Medicinska sociologija

Medicinska sociologija je sociološka analiza medicinskih organizacija i institucija; produkcija znanja i izbor metoda, akcije i interakcije zdravstvenih radnika, kao i socijalni ili kulturni (umesto kliničkih ili telesnih) efekti medicinske prakse. Polje obično sudeluje sa sociologijom znanja, prirodnim naukama i tehnološkim studijama, kao i socijalnom epistemologijom. Medicinski sociolozi su takođe zainteresovani za kvalitativna iskustava pacijenata, često radeći na granicama javnog zdravlja, socijalnog rada, demografije i gerontologije kako bi istražili pojave na raskrsnici socijalne i kliničke nauke. Zdravstvene nejednakosti obično se odnose na tipične kategorije kao što su klasa i rasa. Objektivna sociološka istraživanja brzo postaju obrazac i političko pitanje.

Rane radove u medicinskoj sociologiji sproveo je Lorens Henderson (Lawrence J Henderson) čija su teoretska interesovanja u radovima Vilfreda Pareta(Vilfred Paret) inspirisala interesovanje Talkota Parsonsa (Talcott Parsons) za teoriju sociološkog sistema. Parsons je jedan od osnivača medicinske sociologije i primenjivao je društvenu ulogu teorije na interakcijske odnose između bolesnih ljudi i ostalih. Ključnu ulogu u doprinosu medicinskoj sociologiji od 1950. imali su: Hauard Beker(Howard Becker) Majk Buri (Mike Bury), Piter Konrad (Peter Conrad), Džek Dagles (Jack Douglas), Dejvid Silvermen (David Silverman), Fil Strong (Phil Strong), Karl Mej(Carl May), En Rodžers (Anne Rogers) i Rene Foks (Renee Fox).

Oblast medicinske sociologije se obično podučava kao deo šire sociologije, kliničke psihologije ili zdravstvenih studija, ili na posvećenim master studijama gde se ponekad kombinuje sa proučavanjem medicinske etike/bioetike.

U Velikoj Britaniji, sociologija je uvedena u medicinski nastavni plan i program sledeći “Goodenough” izveštaj 1944. godine: "U medicini, 'društvena objašnjenja’ etiologije bolesti za neke lekare značilo je preusmeravanje medicinske misli sa čisto kliničkih i psiholoških kriterijuma bolesti. Uvođenje ‘socijalnih’ faktora u medicinsko objašnjenje je najjače ogledano u granama medicine usko vezane za zajednicu - socijalna medicina i, kasnije, opšta praksa" (Reid 1976).

Istorija

Medicinska sociologija može pratiti svoje intelektualno poreklo od kasnih godina 19. veka. U devetnaestom veku, dva discipline u nastajanju - sociologija i alopatska medicina – počele su da se ukrštavaju. Za alopatsku medicinu, ovaj vremenski period svedoči početke tekućih pokušaja medicine da konsoliduje svoju profesionalnu moć i društveni legitimitet. U međuvremenu, sociologija (termin koji je prvi skovao Ogist Kont (Auguste Comte) 1838. godine) je počela da se pojavljuje kao zasebna disciplina. Prva publikacija koja je formalno povezala medicinu i sociologiju bila je: “Značaj studije medicinske sociologije", čiji je autor Čarls MekIntajer (Charles McIntire) i prvi put je objavljena 1894. godine. Zatim slede dve kjučne knjige: “Eseji u medicinskoj sociologiji”, autor: Elizabet Blekvel (Elizabeth Blackvell) (1902) i “Medicinska sociologija”, autor: Džejms Varbejs (James P. Warbasse) (1909). Prvi žurnal koji se fokusirao na medicinsku sociologiju bio je Journal of Sociology Medicine (Žurnal sociologije medicine), koji je objavljen od strane Američke akademije za medicinu i postojao četiri godine između 1915. i 1919. godine. Američko udruženje za javno zdravlje je između 1909. i 1921. godine objavljivalo sličan žurnal: "Oblast sociologije". Bilo je potrebno još četvrt veka do pojavljivanja narednog časopisa medicinske sociologije ((Journal of Health and Human Behavior – Žurnal zdravlja i ljudskog ponašanja).

