Pređi na sadržaj

Luz Kasal

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Luz Kasal
Kasal 2018.
Puno imeMarija Luz Kasal Paz
Datum rođenja(1958-11-11)11. novembar 1958. (65 god.)
Mesto rođenjaBoimorto, Španija
Zanimanjepevačica
Aktivni period1977—
Veb-sajthttp://luzcasal.es/biografia/

Marija Luz Kasal Paz (šp. María Luz Casal Paz; 11. novembar 1958) je španska pop-rok pevačica. Uspešnu solo karijeru otpočela je osamdesetih godina prošlog veka i bila je sklona oprobavanju u različitim muzičkim pravcima. Prekretnicu njene karijere predstavlja izvođenje numera u poznatom filmu Visoke potpetice Pedra Almodovara. Luz Kasal iza sebe ima veliki broj uspešnih albuma, nastupa i turneja kako u Španiji, tako i širom sveta.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Luz Kasal rođena je 11. novembra 1958. godine u okolini mesta Boimorto u Galiciji, autonomnoj zajednici Španije. Bila je jedino dete svojih roditelja Matilde Pas i Hose Kasala. Ubrzo se sa roditeljima preselila u Aviles, grad u okviru autonomne zajednice Asturije gde je pohađala školu koju je ispred sestrinstva Svete Dorotee osnovala  Paola Frasineti[1]. Nakon izvesnog vremena njeni roditelji su se ponovo preselili u grad Hihon. Pohađala je časove baleta, solfeđa i klavira. U tom periodu je Luz prvi put dobila priliku da nastupa pred nešto brojnijom publikom.

Početak muzičke karijere[uredi | uredi izvor]

Ozbiljniji poduhvat na planu njene muzičke karijere predstavlja ulazak u rok grupu pod imenom Los Fannys koja je izvodila obrade poznatih muzičkih hitova. Ipak, Luz je već tada uvidela svoje sklonosti ka samostalnoj muzičkoj karijeri[2].

Shvatajući da je Madrid, kao glavni grad, bio ishodište brojnih poslovnih prilika i mogućnosti za profesionalni napredak, Luz odlučuje da se preseli u prestonicu. Zahvaljujući poznanstvima i jednoj nezavisnoj produkcijskoj kući snima prvi demo pod nazivom "Lepotica". Od nemerljivog značaja bila je njena nova uloga pratećeg vokala pevača Huana Parda koja joj je omogućila ulazak u svet profesionalnih muzičara. U tim godinama se oprobala i u mjuziklu u ulozi španske pevačice i glumice Rakel Meler[3].

Uspon[uredi | uredi izvor]

Prvi singl "El ascensor"(Lift), sa primesama snažnog rege zvuka, realizovala je 1980. godine u saradnji sa jednom internacionalnom kompanijom. Pesmu je izvela na RTVE, na veoma popularnom TV muzičkom programu[4]. Godine 1981. potpisala je ugovor sa Zafiro Records i učestvovala u snimanju albuma grupe Leño[5]. Naredne godine je nastao i njen prvi album pod nazivom Luz (Svetlost) čije numere pokrivaju raznovrstan spektar tema, a 1983. godine snimljen je i prvi spot za pesmu "No aguanto más" (Ne mogu više). U međuvremenu je otpočela i turneju El rock de una noche de verano  sa Migelom Riosom i grupom Leño tokom koje su posetili trideset pet španskih gradova[3].

Za to vreme je radila na svom drugom albumu Los ojos del gato (Oči mačke) koji je objavljen 1984. godine. Albumi koji su usledili, Luz III  iz 1985. godine koji je obeležila numera "Rufino" (Rufino) i "Quiéreme aunque te duela" (Voli me iako te boli) iz 1987. godine nisu ostvarili rekordnu prodaju, ali su potvrdili njenu poziciju na muzičkoj sceni i počeli otvarati vrata internacionalnoj karijeri ponudama koje su pristizale iz Meksika, Venecuele i Njujorka[3].  Tokom 1986. godine bilo joj je ponuđeno devedeset nastupa, dok je u Nemačkoj snimila pesmu "The water is life" (Voda je život) za ekološku kampanju prilikom čega je nastupala sa zvezdama poput Marka Knopflera[1].

