Kolektivna živahnost

Kolektivna živahnost je sociološki koncept koji je uveo Emil Dirkem. Prema Dirkemu, zajednica ili društvo se ponekad može sastati i istovremeno saopštiti istu misao i učestvovati u istoj akciji. Ovakav događaj potom uzrokuje kolektivnu živahnost koja uzbuđuje pojedince i služi za ujedinjenje grupe.

U religiji

Kolektivna živahnost osnova je Dirkemove teorije o religijama koja je izneta u njegovoj knjizi Osnovni oblici religioznog života iz 1912. godine. Dirkem tvrdi da univerzalna religiozna nečisto-sveto dihotomija proizilazi iz života članova plemena: najveći deo svojih života provedu obavljanju u ropskih poslova kao što su lov i sakupljanje. Ovi poslovi su nečisti. Retke prilike na kojima se celo pleme okuplja postalo je sveto, a visok nivo energije povezan sa ovim događajima usmerava se na fizičke predmete ili ljude koji takođe postanu sveti.

Za Dirkema, religija je fundamentalno društveni fenomen. Verovanja i običaji metode su društvene organizacije. Ovo je detaljno objašnjeno u Dirkemovoj knjizi. Prema Dirkemu, "bog i druptvo su jedno te isto... bog klana... može biti niko drugi nego klan, ali je klan preoblikovao i zamislio fizički oblik životinje ili biljke koja im služi kao totem."

Članovi grupe doživljavaju gubitak individualnosti i jedinstva sa bogovima, a prema tome, po Dirkemu, i sa grupom.

Vidi još

• Hvatanje u kolo
• Psihologija mase
• Kolektivna svest
• Kolektivna inteligencija
• Eho-komora (mediji)
• Ponašanje gomile
• Huliganstvo
• Dinamika grupe
• Grupna kohezija
• Ohlokratija
• Grupni pritisak
• Psihologija religije
• Teorija socijalne komparacije
• Spirala ćutanja

Literatura

• 1858-1917, Durkheim, Émile (1995). The elementary forms of religious life. Fields, Karen E. (Karen Elise), 1945-, Rogers D. Spotswood Collection. New York: Free Press. ISBN 978-0-02-907936-2. OCLC 31605085.