Inicijalno vreme i kratko trajanje ovih povezivanja medicine i sociologije se reflektovalo u mnogo široj transformaciji koja se odvijala u alopatskoj medicini i između medicine i društva, jer su obe žurile da potvrde valjanost naučne medicine. Kako je medicina rasla u kliničkoj efikasnosti i organizacionoj složenosti, socijalno - psihološke i biheviorističke strane medicine počele su da gube značaj, sa uputstvom, istraživanjem i principima derangiranja na polja medicine “drugog reda”, kao što su psihijatrija i javno zdravlje. Raštrkani članci "Sociologije medicine" će nastaviti da se retko pojavljuju u medicinskim časopisima između 1920. i 1950. godine.

Ostin Porterfild (Austin Porterfield) je 1960. godine objavio ono što će postati prvi značajni disciplinski časopis u medicinskoj sociologiji, Journal of Health & Human Behavior (JHHB) - Žurnal zdravlja i ljudskog ponašanja).U proleće 1967. godine, Američko sociološko udruženje (ASA) je JHHB je uzelo pod svoje organizaciono krilo, gde je preimenovan u Žurnal za zdravlje i socijalno ponašanje (JHSB). Eliot Frajdson (Eliot Freidson) je bio prvi urednik. Iste godine je objavljen žurnal Društvena nauka i medicina, sa izrazito međunarodnim i multidisciplinarnim fokusom na društvene nauke.

Do ranih 1970-ih, odsek medicinske sociologije Britanskog sociološkog udruženja je osnovao sopstveni organizacioni odeljak i 1979. godine objavio svoj “žurnal medicinske sociologije" (Sociologija zdravlja i bolesti). Tokom 1950-ih i 1960-ih, polje medicinske sociologije je doživelo snažan period rasta-pre svog vrhunca ranih 1970-ih. Tokom ove dve decenije, polje je doživelo značajan akademski entuzijazam i uspeh, uključujući i ono što se danas može smatrati raskošnim iznosom finansijske podrške, kako iz privatnih fondacija tako i federalne vlade. Na samom svom vrhuncu, ranih 1970-ih, na primer, pododbor za obuku društvenih nauka Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje je dodeljivao 1.500 studentskih (postdiplomskih) stipendija godišnje - od čega je 80% otišlo u odeljenja sociologije. Broj stipendija je bilo mnogo više nego što je bilo potrebno za podršku postdiplomaca medicinske sociologije, a cela oblast sociologije imala je koristi od ove filantropske i savezne darežljivosti.

Čak je i osnivanje samog odseka medicinske sociologije i odluka ASU-a (Američko sociološko udruženje) da usvoji JHSB, osigurana od spoljnog finansiranja. Učlanjenje u novoj ASU sekciji (osnovana 1959. godine) je proteklo neverovatno. Za manje od godinu dana, odsek medicinske sociologije porastao je na 561 članova. Do 1964. godine, članstvo je poraslo na gotovo 900 (čiji je broj uzgred blizu broja današnjeg članstva odseka). Za manje od 6 godina, polje je krenulo od objavljivanja uvodnih tekstova do evaluacija publikacija-kritike (jedan značajan primer je "Sociologija medicine: Izveštaj o trendovima i bibliografija", autor: Eliot Frajdson (1961), objavljen kao posebno izdanje u Tekućoj Sociologiji).

