Kirgiska Sovjetska Socijalistička Republika
| Киргиска Совјетска Социјалистичка Република | |
|---|---|
Himna: Himna Kirgiske SSR | |
 | |
| Glavni grad | Frunze (danas Biškek) |
| Službeni jezik | kirgiski i ruski jezik |
| Vladavina | |
| Istorija | |
| Stvaranje i nezavisnost | |
| — Osnivanje | 14. oktobra 1924. |
| — U sastavu Sovjetskog Saveza od | 14. oktobra 1924. |
| — Nezavisnost | 31. avgusta 1991. |
| Geografija | |
| Površina | |
| — ukupno | 198.500 km2 (Sedma u SSSR) |
| — voda (%) | 3.6 |
| Stanovništvo | |
| — 1989. | 4.257.800 (Deseta u SSSR) |
| — gustina | 21,45 st./km2 |
| Ekonomija | |
| Valuta | Sovjetska rublja |
| Ostale informacije | |
| Vremenska zona | UTC +5 |
| Internet domen | .su |
Kirgiska SSR je odlikovana:  Ordenom Lenjina | |
Kirgiska Sovjetska Socijalistička Republika (kir., Kыrgыz Sovettik Socialisttik Respublikasы; rus. Киргизская Советская Социалистическая Республика) je bila jedna od republika koje su sačinjavale Sovjetski Savez.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Ustanovljena je 14. oktobra 1924. godine kao Kara-Kirgiska Autonomna Oblast, u sklopu Ruske SFSR. Transformirana je u Kirgisku Autonomnu Sovjetsku Socijalističku Republiku 1. februara 1926. godine. Kirgiska ASSR je 5. decembra 1936. godine proglašena ravnopravnom sovjetskom republikom pod imenom Kirgiska Sovjetska Socijalistička Republika. Glavni grad republike bio je Frunze, 1991. preimenovan u Biškek.
Dolaskom sovjetskih vlasti započelo je uvođenje električne energije, navodnjavanje obradivih površina, industrijalizacija i opismenjavanje stanovništva. Godine 1926, procenat pismenog kirgiskog stanovništva iznosio je 4,5%, a do 1959. godine između 95% i 100%.[1]
Nemiri 1990. i nezavisnost[uredi | uredi izvor]
Krajem 1980-ih, uticaj Gorbačovljevih glasnosti i perestrojke uzrokovao je u Kirgiskoj SSR rast međuetničkih tenzija. Kirgizi su potencijalnu opasnost videli u uzbečkoj manjini, koja je činila 13% stanovništva republike i živela pretežito na jugozapadu države u provinciji Oš.
Uzbečka desničarska organizacija, zvana Adalat, počela je da podupire stare zahteve upućene Moskvi da dopusti autonomiju oškim Uzbecima i razmisli o pripojenju regije Uzbečkoj SSR. Kirgizi su kao odgovor na to takođe formirali organizaciju, zvanu „Oš-ajmađi“ (Oš-zemlja).
Početkom juna 1990. godine, pretežno kirgiski sastav veća grada Oša obznanio je gradnju fabrike za proizvodnju pamuka, čiji je deo prelazio na parcelu uzbečkog kolhoza. Nakon ovoga su izbili krvavi neredi između dve entičke skupine, koji su trajali nekoliko dana. Procenjuje se da je u sukobima poginulo oko 320 Kirgiza i Uzbeka.[2] Vlada je suzbila nerede uvodeći vojni nadzor nar regionom.
Vesti o sukobu u Ošu stigle su i do Frunzea, gde su studentske demonstracije prerasle u masovni miting. Demonstranti su počeli da se okupljaju oko organizacije zvane Demokratski pokret Kirgistana, koja je zahtevala odstupanje s položaja Absamata Masalijeva, predsednika republike, člana Politbiroa Centralnog komiteta KPSS i sekretara Komunističke partije Kirgistana.
Oktobra 1990. godine, održani su izbori u kojima Masalijev nije dobio potrebnu većinu glasova. Pošto nijedan od tri kandidata nije osvojio potreban broj glasova, Vrhovni sovjet je za predsednika izabrao Askara Akajeva.
Nakon izbijanja državnog udara protiv Gorbačova u Moskvi, Akajev i Vrhovni sovjet su 30. avgusta 1991. godine Kirgistan proglasili nezavisnom republikom.
Funkcioneri Kirgiske SSR[uredi | uredi izvor]
Predsednici[uredi | uredi izvor]
- Predsednik Centralnog izvršnog komiteta
- Abdukadir Urazbekov (1936—16. septembar 1937.)
- Mihail Us i Marjam Tugambajeva (16. septembar 1937—4. oktobar 1937.)
- Sultankul Šamurzin (4. oktobar 1937—16. decembar 1937.)
- Ivan Sokolov (16. decembar 1937—15. februar 1938.)
- Murat Salihov (15. februar 1938—15. maj 1938.)
- Kalima Amankulova (15. maj 1938—18. jul 1938.)
- Predsednik Vrhovnog sovjeta
- I. P. Borjak (18. jul 1938—19. jul 1938.)
- Predsednik Prezidijuma vrhovnog sovjeta
- Asanalj Tolubajev (18. jul 1938—22. mart 1943.)
- Moldogazj Tokobajev (22. mart 1943—14. novembar 1945.)
- Turabaj Kulatov (14. novembar 1945—25. avgust 1978.)
- Sultan Ibraimov (25. avgust 1978—22. decembar 1978.)
- Andrej Bus (22. decembar 1978—10. januar 1979.)
- Arstanbek Dujšejev (10. januar 1979—14. januar 1981.)
- Temirbek Košojev (14. januar 1981—8. avgust 1987.)
- Taštanbek Akmatov (8. avgust 1987—10. april 1990.)
- Predsednik Vrhovnog sovjeta
- Absamat Masalijev (10. april 1990—27. oktobar 1990.)
- Predsednik Kigistana
- Askar Akajev (27. oktobar 1990—25. decembar 1991.)
Premijeri[uredi | uredi izvor]
- Predsednik Veća narodnih komesara
- Bajalj Isakejev (5. decembar 1936—8. septembar 1937.)
- Murat Salihov (8. septembar 1937—15. februar 1938.)
- Ismail Abuzjarov (15. februar 1938—27. april 1938.)
- Ivan Rebrov (27. april 1938—19. jul 1938.)
- Turabaj Kulatov (19. jul 1938—14. novembar 1945.)
- Ishak Razakov (14. novembar 1945—10. jul 1950.)
- Predsednik Veća ministara
- Abdj Sujerkulov (10. jul 1950—6. mart 1958.)
- Kazj Dikambajev (6. mart 1958—10. maj 1961.)
- Bolot Mambetov (16. maj 1961—23. januar 1968.)
- Ahmatbek Sujumbajev (23. januar 1968—22. decembar 1978.)
- Sultan Ibraimov (22. decembar 1978—4. decembar 1980.)
- Pjotr Hodos (4. decembar 1980—21. januar 1981.)
- Arstanbek Dujšejev (21. januar 1981—20. maj 1986.)
- Apas Jugmalov (20. maj 1986—21. januar 1991.)[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Soviet Language Policy in Central Asia Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. jun 2011), Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ^ http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field%28DOCID+kg0016%29
- ^ Kyrgyzstan (Kyrgyz Republic), Pristupljeno 9. 4. 2013.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
 | .svg) | ||
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
