Empirijsko socijalno istraživanje

Empirijsko socijalno istraživanje označava sistematično prikupljanje podataka socijalnih nauka o socijalnim činjenicama kroz posmatranje, ispitivanje/intervju, eksperiment ili sakupljanjem takozvanih podataka nastalih procesnim radnjama i njihovim vrednovanjem. Pored opšte sociologije i njenih specijalizovanih grana (kao na primer sociologija porodice, organizaciona sociologija ili sociologija rada) empirijska socijalna istraživanja važe za treću najveću oblast sociologije. Istovremeno su empirijska socijalna istraživanja multidisciplinarna iskustvena nauka čije metoda stoje na raspolaganju drugim naukama (kap što su na primer političke nauke kod istraživanja izbora, socijalna psihologija kod eksperimenata, privredna sociologija kod kvantitativnih istraživanja) na čiji je razvoj sociologija uticala ili na neki način učestvovala.

Istorija

Empirijska socijalna istraživanja su se razvila u 19. i 20. veku iz različitih početnih disciplina. Među njima su u prvoj liniji kameralistika, statistička metoda koja se razvila radi trgovinskih istraživanja. Tako je u 19. veku pre svega u Velikoj Britaniji sprovedena serija socijalnih istraživanja integracionih problema i problema širokog siromaštva. U Nemačkoj je Društvo za socijalnu politiku tokom zadnje trećine 19. veka sprovelo brojne ankete koje su bile fokusirane na socijalna pitanja i služile kao priprema za donošenje socijalnih zakona. Značajniji napredak dolazi početkom 20. veka najviše u Sjedinjenim Američkim Državama. Sprovedene opštinske studije, studije unutar određenih struka i etnografske metode i različita iskustva takozvane Čikaške škole su dala osnov razvoju empirijskih socijalnih istraživanja. Njihovi izveštaji i rezultati su dali značaja doprinos. Sredinom tridesetih godina dobijaju veoma puno na značaju istraživanja mišljenja kao i tržišna istraživanja. U Evropu dolaze empirijska socijalna istraživanja ali i predizborna istraživanja nakon kraja Drugog svetskog rata. U sociologiji nacionalsocijalizma ona igraju veoma važnu ulogu kao sredstvo istraživanja javnog mnjenja i značajan alat u cilju opstanka i dolaska na vlasti. Danas imaju veoma široku primenu u svim društvenim oblastima, od politike preko ekonomije do psihologije i sociologije.

 Ciljevi

Empirijskim socijalnim istraživanjima se može ostvariti niz raznolikih ciljeva:

• Mogu se odrediti socijalne činjenice kao što je procenat nezaposlenih, nivo kriminaliteta ili prisutnost odbojnosti prema strancima i na taj način ovi podaci mogu služiti kao osnov za dalje radne hipoteze u cilju dobijanja daljih rezultata;
• Mogu se razviti teorije i socijalne hipoteze na osnovu podataka dobijenih empirijskim istraživanjima koji su proverljivi i konkretni;
• Mogu se modifikovati postojeće teorije i hipoteze usled dobijanja konkretnih empirijskih dokaza, ili se mogu potpuno promeniti ili ukinuti;
• Mogu se zasnivati planovi i odluke na osnovu socijalnih i političkih stavova što se potkrepljuje naučnim rezultatima dobijenim istraživanjima. Na ovaj način se praktičnim putem može doći do donošenja ispravnih i podržanih političkih rešenja.

Kvalitativna i kvantitativna iskustva u socijalnim naukama

Među socijalnim naučnicima se do danas vodi kontroverzna diskusija o tome da li je bolje sprovoditi empirijska istraživanja kvantitativnim ili kvalitativnim metodama. Unutar ovog "metodskog rata" koji se tokom 60 godina 20. veka veoma intenzivno vodio, postavljala su se brojna sociološka, politička, socijalno-teorijska ali i brojna druga pitanja.

U kvantitativnim istraživanjima se pre svega obrađuju standardizovani podaci kao što su rezultati ispitivanja kod kojih se ispitanim opredeljuje između jasnih ponuđenih odgovora, jer je veoma lako obrađivati standardizovane informacije mnogobrojnim statističkim metodama i načinima rada. Kao metodološki osnov za kvantitativna empirijska socijalna istraživanja uzimaju se danas određeni naučni pravci i naučne teorije kao što su analitička filozofija ili kritični racionalizam Karla Popera i Hansa Alberta. Jedan veoma važan princip kvantitativnih socijalnih istraživanja jeste to da je način istraživanja nezavisan od subjektivnosti istraživača i samim tim istraživanje može da teče neometano. Cilj kvantitativnih socijalnih istraživanja je s jedne strane opisivanje društvenih makro fenomena kao što je na prime nezaposlenost i slično, razumevanje ili preispitivanje hipoteza koje mogu da budu dalje sastavni deo socioloških teorija... 

Paralelno sa kvantitativnim istraživanjima su se tokom dvadesetih godina minulog veka razvijala i kvalitativna istraživanja koja su se bavila nestandardnim podacima kao na primer onim koji se dobijaju otvorenim intervjuom bez unapred jasno definisanih pitanja. U grupu kvalitativnih disciplina spada istorija sociologije i istorije razvoja ideja u sociologiji, ali i kritika izvora informacija. Prednosti koje su tokom 1960-ih godina kod kvalitativnih istraživanja isplivale na površinu jesu orijentacija prema razgovoru, tj. postavljanje relevantnih osnova za baziranje samog istraživanja, upotreba objektivnih principa rada koji su često mnogo obuhvatniji od standardnih metoda jer unapred ne nameću pitanja pa samim tim i ne utiču na potencijalne odgovore ispitanika.