Do sredine 1970-ih, je međutim, bilo znakova nevolje. Osnovani tokovi finansiranja su se presušili, a nisu zamenjeni alternativnim izvorima. Članstvo u sekciji se zaustavilo i pokrivenost medicinskih/zdravstvenih tema u vodećim žurnalima socilogije kao što su bili: AJS (Američki žurnal scoiologije) i Američki sociološki Pregled, postala je retka. U međuvremenu, fakulteti i univerziteti su doživljavali svoje preokrete. Suočene sa značajnim finansijskim pritiscima, škole su gledale da skrate programe i sociologija je bila na vrhu brojnih lista. Jedan mali ali indikativan primer je svakako Odeljenje Sociologije Jeil Univerziteta (Yale University), gde je osnovan prvi program medicinske sociologije u Sjedinjenim Američkim Državama, a gde je 1990. godine odlučeno da se isti ukine.

Osamdesete i devedesete godine bile su takođe teške za alopatsku medicinu. Uspon menadžerskog zdravstva (tzv. managed care t.j. sistem zdravstvene zaštite u kome se pacijenti slažu da posete samo određene lekare i bolnice, i u kojima se troškovi lečenja prate od strane kompanije koja time upravlja), komodifikacija medicinskih usluga i otkrivanje medicine od strane Vol Strita i korporativne Amerike tokom 1985. i 1997. godine, imalo je za posledicu razorne implikacije na budućnost medicine kao samostalne profesije.

Period sedamdesetih godina preko ranih 1990-ih, je takođe bilo vreme energičnih debata u okviru akademske sociologije o sudbini i budućnosti alopatske medicine kao profesije (Hafferty i Light 1995; Hafferty i Wolinsky 1991). Počevši od transformativne profesije medicine i profesionalne dominacije, autor: Eliot Frajdson (1970a, 1970b), jedan broj uglednih medicinskih sociologa u Sjedinjenim Američkim Državama (Mark Fild (Mark Field)), Dejvid Frenkford (David Frankford), Donald Lajt (Donald Light), Fredrik Volinski (Fredric Wolinsky)) i šire (Dejvid Kobr (David Coburn), Džulio Frenk (Julio Frenk), Rudolf Klein (Rudolf Klein), Megali Larson (Magali Larson), Even Vils (Evan Willis)), je počeo da raspravlja o promenljivoj sudbini organizovanog statusa medicine kao profesije (Hafferty i McKinlay 1993). Još jednom su medicina i sociologija ukrstile puteve. Važno je napomenuti, međutim, da, kada je organizovana medicina počela kampanju za ponovno uspostavljanje svog profesionalnog statusa i ugleda, sociolozi su već prešli na druge debate (Castellani i Hafferty 2006. godine).

Od samog začetka medicinske sociologije kao akademskog entiteta, pitanje identiteta i identifikacije, se stalno postavljalo: identifikacije same sebe i identifikacije od strane drugih. S jedne strane, proučavanje medicinskih i zdravstvenih problema omogućilo je sociologiji velike izazove i mogućnosti. S druge strane, te iste mogućnosti imale su potencijal da oduzmu sociologiji njenu jedinstvenu perspektivu. Jedan znak ove tenzije je sada 50 -godišnja debata o tome da li bi odsek ASU-a trebalo da se zove “medicinska sociologija", "zdravstvena sociologija" ili "sociologija zdravlja i bolesti“. Mnoge od ovih tenzija se ogledaju u čuvenoj razlici između sociologije i sociologije u medicini, autor: Robert Štraus (Robert Straus) (1957).

