Mark Aldanov

Mark Aldanov
M. Aldanov u Parizu 1925.
Lični podaci
Puno ime	Mark Aleksandrovič Aldanov
Datum rođenja	(1886-10-26)26. oktobar 1886.
Mesto rođenja	Kijev, Ruska Imperija
Datum smrti	25. februar 1957.(1957-02-25) (70/71 god.)
Mesto smrti	Nica, Francuska

Mark Aleksandrovič Aldanov (Марк Александрович Алданов) pravo prezime Landau, Kijev, 1886 – Nica, 1957), ruski pisac, po obrazovanju hemičar.

Biografija

Rođen je u porodici bogatog jevrejskog industrijalca, diplomirao je fizičku hemiju i pravo na Univerzitetu u Kijevu. U književnosti je debitovao studijom Tolstoj i Rolan 1915. Ovu studiju i kratku novelu Armagedon ubrzo po izlasku iz štampe 1918. zabranile su sovjetske vlasti. Ova dva dela ujedno su i jedini Aldanovljevi tekstovi objavljeni u Sovjetskom Savezu sve do 80-ih godina dvadesetog veka. Kao sekretar antiboljševičkog Ustaničkog saveza Rusije i član umereno desne partije Narodnih socijalista (tzv. pitomih esera) obišao je 1918. godine nekoliko evropskih prestonica s namerom da dobije pomoć i podršku za borbu protiv nove sovjetske vlasti. U martu 1919. emigrirao je u Francusku i nastanio se u Parizu, gde je osim romana pisao i naučne radove iz hemije. Od 1921. Aldanov je stalni saradnik emigrantskog ruskog časopisa Savremeni zapisi, gde su prvi put objavljeni svi njegovi glavni istorijski romani do početka Drugog svetskog rata. Drugi svetski rat 1941–1946. opet provodi u emigraciji u SAD, a posle rata vraća se u Francusku, gde je umro.

Tek od 1987. Aldanovljeva dela počinju da se objavljuju u Rusiji i doživljavaju veliki uspeh, a njegovi romani prevođeni su na preko dvadeset jezika. Od 2007. godine ruski časopis iz Njujorka Novi žurnal, čiji je Aldanov bio osnivač, dodeljuje godišnju književnu nagradu „Mark Aldanov“ za najbolju pripovetku ruskim piscima koji žive izvan Rusije.

Književni rad

Stožer njegovih romana i povesti čine dva ciklusa: Mislilac, tetralogija o Francuskoj revoluciji (Deveti termidor, Đavolji most, Zavera i Sveta Jelena) i trilogija o Oktobarskoj revoluciji Ključ, Bekstvo i Pećina. Osim ovih romana napisao je niz dela na osnovu građe iz ruske i evropske istorije, od vladavine carice Katarine Velike (povest Punč votka) do ustanka u sovjetskoj zoni okupiranog Berlina (Bunilo). Među njima, roman Istočnice vraća čitaoca na opsesivnu Aldanovljevu temu u većini njegovih dela: predistoriju i uzroke Oktobarske revolucije u Rusiji. Priča o smrti je Aldanovljev biografski roman o poslednjim godinama Balzakovog života i februarskoj revoluciji 1848, a Početak kraja roman o haotičnim godinama neposredno uoči Drugog svetskog rata, dok je radnja romana Živi kako hoćeš smeštena u period posle Drugog svetskog rata.

Aldanovljev filozofsko-istorijski traktat Ulmska noć. Filozofija slučaja (1953) piščev je testamentarni komentar posvećen ulozi slučaja u istoriji i opovrgavanju ideje progresa, neka vrsta njegove eksplicitne poetike.