Po pravilu kvalitativne socijalne metode ne ciljaju ka preispitivanju starijih hipoteza i odluka, već formuliranju naučnih hipoteza kao i suštinskom i dubinskom opisivanju struktura i procesa određenih socioloških fenomena, pravljenjem jasne i vidljive idejne i misaone strukture. Različite forme kvalitativnih istraživanja obično počinju na polju individualnih istraživanja sprovedenih na nekom terenu uz dobrovoljni pristanak učesnika ili prilikom ispitivanja osetljivih političkih faza i događaja na kojima se mogu uočavati brojni detalji.

Literatura

 Uopštena

• Gerhard Stapelfeldt: Theorie der Gesellschaft und empirische Sozialforschung. Zur Logik der Aufklärung des Unbewußten. Ca Ira, Freiburg. 2004. ISBN 9783924627133.
• Peter Atteslander: Methoden der empirischen Sozialforschung. 12. Aufl., Erich Schmidt. . Berlin. 2008. ISBN 978-3-503-10690-5. 
• H. Berger/H.F. Wolf/A. Ullmann(Hrsg.): "Handbuch der soziologischen Forschung - Methodologie, Methoden, Techniken". Akademie-Verlag Berlin 1989.
• S. Albers / D. Klapper / U. Konradt / A. Walter / J. Wolf (Hrsg.): Methodik der empirischen Sozialforschung. 2. Aufl., Gabler, Wiesbaden 2007.

Istorija

• Christian Fleck: Transatlantische Bereicherungen. Zur Erfindung der empirischen Sozialforschung. Suhrkamp, Frankfurt am Main. 2007. ISBN 978-3-518-29423-9.
• Horst Kern: Empirische Sozialforschung. Ursprünge, Ansätze, Entwicklungslinien. C.H. Beck. . München. 1982. ISBN 978-3-406-08704-2. 

 Kvantitativna socijalna istraživanja

• Hans Benninghaus: Deskriptive Statistik. 10. izdanje. VS, Wiesbaden. 2005. ISBN 978-3-531-14607-2.
• Andreas Diekmann: Empirische Sozialforschung. 17. Aufl. Rowohlt, Reinbek. 2007. ISBN 978-3-499-55551-0.
• Jürgen Friedrichs: Methoden empirischer Sozialforschung. 14. Aufl. Westdeutscher Verlag, Opladen. 1990. ISBN 978-3-531-22028-4.
• Michael Häder: Empirische Sozialforschung. Eine Einführung. VS, Wiesbaden. 2006. ISBN 978-3-531-14010-0.
• Helmut Kromrey: Empirische Sozialforschung. Modelle und Methoden der standardisierten Datenerhebung und Datenauswertung. 11. izdanje. Lucius & Lucius. . Stuttgart. 2006. ISBN 978-3-8282-0352-5.  (= UTB 1040) (mit Querverweisen zur qualitativen Sozialforschung)
• Elisabeth Noelle-Neumann, Thomas Petersen (2004). Alle, nicht jeder - Einführung in die Methoden der Demoskopie. Berlin: Springer. ISBN 978-3-540-67498-6. 
• Rainer Schnell, Paul B. Hill, Elke Esser: Methoden der Empirischen Sozialforschung. 7. izdanje. Oldenbourg. . München. 2005. ISBN 978-3-486-57684-9. 
• Nadine Schöneck, Werner Voß: Das Forschungsprojekt. VS, Wiesbaden. 2005. ISBN 978-3-531-14553-2.
• Eckart Struck, Helmut Kromrey: PC-Tutor Empirische Sozialforschung. VS, Wiesbaden. 2005. ISBN 978-3-8100-3587-5. (Selbstlern-CD zu H. Kromrey: Empirische Sozialforschung)
• Christoph Weischer: Das Unternehmen „Empirische Sozialforschung“. Strukturen, Praktiken und Leitbilder der Sozialforschung in der Bundesrepublik Deutschland. Oldenbourg. . München. 2004. ISBN 978-3-486-56814-1.  (Rezension)
• Christof Wolf und Henning Best, Hrsg., .: Handbuch der sozialwissenschaftlichen Datenanalyse. Wiesbaden: VS-Verlag für Sozialwissenschaften. 2010. ISBN 9783531163390.

 Kvalitativna sociološka istraživanja

• Qualitative Sozialforschung. VS Verlag, Wiesbaden 1999–2006 (über 15 Bände)
• Uwe Flick, Ernst von Kardorff, Ines Steinke (Hrsg.): Qualitative Forschung. Ein Handbuch. Rowohlt, Reinbek. 2000. ISBN 978-3-499-55628-9.
• Udo Kuckartz: Einführung in die computergestützte Analyse qualitativer Daten. VS, Wiesbaden. 2005. ISBN 978-3-531-14247-0.
•  Siegfried Lamnek: Qualitative Sozialforschung. Lehrbuch. 4. Auflage. Beltz; PVU, Weinheim; Basel 2005,. ISBN 978-3-621-27544-6..
•  Aglaja Przyborski, Monika Wohlrab-Sahr: Qualitative Sozialforschung. Ein Arbeitsbuch. Oldenbourg, München 2008,. ISBN 978-3-486-58509-4..