesu, Apelacioni sud Srbije presudio je u korist Aleksova i naložio državi Srbiji da Aleksovu nadoknadi štetu za povredu časti i ugleda koju je nanela Policija državne bezbednosti.[19][20]

Dana 26. novembra 2013. godine na Univerzitetskom koledžu u Londonu Aleksov je predsedavao na okruglom stolu sa Slavojem Žižekom i Srećkom Horvatom.[21] Godine 2010. jedno od Aleksovljevih predavanja na Univerzitetskom koledžu u Londonu bilo je Ko ili šta je ubilo Franca Ferdinanda?[22]

Takođe je bio deo projekta koji se bavi transnacionalnim vezama otpornika i pokreta otpora u Evropi tokom Drugog svetskog rata.[23] On se bavi prikupljanjem i istražuje memoare jevrejskih izbeglica iz (Beča, Praga, Berlina) koji su ratne godine proveli na balkanskim visoravnima krijući se ili pridružujući se lokalnim pokretima otpora, čitajući ih kao svedočanstva očiglednog paradoksa da Evropa i njeni narodi, tako često smatran zaostalim i necivilizovanim, nudio je utočište ljudima koji beže iz samih prestonica evropske kulture i civilizacije.

Knjige i publikacije[uredi | uredi izvor]

  • Questioning Western Approaches to Religion in the Former Yugoslavia[24]
  • Camps as crucibles of transnational resistance[24]
  • Transnational perspectives on Jews in the Resistance[24]
  • Strange bedfellows: British women and Serbs 1717 – 1945[24]
  • The Vicissitudes of Dositej Obradović's Cult among the Serbs[24]
  • Forgotten Yugoslavism and anti-clericalism of Young Bosnians[24]
  • The Serbian Orthodox Church[24]
  • Wars and Betweeness: Big Powers and Middle Europe 1918-1945 (co-edited with Aliaksandr Piahanau). Budapest CEU Press[25]
  • Religious Dissent between the Modern and the National – Nazarenes in Hungary and Serbia 1850–1914,[26] (reviewed by several authors)[27][28][29]
  • 7000 Years of History: Illustrated Historical Chronology.[30]
  • Religious education in Serbia as a litmus test for church-state relations[31]
  • Resisting the Wars in the Former Yugoslavia.[32]
  • Deserters from the War in Former Yugoslavia.[33]
  • Oltar i kruna

