Egon Krenc

Egon Krenc
Egon Krenc, 1984. godine
Lični podaci
Puno ime	Egon Rudi Ernst Krenc
Datum rođenja	(1937-03-19)19. mart 1937.
Mesto rođenja	Kolberg, Treći rajh
Profesija	političar
Porodica
Supružnik	Erika Krenc (1961—2017)
Deca	2
Politička karijera
Politička stranka	Jedinstvena socijalistička partija Nemačke (SED) (1961-1989)
Mandati Generalni sekretar CK SED 18. oktobra 1989 — 3. decembra 1989. Prethodnik Erih Honeker Naslednik niko Predsedavajući Državnog saveta DDR 24. oktobar 1989 — 6. decembar 1989. Predsednik vlade Vili Štof Hans Modrov Prethodnik Erih Honeker Naslednik Manfred Gerlah
Potpis

Egon Rudi Ernst Krenc (nem. Egon Rudi Ernst Krenz; Kolberg, 19. mart 1937) je bio političar u Istočnoj Nemačkoj i poslednji sekretar Jedinstvene socijalističke partije Nemačke (SED).

Biografija

Rođen je 19. marta 1937. godine u Kolobžegu, danas u Poljskoj. Porodica mu je preseljena u Darmgarten 1944. godine. Član SED-a postao je 1955. godine.

Vršio je mnoge funkcije u Istočnoj Nemačkoj. Bio je vođa Pionirske organizacije Ernst Telman od 1971. do 1974, član Centralnog komiteta SED od 1973, član Narodne komore od 1971. do 1990. i član njenog Prezidijuma od 1971. do 1981. godine. Bio je i vođa Slobodne nemačke omladine od 1974. do 1983. i član Državnog veća Nemačke Demokratske Republike.

Godine 1983, postao je član Politbiroa CK SED i sekretar CK. Naredne godine postao je zamenik Eriha Honekera u Državnom veću. Bio je, posle Honekera, po uticaju drugi najjači čovek u državi.

Nakon vala protesta u istočnoj Nemačkoj, Politbiro SED smenio je, 18. oktobra 1989, Eriha Honekera sa funkcije sekretara partije i na to mesto izabrao Egona Krenca. Narodna komora izabrala je Krenca za predsednika Narodne komore (ekvivalent predsedniku države) i predsednika Veća narodne odbrane. Nakon njegovog dolaska na vlast, Nemci su ponovno izašli na proteste, tražeći njegovo smenjivanje.

Uprkos obećanjima da će pokrenuti reforme, opozicija protiv Krenca je rasla. Krenc je ubrzo otvorio granicu Istočne Nemačke prema Čehoslovačkoj. Bili su olakšani i uslovi putovanja u Zapadnu Nemačku.

Nakon što je 9. novembra 1989. srušen Berlinski zid, Krenc je 18. novembra formirao novu, koalicionu vladu. Početkom decembra, svi članovi Centralnog komiteta i Politbiroa dali su ostavku. Dana 6. decembra, Krenc je dao ostavku na sve funkcije.

Godine 1997, Krenc je osuđen na sedam i po godina robije zbog optužbi da je odgovoran za smrt četvoro ljudi koji su pokušali da pređu preko Berlinskog zida. Bio je optužen za lažiranje izbora i ostalo. Krenc se žalio da sud nije uzimao na uvid tadašnje uslove Hladnog rata, te da nije imao mnogo izbora. Krencu je presuđeno 1997. godine. Osudu je opisao kao „pobedničku pravdu“.

Robiju je služio u zatvoru u Špandauu (Berlin). Iz zatovra je pušten u decembru 2003, nakon čega se smestio u Dirhagen (Meklenburg-Zapadna Pomeranija).

Za razliku od ostalih istočnonemačkih visokih funkcionera, Krenc je ostao odan Nemačkoj Demokratskoj Republici i nije promenio svoja politička uverenja. Nekoliko puta je opisao ujedinjenje Zapadne i Istočne Nemačke kao Anšlus.

Citati

• „Snaga pobednika osvećuje se nad predstavnicima poraženih snaga“ (Die siegreiche Macht rächt sich an den Vertretern der besiegten Macht)