Pređi na sadržaj

Konvencije o sajber kriminalu u srpskom zakonodavstvu

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Konvencija o sajber kriminalu je osmišljena u cilju sprečavanja dela koja su usmerena protiv integriteta, poverljivosti i dostupnosti kompjuterskih sistema, mreža i podataka, a samim tim i sprečavanja zloupotrebe tih sistema, mreža i podataka tako što će se pokrenuti kaznene mere za takvo delovanje kao što je opisano u Konvenciji i pri čemu će se primeniti kazne za efikasnu borbu protiv krivičnih dela, i na taj način će se na unutrašnjem i međunarodnom nivou olakšati otkrivanje, istraga i gonjenje za izvršena krivična dela i omogućiti da se obezbede uslovi za brzu i pouzdanu međunarodnu saradnju.

Konvencija o sajber kriminalu u srpskom zakonodvstvu[uredi | uredi izvor]

Razlike u implementaciji Konvencije o sajber kriminalu u svetu, odnosno u prihvatanju krivičnih dela protiv tajnosti, nepovredivosti i dostupnosti podataka kao što su:

  • neovlašćen pristup (član 2)
  • neovlašćeno presretanje podataka (član 3)
  • menjanje sadržaja, brisanje ili oštećenje podataka (član 4)
  • ometanja normalnog rada računara (član 5)
  • proizvodnja, prodaja, distribucije ili upotreba uređaja projektovanih u svrhu počinjenja nekog od prethodno navedenih krivičnih dela (član 6)

su prikazane u sledećoj tabeli:

Zemlje Član 2 Član 3 Član 4 Član 5 Član 6
Srbija + + + + +
Slovenija + + + + -
Hrvatska + + + + +
Nemačka - + + + +
SAD + + + + +
Austrija + + + - -
Švedska - - + + -
Francuska + + + + +
V. Britanija + + + + +
Japan + + + - -
Kina + + + + +

Republika Srbija je potpisala 16. aprila 2005. godine u Helsinkiju kako Konvenciju o sajber kriminalu, tako i Dodatni protokol uz tu Konvenciju.

Osnovni značaj ove Konvencije je formiranje posebnih državnih organa koji su specijalizovani za borbu protiv sajber kriminala.

Zakonodavstvo Republike Srbije je u periodu od aprila 2005. do marta 2009. godine usvojilo više propisa kojima se Konvencija sajber kriminala i Dodatni protokol implementiraju u naš pravni sistem.

Među njima su najvažniji:

  • Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv sajber kriminala,
  • Krivični zakonik,
  • Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela,
  • Zakonik o krivičnom postupku,
  • Zakon o policiji,
  • Zakon o autorskim i srodnim pravima,
  • Zakon o telekomunikacijama,
  • Zakon o elektronskom potpisu,
  • Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, i
  • Pravilnik o uslovima za pružanje internet usluga i sadržaju odobrenja.

Narodna skupština Republike Srbije je ratifikovala Konvenciju o sajber kriminalu i Dodatni protokol tokom marta 2009. godine.

Nakon ratifikacije Konvencije o sajber kriminalu i Dodatnog protokola inovorani su Zakonik o krivičnom postupku, a potom i Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv sajber kriminala i Krivični zakonik.

Usled toga Krivični zakonik je morao da bude usklađen sa Konvencijom o sajber kriminalu, dok je Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv sajber kriminala morao da bude usklađen kako sa inoviranim Krivičnim zakonikom, tako i sa novim zakonima o javnom tužilaštvu, o uređenju sudova i o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.

Institucionalni oblik za borbu protiv sajber kriminala u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Zbog nastanka sajber kriminala se stvorila potreba za angažovanjem posebno tehnički obučenih stručnjaka, ali i drugačijom organizacijom državnih organa. Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv sajber kriminala, zahteva organizovanje i opremanje posebnih državnih organa koji će se baviti ovom oblašću. Zbog toga je organizovana posebna služba u MUP-u, zatim posebno tužilaštvo i posebno istražno i pretresno odeljenje Okružnog suda u Beogradu. Za krivična dela u oblasti sajber kriminala su nadležni isključivo ti državni organi.

Međunarodna regulativa sajber kriminala[uredi | uredi izvor]

Međunarodna Konvencija koja reguliše pitanje sajber kriminala je Konvencija o sajber kriminalu Saveta Evrope doneta u Budimpešti 2001. godine.

Konvencija je stupila na snagu 2004. godine i omogućava državama da razviju legislativu u borbi protiv sajber kriminala.

Države koje su potpisale Konvenciju:

  • Albanija je potpisala 2001. godine. i ratifikovala 2002. godine.
  • Bosna i Hercegovina, potpisla 2005. godine. i ratifikovala 2006. godine.
  • Bugarska potpisala 2001. godine. i ratifikovala 2005. godine.
  • Hrvatska potpisala 2001. godine. i ratifikovala 2005. godine.
  • Mađarska pospisala 2001. godine i ratifikovala 2003. godine.
  • Rumunija je potpisal 2001. godine, a ratifikovala 2004. godine.,
  • Slovenija je potpisala 2002. godine, a ratifikovala 2004. godine.
  • Srbija koja je potpisala 2005. godine. i ratifikovala 2009. godine.

Konvencija o sajber kriminalu se sastoji iz četirii dela:

  • Prvi deo Konvencije se sastoji u objašnjenju osnovnih pojmova.
  • Drugi deo Konvencije definiše mere koje treba da se preduzmu na nacionalnom nivou, kao što su krivična dela protiv tajnosti, celovitosti i dostupnosti računarskih podataka i mreža (neovlašćen pristup, oštećenje podataka, mreža, itd.), kompjuterska krivična dela (neovlašćeno unošenje, brisanje podataka, računarska prevara, krivična dela vezana za dečju pornografiju, krivična dela protiv povrede autorskih i srodnih prava sporedne odgovornosti i sankcije (pokušaj, pomaganje, podstrekavanje), odgovornost pravnih lica, sankcijama, procesnom pravu, zaštiti ljudskih prava, oduzimanje sredstava izvršenja krivičnog dela, prikupljanje računarskih podataka u realnom vremenu, itd).
  • U trećem delu se definiše međunarodna saradnja u okviru sprovođenja konvencije: opšta načela, izručenje, uzajamna pomoć, informacije, postupci, tajnost i ograničenja korišćenja, hitno otkrivanje zaštićenih podataka, uzajamna pomoć u pogledu pristupanju podacima, itd.
  • Četvrti deo Konvencije obuhvata završne odredbe potpisavanja i stupanja na snagu (pristupanje, teritorijalna primena, izjave, rezerve, rešavanje sporova, otkaz, itd.).

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Конвенције_о_сајбер_криминалу_у_српском_законодавству&oldid=26902880”