Tokom 1988. godine Luz Kasal je potpisala ugovor sa novom diskografskom kućom Hispavox, a kao produkt te saradnje nastao je album Luz V koji je prodat u 300.000 primeraka i bio veliki uspeh. Najznačajnije pesme tog albuma bile su "Te Dejé Marchar" (Puštam te) i "No Me Importa Nada" (Ništa me ne zanima)[2].

Visoke potpetice[uredi | uredi izvor]

Nakon toga je usledila saradnja sa Pedrom Almodovarom koji joj je predložio da otpeva dve numere u njegovom novom filmu Visoke potpetice. Bili su to bolero Agustina Lare "Piensa en mi" (Misli na mene), kao i poznata numera "Un año de amor" (Jedna godina ljubavi). Nakon izvođenja numere "Piensa en mi", Luz nakon oprobavanja u brojnim muzičkim žanrovima, počinje da definiše svoj muzički stil-bolero[6]. Nakon velikog uspeha filma, Luz postaje internacionalna senzacija, sarađuje sa brojnim eminentnim svetskim muzičarima i održava koncerte širom sveta.

Karijerni uspesi i prekretnice[uredi | uredi izvor]

Nakon četvorogodišnje pauze izdaje novi album pod nazivom  Como La Flor Prometida (Kao obećani cvet) koji sa 800.000 prodatih primeraka predstavlja najuspešniji album u njenoj karijeri[1]. Godine 1999. ponovo izdaje album pod nazivom Un mar de confianza (More poverenja). Iste godine je njena pesma "Mi confianza" (Moje poverenje) bila je nagrađena  nagradom Premios Ondas za najbolju pesmu[1].

Luz je otpevala naslovnu numeru za animirani španski film El bosque animado (Začarana šuma) i osvojila Gojinu nagradu u kategoriji za najbolju numeru[3]. Krajem 2002. godine objavila je album pod nazivom Con Otra Mirada (Sa drugim pogledom), a dve godine kasnije i album Sencilla Alegría (Tiha sreća) koji su bili varijacija različitih muzičkih žanrova[5].

Godine 2007. obolela je od raka dojke. Bolest je prevazilazila odlazeći na hemoterapije, ali i radeći na novom albumu. Komponovala je, pisala tekstove i radila se veoma poznatim producentima. Tako je nastao album Vida Tóxica (Toksičan život) koji je posvećen upravo hemoterapaijama i upornoj  borbi protiv raka[7]. Novi album La Pasión  (Strast) koji je usledio 2009. godine bio je obeležen dominantnim bolero zvukom i obradama starih hitova, te veoma dobro prihvaćen među španskom i francuskom publikom[8]. U to vreme Luz biva nagrađena Medaljom za umetnost i kulturu od strane Francuske države. Između ostalih, nosilac tog laskavog priznanja bio je režiser Pedro Almodovar[9]. Među značajnim nagradama bila je Roling Stouns nagrada za doprinos rok muzici[10].

Nakon izlečenja, 2011. godine rak joj se ponovo vratio, ali želja da se izbori sa bolešću je još uvek bila prisutna. Pored stvaranja muzike, čemu je uvek bila privržena, tokom lečenja je pribegla realizovanju svoje stare ideje - osnivanju manifestacije Festvial de la Luz (Festival svetlosti) u rodnom mestu. Jedinstvenost manifestacije ogledala se u tome što je bila dobrotvornog karaktera, a prihodi su bili namenjeni borbi protiv raka[11].

