Dritero Agoli

Dritero Agoli
Agoli na poštanskoj markici 2016. godine
Lični podaci
Datum rođenja	(1931-10-13)13. oktobar 1931.
Mesto rođenja	Menkulas, Albanija
Datum smrti	3. februar 2017.(2017-02-03) (85 god.)
Mesto smrti	Tirana, Albanija
Književni rad
Period	1958–2017
Žanr	socijalni realizm, postmoderna literatura
Potpis
Zvanični veb-sajt
http://dritero.com/

Dritero Agoli (13. oktobar 1931 – 3. februar 2017) bio je albanski pesnik, pisac, političar i bivši predsednik Albanske lige pisaca i umetnika. Studirao je u Lenjingradu u Sovjetskom Savezu i pisao prvenstveno poeziju, ali i kratke priče, eseje, drame i romane. Bio je šef Albanske lige pisaca i umetnika od 1973. do 1992.

Biografija

Agolli je rođen u seljačkoj porodici Bektaši u Menkulasu u distriktu Devol i završio srednju školu u mestu Đirokastra 1952. Kasnije je nastavio studije na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Lenjingradu i bavio se novinarstvom po povratku u Albaniju, radeći za dnevne novine Zëri i Popullit petnaest godina. Agoli je takođe bio poslanik u albanskom parlamentu. Umro je od emfizema, star 85 godina.

Rad

Agoli je prvo imao uspeha kao pesnik. Njegove rane kolekcije stihova su: Izašao sam na ulicu (albanski: NNë rrugë dolla, Tirana 1958), Moji koraci na pločniku (albanski: HHapat e mija në asfalt, Tirana 1961), i Planinske staze i trotoari (albanski: SShtigje malesh dhe trotuare, Tirana 1965). Vezanost za njegove korene postala je osnova njegovog poetskog izraza.

Kao pisac proze, Agoli se prvi put ugledao u romanu Komesar Memo iz 1970. godine koji je na engleskom preveden kao Bronzana bista, Tirana 1975. pa je prvobitno zamišljen kao kratka priča.

Agolijev drugi roman, Čovek sa topom (albanski: Njeriu me top, Tirana 1975), preveden na engleski jezik 1983. godine, ima partizansku temu iz drugačijeg ugla i sa nešto suptilnijim pristupom.

Nakon ova dva romana partizanskog heroizma, Agoli je izveo i zanimljiv rad, satirični Sjaj i pad drugara Zila (albanski: hkëlqimi dhe rënja e shokut Zylo, Tirana 1973), koji se pokazao kao njegova tvrdnja za slavu. Drug Zilo je dobronamerni ali nesposoban urednik, direktor opskurnog vladinog odeljenja za kulturu. Njegova patetična ispraznost, njegova đavolska revnost, groteskno javno ponašanje, ukratko njegov sjaj i pad, svi su ironično detaljno zabeleženi njegovim vrednim i pronicljivim podređenim i prijateljem Demkom koji služi kao neutralni posmatrač. Drug Zilo je univerzalna figura, lik koji se može naći u bilo kom društvu ili starosti, a kritičari su brzo izvukli paralele od Danijela Defoea i Gogoljljevog Revizora do Franca Kafke i Zerta Milana Kundere. Sjaj i pad drugara Zila prvi put se pojavio 1972. u tiranskom satiričnom časopisu Hosteni i objavljen je sledeće godine u monografskoj formi.

Agolijeva snaga u prozi leži u kratkoj priči a ne u romanu. Šesnaest njegovih kratkih priča objavljeno je na engleskom jeziku u zbirci: Kratke priče, Tirana 1985.

Jedna rana zbirka priča od 213 stranica: Buke vetrova prošlosti, bila je zabranjena i "pretvorena u karton". u vreme kada je partija pozvala na više maoističkih revolucionarnih koncepata u književnosti i veću predanost radnim masama.

Dritero Agoli je bio plodan pisac tokom devedesetih godina, redak glas humanosti i iskrenosti u albanskoj kljiževnosti. Bio je izuzetno produktivan poslednjih godina, sa mnogim dobro prihvaćenim kolekcijama stihova: Prosjak vremena, Duh naših predaka, Čudan čovek prilazi (1996), Balada za mog oca i sebe (1997), Ponoćna beležnica i Udaljeno zvono. Među novijim zbirkama proze su: zbirka kratkih priča Ludi ljudi, Goli konjanik (1996) i Đavolja arka (albanski: Arka e djallit, Tirana 1997).

Iako je Agoli bio vodeća figura u komunističkoj nomenklaturi, nakon pada diktature ostao je veoma poštovan stub javnog i književnog života i još uvek je jedan od najčitanijih autora u Albaniji. Početkom devedesetih bio je aktivan nekoliko godina kao član parlamenta za Socijalističku partiju Albanije. Takođe je osnovao sopstvenu izdavačku kuću Dritero, kojom je bio u stanju da objavi mnogo novih knjiga proze i poezije, i da ima veliki uticaj na književni i intelektualni život u zemlji.

Agoli, koji je bio pušač čitavog svog života, umro je od plućne bolesti 3. februara 2017. u Tirani u 85. godini života.

Stil pisanja

Agoli je pisao odlične rime i neobične figure govora. Njegov svež, jasan i direktan stih, obojen toplim penušavim mlekom smeđih krava u poljoprivrednim zadrugama, sa ušima zrenja kukuruza u dolini Devol i sa tamnim brazdama obrađene zemlje, ostao je zabeležen pesnikovom snagom. Tokom godina, Agoli je napredovao i uspeo da ostane veran sebi i svojim čitaocima uprkos promenama javnog života. U knjizi Zaboravljeni hodočasnik (albanski: Pelegrini i vonuar, Tirana 1993), susrećemo novo poglavlje: ne samo u životu pesnika, već i u borbi njegovih kolega pesnika za opstanak i Agoli priznaje u pogovoru: "Za pesnike moje generacije, došlo je doba razočaranja i dilema, doba u kojem treba ponovo proceniti ono što smo proizveli, ne zaboravljajući ili negirajući fer i humane vrednosti koje smo doneli. ideja i ideala u koje smo verovali, neki od nas potpuno, drugi delimično, sve je propalo, a na tim zidovima spaljuju vatre naših snova. Te vatre su probudile drugačiji tip stiha ... "

Literatura

• Akademia e Shkencave e Shqipërisë. (in Albanian), Fjalor Enciklopedik Shqiptar (Albanian encyclopedia). . Tirana. 2008. ISBN 978-99956-10-27-2. 
• Elsie, Robert (2004). Historical Dictionary of Albania, New Edition. ISBN 978-0-8108-4872-6. 
• Shefki Hysa, "The Diplomacy of self-denial" (Diplomacia e vetëmohimit), publicistic. . Tirana. 2008. ISBN 978-99956-650-3-6. 
• Namik Selmani, "Salute from Chameria" publicistic. . Tirana. 2009. ISBN 978-99956-33-28-8. 

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Poetry by Dritëro Agolli