U skorije vreme, bilo je nastojanja da se povuku ove razlike insistirajući na tome da je sociologija prošla kroz različite faze i prerasla u “sociologiju sa medicinom” (Levine 1987). Organizovana medicina ostaje jedna od najmoćnijih društvenih institucija u modernim vremenima –uprkos snazi deprofesionalizacije. Osim toga, medicina ima malo podsticaja (tada ili sada) da „prihvati“ sociologiju, osim ako ona smatra da sociologija može pomoći u rešavanju pitanja ili problema kako je definisano u medicini (a ne u sociologiji). Pod takvim okolnostima (i očekivanjima), svaki odnos između sociologije i medicine podrazumeva značajan potencijal za sociologiju da se podvrgne disciplinskoj “ko-opciji”. Sociolozi koji rade u zdravstvenim sredinama moraju biti posebno osetljivi na ova pitanja. Često ne funkcionišu ni za jedno ni drugo, imaju malo poštovanja od lekara ili od svojih akademskih kolega koji smatraju njihove "svojevoljne" koledže previše "primenjenim.“ Kakve god da su pojedinosti, organizovana medicina zadržava značajnu institucionalnu moć i društveni legitimitet u današnjem društvu. Medicina je bila u stanju da uspostavi svoje znanje, veštine i kulturu kao svakodnevni poredak stvari koji se uzima zdravo za gotovo i to je ono što čini medicinsku perspektivu tako potencijalno korumpiranom.

Potez da se medicinska sociologija uvede u nastavni plan i program medicinskih škola, je igrao važnu ulogu u evoluciji discipline kao institucionalnog entiteta. Prvi” mostobran” je postavljen 1959. godine, kada je Robert Štraus osnovao prvo odeljenje za biheviorističke nauke na Univerzitetu u Kentakiju. Štraus je 1970. godine, takođe pomogao da se osnuje prvo profesionalno udruženje discipline (Udruženje za biheviorističke nauke i medicinsku edukaciju). Za Štrausa, "bihevioristička nauka" ( obratite pažnju na jedninu) odražava presek medicinske sociologije, medicinske antropologije i medicinske psihologije - te je stoga predstavljala jedinstvenu i nadmašujuću disciplinu društvene nauke. Polje je brzo uspostavilo prisustvo u velikom broju (ali ne u svim) medicinskih škola tokom 1960-ih i 1970-ih, posebno u onim zajednicama gde su ljudi preko 40 godina upisivali medicinske škole koje su bile osnovane tokom 1970-ih i 1980-ih.

Ključne teme

Vidimo dve rastuće linije sociološkog istraživanja kada ispitujemo budućnost medicinske sociologije - svaka vezana za drugu. Prva je globalizacija. Jasno je da svet u kojem živimo prolazi kroz veliku transformaciju. Ovo se posebno odnosi na zdravlje i zdravstvenu zaštitu. Sada živimo u svetu gde je širenje bolesti globalna i gde loše zdravstveno stanje jedne zemlje utiče na dobrobit drugih. Globalna finansijska tržišta i ekonomska konkurencija dovode u pitanje sposobnost vlada i poslovnog sveta da obezbede pristupačne zdravstvene zaštite. U takvoj situaciji, možemo da očekujemo da, kako globalizacija bude rasla, tako će i njen značaj kao glavna tema medicinske sociologije (Bury 2005). Postoji sve veći broj studija koji istražuje pitanja zdravlja i bolesti u drugim zemljama izvan SAD ili Britanije-daleko više nego ovde navedena. Izvori kao što su: "Komparativni medicinski sistemi", autori: Mechanic i Rochefort (1996), Blekvel saputnik medicinskoj sociologiji, autor: Kokerhem(Cockerham) (2004) (sa svojih 17 poglavlja o Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Meksiku, Brazilu, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Švedskoj, Rusiji, Poljskoj, Češkoj Republici, Južnoj Africi, arapskom svetu, Izraelu, Australiji, Japanu i Narodnoj Republici Kini) pružaju odličan početak.

Druga i srodna tema je "kompleksnost nauka". Kao što je argumentovano od rastućeg spiska naučnika, i zbog ključnih faktora kao što su informaciona revolucija i globalizacija, nastajuća tema u nauci dvadeset i prvog veka je kompleksnost (Capra 1996, 2002). Jedan od primera je studija kompleksnih zdravstvenih mreža (Freeman 2004; Scott 2000).