Naredne godine karijere Luz Kasal obeležene su radom na novim albumima i svetskim turnejama. Naredni albumi bili su: Un ramo de rosas (Buket ruža) iz 2011. godine, Almas gemelas (Srodne duše) iz 2013. godine, album na francuskom jeziku iz 2017. godine koji sadrži prepeve pesama francuske pevačice Dalide i Que corra el aire (Pusti vazduh da leti) iz 2018. godine. Najskoriji album Que corra el aire potvrdio je aktuelnost Luz Kasal među španskom publikom i naišao na izuzetne kritike[12].

Mi memoria es agua[uredi | uredi izvor]

U aprilu 2006. godine objavljena je biografija Luz Kasal koju je napisala novinarka, ali prvenstveno njena prijateljica Magda Bonet. Knjiga pod nazivom Mi memoria es agua opisuje svakodnevicu pevačice i njenu posvećenost muzici, a u velikoj meri se bazira na dnevniku koji je Luz vodila tokom turneje po Francuskoj 2004. godine[13].

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Studijski albumi
Godina Album Broj prodatih primeraka
1982 Luz 100.000
1984 Los ojos del gato 150.000
1985 Luz III 200.000
1987 Quiéreme aunque te duela 200.000
1989 Luz V 300.000
1991 A contraluz 600.000
1995 Como la flor prometida 800.000
1999 Un mar de confianza 600.000
2002 Con otra mirada 150.000
2004 Silencilla alegria +120.000
2007 Vida tóxica +120.000
2009 La Pasión 240.000
2013 Almas gemelas +40.000
2017 Luz Casal chante Dalida, A mi manera (Francia)
2018 Que corra el aire

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „Luz Casal Paz | Mujeres en Galicia”. igualdade.xunta.gal (na jeziku: španski). Pristupljeno 2. 12. 2018. 
  2. ^ a b Mundinteractivos. „Luz Casal, la solista de la voz desgarrada | elmundo.es”. www.elmundo.es. Pristupljeno 2. 12. 2018. 
  3. ^ a b v g „Biografia de Luz Casal”. www.biografiasyvidas.com (na jeziku: španski). Pristupljeno 2. 12. 2018. 
  4. ^ Canal Nostalgia (1. 5. 2014), Luz Casal - El ascensor (1980), Pristupljeno 2. 12. 2018 
  5. ^ a b CMTV. „CMTV - Biografía de Luz Casal”. CMTV (na jeziku: španski). Pristupljeno 2. 12. 2018. 
  6. ^ „Luz Casal propone un viaje a las mejores décadas del bolero en su nuevo disco”. El Confidencial (na jeziku: španski). Pristupljeno 2. 12. 2018. 
  7. ^ „Luz Casal: Vida tóxica”. www.lahiguera.net. Pristupljeno 2. 12. 2018. 
  8. ^ Press, Europa (19. 9. 2009). „Luz Casal rinde homenaje al bolero en su nuevo disco”. europapress.es (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 30. 09. 2018. g. Pristupljeno 2. 12. 2018. 
  9. ^ „Luz Casal recibirá la medalla de las Artes y las Letras de Francia coincidiendo con el lanzamiento de su nuevo disco”. La Voz de Galicia (na jeziku: španski). 16. 6. 2009. Pristupljeno 2. 12. 2018. 
  10. ^ „Luz Casal recibió el premio Rolling Stone a una vida de rock - Revista Love”. Revista Love (na jeziku: španski). 30. 11. 2011. Pristupljeno 2. 12. 2018. [mrtva veza]
  11. ^ „biografía – Luz Casal”. luzcasal.es (na jeziku: španski). Pristupljeno 2. 12. 2018. 
  12. ^ „Luz Casal – Que Corra El Aire”. RockSesion (na jeziku: španski). 8. 3. 2018. Pristupljeno 2. 12. 2018. 
  13. ^ „Luz Casal quiere dejar 'claro' su 'enorme amor por la música' en su biografía, 'Mi memoria es agua' | elmundo.es”. www.elmundo.es. Pristupljeno 2. 12. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Luz Kasal na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Луз_Касал&oldid=26921206”