Margarita Aligjer

Margarita Aligjer
Lični podaci
Datum rođenja	(1915-10-07)7. oktobar 1915.
Mesto rođenja	Odesa, Ruska Imperija
Datum smrti	1. avgust 1992.(1992-08-01) (76 god.)
Obrazovanje	Institutu za književnost Maksim Gorki
Zanimanje	pisac, prevodilac, novinar
Porodica
Supružnik	Konstantin Makarov-Rakitin Igor Černoucan

Margarita Josifovna Aligjer (ruski: Margaríta Iósifovna Aligér, 7. oktobar 1915 − 1. avgust 1992) bila je sovjetski pesnik, prevodilac i novinar.

Biografija

Rođena je u Odesi u porodici jevrejskih službenika; pravo porodično prezime bilo je Zejliger (rus. Зейлигер). Kao tinejdžerka radila je u hemijskoj fabrici. Od 1934. do 1937. godine studirala je na Institutu za književnost Maksim Gorki.1938. godine primljena je u Savez pisaca SSSR-a. Tokom Velikog otadžbinskog rata Aligjerova je bila ratni dopisnik u opkoljenom Lenjingradu.

Aligerova je preveo oko 40 pesnika sa bugarskog, gruzijskog, jevrejskog (jidiša), azerbejdžanskog, ukrajinskog, letonskog, uzbekistanskog, mađarskog, litvanskog, korejskog jezika.

Glavne teme njene rane poezije bile su junaštvo sovjetskog naroda tokom industrijalizacije (Godina rođenja, 1938; Železnica, 1939; Kamenje i trava, 1940) i tokom Drugog svetskog rata (Tekstovi, 1943). Njena najpoznatija pesma je "Zoja" (1942), o Zoji Kosmodemjanskoj, mladoj devojci koju su ubili nacisti. Ovo delo je bilo jedna od najpopularnijih pesama tokom sovjetske ere. Od 1940. do 1950. poeziju Aligjerove odlikovao je splet optimističnih poluzvaničnih stihova („Leninjske planine“, 1953) i pesama u kojima je Aligjerova pokušala da realno analizira situaciju u svojoj zemlji („Vaša pobeda“, 1944−1945). 1956. godine, na skupu Hruščova sa inteligencijom, on je upozorio pisce da se ne mešaju u politički sistem. Treba napomenuti da je Aligjerova jedini pisac koji se protiv njega oglasio na tom događaju. Posle penzionisanja, izvinio joj se zbog svog ponašanja. Aligerova je napisala brojne eseje i članke o ruskoj književnosti i svojim utiscima o putovanjima („O poeziji i pesnicima“, 1980; „Povratak iz Čilea“, 1966).

Njen prvi suprug bio je kompozitor Konstantin Makarov-Rakitin, koji je ubijen na frontu kod Jarceva 1941. godine nakon smrti njihovog novorođenog sina, dvostruka tragedija koja ju je veoma apogodila. Njihova ćerka Tatjana (1940−1974) postala je pesnikinja i prevodilac. Sledeće godine imala je vezu sa autorom Aleksandrom Fadejevim; iz ove veze rođena je ćerka Marija, koja se udala za Hansa Magnusa Encensbergera i dvadeset godina živela u inostranstvu, ubivši se ubrzo nakon kratkog povratka u Rusiju 1991. godine. Drugi i poslednji suprug Aligjerove bio je funkcioner Centralnog komiteta Igor Černoucan (1918−1990). Preživela je sve svoje muževe i decu, umrla je ubrzo nakon svoje ćerke Marije Encensberger. Margarita Aligjer sahranjena je na groblju Peredelkino pored svojih ćerki.

Odabrani radovi

• God rozhdeniia (Godina rođenja) (1938)
• Zoya (1942)
• Your victory (Vaša pobeda)(1945)
• Great Expectations (Velika očekivanja)
• Two (Dva) (1956)
• Leninskie gory (Leninjske planine)
• Sinii chas (Plavi čas) (1970)

Nagrade

• Staljinova nagrada drugog stepena (1943) - za pesmu „Zoja“ (1942)
• Međunarodna nagrada Akademije pedagoških nauka nazvana po Pablu Nerudi (1989) - za prevodilački rad
• Orden Otadžbinskog rata , 2. stepen (11. marta 1985)
• Dva ordena Crvene zastave rada (8. oktobar 1965, 16. novembar 1984)
• Orden prijateljstva naroda (7. oktobra 1975)
• Orden počasne značke (31. januara 1939)
• Orden "Kiril i Metodije" 1. stepen (1975)
• Medalja „Za pobedu nad Nemačkom u Velikom otadžbinskom ratu 1941-1945.“
• Medalja "Za odbranu Moskve"

Spoljašnje veze

• Poetry of Margarita Aliger