Iako je perspektiva bila važan deo medicinske sociologije još od 1970-ih, pre svega u smislu objašnjava uloge koju socijalna podrška i rodbinske mreže igraju u promovisanju zdravlja i blagostanja, najnovija dostignuća u proučavanju složenih mreža (na primer, mali svetovi-small worlds, scale-free mreže) pružaju nove uvide u procesima u kojima se bolesti šire i načinima na koji zdravstveni radnici mogu da poboljšaju zdravlje i blagostanje velikih populacija (Watts 2004). Kako predlažu ove dve nove teme, teorijski okvir medicinske sociologije, nastavlja da se menja u skladu sa novim i kontekstualno osnovanim potrebama zdravstvenih radnika i pacijenata. Medicinska sociologija jeste i ostaje teorijski bogata oblast proučavanja.

Vidi još

• Socijalna medicina
• Sociologija zdravlja i bolesti

Literatura

• Reid, Margaret (1976), „The Development of Medical Sociology in Britain”, Discussion Papers in Social Research No 13, University of Glasgow, Arhivirano iz originala 30. 9. 2011. g., Pristupljeno 29. 12. 2015 
• Watts, Duncan (2004), „The New Science of Networks”, Annual Review of Sociology No 30: 243—70 

Dodatna literatura

• Bird, Chloe E.; Conrad, Peter; Fremont, Allen M. (2000). Handbook of Medical Sociology (5th izd.). Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-014456-0. OCLC 42862076. 
• Bloom, Samuel William . The Word as Scalpel: A History of Medical Sociology. New York, NY. . Oxford University Press. 2002. ISBN 978-0-19-507232-7. OCLC 47056386. .
• Brown, Phil . Perspectives in Medical Sociology (4th ed.). Long Grove, IL. . Waveland Press. 2008. ISBN 978-1-57766-518-2. OCLC 173976504. .
• Cockerham, William C. . The Blackwell Companion to Medical Sociology. Oxford, UK; Malden, MA:. . Blackwell. 2001. ISBN 978-0-631-21703-9. OCLC 44039611. .
• Cockerham, William C.; Ritchey, Ferris Joseph . Dictionary of Medical Sociology. Westport, CN. . Greenwood Press. 1997. ISBN 978-0-313-29269-9. OCLC 35637576. .
• Conrad, Peter . The Medicalization of Society: On the Transformation of Human Conditions into Treatable Disorders. Baltimore, MD. . Johns Hopkins University Press. 2007. ISBN 978-0-8018-8584-6. OCLC 72774268. .
• Helman, Cecil . Culture, Health, and Illness (5th ed.). London. . England: Hodder Arnold. 2007. ISBN 978-0-340-91450-2. OCLC 74966843. .
• Law, Jacky . Big Pharma: Exposing the Global Healthcare Agenda. . New York, NY: Carroll & Graf. 2006. ISBN 978-0-7867-1783-5. OCLC 64590433. .
• Levy, Judith A.; Pescosolido, Bernice A. . Social Networks and Health (1st ed.). Amsterdam, The Netherlands; Boston. . MA: JAI. 2002. ISBN 978-0-7623-0881-1. OCLC 50494394. .
• Mechanic, David . Inescapable Decisions: The Imperatives of Health Reform. New Brunswick, NJ. . Transaction Publishers. 1994. ISBN 978-1-56000-121-8. OCLC 28029448. .
• Rogers, Anne; Pilgrim, David . A Sociology of Mental Health and Illness (3rd ed.). Maidenhead, England. . Open University Press. 2005. ISBN 978-0-335-21584-3. OCLC 60320098. .
• Scambler, Graham; Higgs, Paul . Modernity, Medicine, and Health: Medical Sociology Towards 2000. . London and New York: Routledge. 1998. ISBN 978-0-415-14938-9. OCLC 37573644. .
• Turner, Bryan M. . The New Medical Sociology: Social Forms of Health and Illness. New York, NY: W.W. . Norton. 2004. ISBN 978-0-393-97505-5. OCLC 54692993. .