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Slootmaeckers, Koen; Touquet, Heleen; Vermeersch, Peter (2016). The EU Enlargement and Gay Politics: The Impact of Eastern Enlargement on Rights, Activism and Prejudice (na jeziku: engleski). London : Palgrave Macmillan UK. str. 218. ISBN 9781137480934. 
  2. ^ United States; Department of State; United States; Congress; House; Committee on Foreign Affairs; United States; Congress; Senate (1979). „Country Reports on Human Rights Practices”. Country Reports on Human Rights Practices for (na jeziku: engleski): 1783. ISSN 0198-9669. OCLC 6026722. 
  3. ^ „Dr Bojan Aleksov”. 5. 7. 2017. 
  4. ^ Crimes of hate, conspiracy of silence: Torture and ill-treatment based on sexual identity. USA: Amnesty International. 2001. str. 24. 
  5. ^ „Forschungsaufenthalte ausländischer Gastwissenschaftler am Arbeitsbereich Geschichte und Kultur des Osteuropa-Instituts” (PDF) (na jeziku: German). Pristupljeno 4. 10. 2021. 
  6. ^ „Max Weber Alumni Bio”. 
  7. ^ „Aleksov, Bojan”. European University Institute. Pristupljeno 4. 10. 2021. 
  8. ^ Aleksov, Bojan (2006). Religious dissent between the modern and the national: Nazarenes in Hungary and Serbia 1850-1914 (Teza) (na jeziku: engleski). Wiesbaden: Harrassowitz. 
  9. ^ „Central European University”. www.c3.hu. Pristupljeno 2017-12-14. 
  10. ^ Kandić, Nataša (2001). Police crackdown on Otpor. The University of Michigan: Humanitarian Law Center. str. 81. 
  11. ^ Wette, Wolfram Wette (1995). Deserteure der Wehrmacht: Feiglinge, Opfer, Hoffnungsträger (na jeziku: nemački). The University of California: Klartext Verlagsges. Mbh. str. 343. ISBN 9783884742693. 
  12. ^ „WiB: POLITICAL PRISONER”. balkansnet.org. Pristupljeno 2017-12-25. 
  13. ^ P. Sheean, Joanne (22. 8. 2000). „Tortured activist seeks asylum in Germany”. balkansnet.org. 
  14. ^ Bilić, Bojan; Janković, Vesna (2012). Resisting the Evil : [Post-]Yugoslav Anti-War Contention. Germany: Nomos Verlagsgesellschaft. str. 105. ISBN 9783832972080. 
  15. ^ „Kvir arhiv intervju: Bojan Aleksov”. Youtube.com. 
  16. ^ „Bojan Aleksov and Women's rights's rightss rights's rights's rights's rights in Black - human rights defenders at risk”. www.amnesty.org.uk. Pristupljeno 2017-12-13. 
  17. ^ „WiB: POLITICAL PRISONER”. balkansnet.org. Pristupljeno 2017-12-13. 
  18. ^ „Zastupanje pripadnika OTPOR-a” [Report on FHP activities 2009] (PDF). Fond za humanitarno pravo, dokumentovanje i pamćenje (na jeziku: srpski). 2009 [2009]. str. 17. Pristupljeno 13. 12. 2017. 
  19. ^ „Defending Human Rights”. Human Rights Watch. 2001. Pristupljeno 13. 12. 2017. 
  20. ^ Bilić, Bojan; Janković, Vesna (2012-11-21). „Resisting the Wars in the Former Yugoslavia: Towards an Autoethnography”. Resisting the Evil (na jeziku: engleski). str. 105—126. ISBN 9783845239156. doi:10.5771/9783845239156-105. 
  21. ^ „Slavoj Žižek and Srećko Horvat: What Does Europe Want?”. Versobooks.com. Arhivirano iz originala 28. 01. 2019. g. Pristupljeno 2017-12-26. 
  22. ^ UCL Lunch Hour Lectures (2010-11-24), Who or what killed Franz Ferdinand? (16 Nov 2010), Pristupljeno 2017-12-26 
  23. ^ Gildea, Robert; Tames, Ismee (novembar 2020). Fighters Across Frontiers - Transnational Resistance in Europe, 1936-48. ISBN 9781526151247. Pristupljeno 4. 10. 2021. 
  24. ^ a b v g d đ e „Dr Bojan Aleksov”. 5. 7. 2017. 
  25. ^ Piahanau, Aliaksandr; Aleksov, Bojan (2020). Wars and Betweenness - Big Powers in Middle Europe 1918-1945. Central European University. ISBN 9789633863350. Pristupljeno 4. 10. 2021. 
  26. ^ Aleksov, Bojan (2006). Religious Dissent Between the Modern and the National: Nazarenes in Hungary and Serbia 1850-1914 (na jeziku: engleski). Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 9783447053976. 
  27. ^ Angéla, Ilić (2007). „Aleksov's "Religious Dissent between the Modern and the National: Nazarenes in Hungary and Serbia 1850-1914" - Book Review”. Occasional Papers on Religion in Eastern Europe (na jeziku: engleski). 27 (4). ISSN 1069-4781. 
  28. ^ Bjork, James (2008). „Review of Religious Dissent between the Modern and the National: Nazarenes in Hungary and Serbia, 1850-1914”. Slavic Review. 67 (4): 995—996. JSTOR 27653041. S2CID 164860225. doi:10.2307/27653041. 
  29. ^ Makrides, Vasilios N. (2009). „Review of Religious Dissent between the Modern and the National: Nazarenes in Hungary and Serbia 1850–1914”. Zeitschrift für Balkanologie. 45 (2): 277—281. JSTOR 10.13173/zeitbalk.45.2.0277. 
  30. ^ „Ilustrovane hronologije : Bojan Aleksov : 86-83639-19-3 : Knjizara.com: Knjige”. Knjizara.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-12-14. 
  31. ^ Ognjenović, Gorana; Jozelić, Jasna (2017-10-19). „Religious education in Serbia as a litmus test for church-state relations”. Education in Post-Conflict Transition: The Politicization of Religion in School Textbooks (na jeziku: engleski). Springer International Publishing. str. 10. ISBN 9783319566047. 
  32. ^ Bilic, Bojan; Jankovic, Vesna, ur. (2012). „Resisting the wars in former Yugoslavia: An autoethnography”. Resisting the Evil: (post-)Yugoslav Anti-war Contention (na jeziku: engleski). 7 of Southeast European integration perspectives. Baden, Germany: Nomos. str. 105—126. ISBN 9783832972080. 
  33. ^ Pynsent, Robert B. (2016-07-27). „Deserters from the War in the Former Yugoslavia”. The Literature of Nationalism: Essays on East European Identity (na jeziku: engleski). London: Springer. str. 240. ISBN 9781349246854. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бојан_Алексов&oldid=27689485”