Roman Samoubistvo

Aldanovljevo remek-delo Samoubistvo, roman objavljen posle piščeve smrti, uzbudljiva je dvodecenijska panorama ruskog života u vreme nastajanja i razvoja revolucionarnog pokreta u Evropi i Rusiji, od nastanka Lenjinove boljševičke struje 1903. do Lenjinove smrti 1924. godine. Rasvetljavajući sudbine pojedinaca, klasa, naroda pa i čitave epohe, roman raspliće niti koje dovode do izbijanja Prvog svetskog rata i odgovornosti velikih sila koje su zbog pukog prestiža gurnule svet u globalnu kataklizmu. U romanu se prepliću zbivanja u Rusiji i evropskim prestonicama, svuda gde se okupljaju anarhosocijalisti svih boja i narodnosti u kojima verno i živo svoje istorijske uloge igraju Lenjin, Staljin, nemački car Vilhelm II, Franja Josif, Musolini, Ajnštajn i mnogi drugi istorijski i fiktivni likovi s početka XX veka. Majstor psihološkog portretisanja, erudita i poznavalac epohe o kojoj piše, neumorni istraživač istorijske građe koju uspešno i nenametljivo utkiva u romaneskno tkivo, Aldanov za junake svog romana uzima bračni par Lastočkin, idealiste i predstavnike mladog industrijskog kapitala u Rusiji, zastupnike ideje pravednog i ustavnog društva, i ukidanja carskog samodržavlja. Oni idealizuju potencijale i perspektive Rusije na pragu XX veka, pomažu i podržavaju sve snažniji revolucionarni pokret u zemlji i inostranstvu, precenjujući njegove ciljeve, pa će posle sloma carizma i dolaska boljševika na vlast podeliti sudbinu i stare Evrope i carske Rusije. U romanu se, paralelno sa zbivanjima u Rusiji i evropskim prestonicima, sa retkom objektivnošću i poznavanjem prilika opisuje Majski prevrat 1903. i ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage, i daje precizna karakteristika balkanskog pitanja i tačna istorijska ocena uzroka izbijanja globalnog sukoba, uz živo i verodostojno opisivanje tadašnje političke klime u Evropi koja je nerazumnom politikom svojih drugorazrednih političara dovela ne samo do Prvog svetskog rata, nego i do raspada vrednosti koje je do tada negovala.

Dela

• Mislilac – tetralogija o Francuskoj revoluciji i Napoleonovoj epohi:

• Deveti termidor (1921)

• Đavolji most (1924)

• Zavera (1938)

• Sveta Jelena, malo ostrvo (1921)

• Ključ, Bekstvo, Pećina – trilogija o događajima uoči, za vreme i neposredno posle Oktobarske revolucije:

• Ključ (1929)

• Bekstvo (1930)

• Pećina (1932)

• Romani i povesti:

• Živi kako hoćeš (1930)
• Deseta simfonija (1931)
• Punč votka (1938)
• Grob ratnika: priča o mudrosti (1938)
• Početak kraja (1943)
• Istočnici (1950)
• Povest o smrti (1952)
• Bunilo (1955)
• Samoubistvo (1956)

Prevodi na srpski i hrvatski

• Deveti termidor (Beograd, „Narodna prosveta“, 1929¹, i „Prosveta“, 2006². ISBN 978-86-07-01682-2., prev. Kosara Cvetković),
• Sv. Helena, maleni otok: historijski roman iz početka XIX vijeka (Zagreb, „Zaklada tiskare Narodnih novina“, 1924, prev. Jovan Maksimović),
• Đavolji most: historijski roman iz konca XVIII vijeka (Zagreb, „Zaklada tiskare Narodnih novina“, 1927, prev. Jovan Maksimović),
• Samoubistvo (Beograd, „Laguna“. 2015. ISBN 978-86-521-2001-7., prev. Dejan Mihailović).

Rekli su o Aldanovu

• “Imao sam čast da u više navrata predložim kandidaturu znamenitog ruskog pisca Marka Aldanova za Nobelovu nagradu.” Ivan Bunjin
• „Aldanov piše blistavim stilom, a njegova erudicija je prosto čudovišna, on je Tolstoj XX veka.“ Ivan Solonevič
• „Naslov romana Samoubistvo dopušta različita tumačenja. Samoubistvom završavaju Lastočkini, čije se blagostanje i sreća ruše sa iščezavanjem staroga sveta, prethodne epohe. Samoubistvom završava i Sava Morozov, legendarni moskovski bogataš koji je pomagao ruski revolucionarni pokret, svega sit i ničim zadovoljan. Samoubistvom, konačno, završava 1914. godine i stara Evropa, koja je još dugo mogla da opstaje kakva je dotad bila, s verom u napredak, vladavinu razuma i procvat sveta. Istorijski portreti utkani u roman ne služe jednostavnom oživljavanju radnje: svi oni svojim držanjem naginju ka opravdavanju katastrofe, ka onome čemu su, voljom Njegovog Veličanstva Slučaja, u evropskim državama težili ljudi, kopajući sami sebi grobnicu.“ Georgij Adamovič
• „U romanu Samoubistvo Aldanov, skeptičan i strog analitičar istorijskih zbivanja, uvodi novu temu: opravdanje života u uzvišenoj ljubavi, koja vezuje ljude na dugogodišnje zajedništvo, ljubavi jačoj čak i od smrti.“ Andrej Černišov

Osvrti

• Anđelka Cvijić: „Reči profesora Kanta“, Politika, 3. mart 2007.
• „O Devetom termidoru“, Knjizara.com. Pristupljeno 17. februara 2016..