Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije

Nacionalni komitet
oslobođenja Jugoslavije

Datum osnivanja	29. novembar 1943.
Prethodne administracije	Izvršni odbor AVNOJ-a
Rasformirano	7. mart 1945.
Zamenjena sa administracijom	Privremena vlada DFJ
Sedište	Demokratska Federativna Jugoslavija
Predsednik NKOJ-a	Josip Broz Tito

Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ; sloven. Nacionalni komite osvoboditve Jugoslavije, mkd. Национален комитет за ослободување на Југославија) je za vreme Narodnooslobodilačkog rata bio najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti u Jugoslaviji, sa svim obeležjima narodne revolucionarne vlade.

Tek po dolasku u oslobođeni Beograd NKOJ razvija svoju delatnost u punom opsegu.

Do marta 1945. nosilac je pregovora sa izbegličkom vladom radi postizanja sporazuma a u svrhu likvidacije paralelizma dveju vlada, u zemlji i inostranstvu, kao i međunarodnog priznanja promena u Jugoslaviji. Beogradskim sporazumom 1. novembra 1944. između maršala Tita i Ivana Šubašića postignut je državni kontinuitet Jugoslavije sa međunarodno-pravnog gledišta i utvrđena struktura jedinstvene vlade, formirane od NKOJ-a i vlade Kraljevine Jugoslavije, sa zadatkom da raspiše izbore za Ustavotvornu skupštinu. Do odluke Konstitute kralj Petar II je preneo svoju vlast na Namesništvo.

Krimska konferencija velikih sila februara 1945. sankcionisala je sporazum usvojivši tzv. Krimsku preporuku u kojoj se traži neodložno formiranje zajedničke vlade i proširenje AVNOJ-a nekompromitovanim poslanicima narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije iz 1938. godine. Kraljevska vlada i NKOJ podnose ostavke i 7. marta 1945. Ukazom Kraljevskoh namesnika, na predlog Predsedništva AVNOJ-a, formirana je nova jedinstvena vlada.

Istorija

Ustanovljen je posebnom odlukom AVNOJ-a (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije) na osnovu Deklaracije Drugog zasedanja. NKOJ se sastojao od predsednika, tri potpredsednika i potrebnog broja poverenika, a za svoj rad odgovarao je AVNOJ-u, odnosno Predsedništvu AVNOJ-a, koje je i imenovalo njegove članove.

Na prvoj sednici Predsedništva AVNOJ-a (30. novembra 1943) imenovan je NKOJ — prva revolucionarna vlada s maršalom Jugoslavije Josipom Brozom Titom na čelu. Sedište NKOJ je bilo u Drvaru (do kraja maja 1944), na Visu (od maja do oktobra 1944), a zatim u Beogradu sve do 7. marta 1945, kada je na osnovu sporazuma Tito–Šubašić, ukinut i formirana Privremena vlada Demokratske Federativne Jugoslavije pod predsedništvom Josipa Broza Tita.

Aktivnost NKOJ-a održavala se u složenim uslovima NOR-a, kako na različitim sektorima unutrašnjeg života (snabdevanje vojske na ratištima i stanovništva, obnova razorene privrede u oslobođenim krajevima, saobraćaja i dr.) tako i u širokoj spoljnopolitičkoj delatnosti u vezi sa međunarodnim priznanjem nove Jugoslavije.

Članovi vlade

Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije, 29.11.1943 - 7.3.1945.

Funkcija	Slika	Ime i prezime	Detalji
Predsednik NKOJ-a Poverenik za narodnu odbranu		Maršal Josip Broz Tito
Potpredsednik NKOJ-a		Edvard Kardelj
Potpredsednik NKOJ-a Poverenik za informacije		Vladislav Ribnikar
Potpredsednik NKOJ-a		Božidar Magovac	do 30. avgusta 1944.
		Franjo Gaži	od 30. avgusta 1944.
Poverenik za spoljne poslove		Josip Smodlaka
Poverenik bez porfelja i zamenik Poverenika za spoljne poslove		dr Vladimir Bakarić
Poverenik za unutrašnje poslove		Vlada Zečević
Poverenik za prosvetu		Edvard Kocbek
Poverenik za narodnu privredu		Ivan Milutinović	poginuo 23. oktobra 1944.
Poverenik za finansije		dr Dušan Sernec
Poverenik za saobraćaj		Sreten Žujović
Poverenik za narodno zdravlje		dr Milivoj Jambrišak	do 10. decembra 1943. /umro/
		dr Zlatan Sremec	od 15. januara 1943.
Poverenik za ekonomsku obnovu		Todor Vujasinović	7. decembra 1944. ukinuto Povjereništvo za ekonomsku obnovu
Povjerenik ruda		Todor Vujasinović	od 9. decembra 1944.
Poverenik za socijalnu politiku		dr Anton Kržišnik
Poverenik za sudstvo		Frane Frol
Poverenik za ishranu		Mile Peruničić	1. februara 1945. ukinuto Povjereništvo za ishranu
Poverenik za građevine		dr Rade Pribićević
Poverenik za šume i rude		Sulejman Filipović	7. decembra 1944. ukinuto Povjereništvo za šume i rude
Povjerenik šuma		Sulejman Filipović	od 9. decembra 1944.
Poverenik za poljoprivredu		Emanuel Čučkov	od 30. avgusta 1944.
Poverenik za trgovinu i industriju		Andrija Hebrang	od 31. oktobar 1944.
Povjerenik industrije		Andrija Hebrang	od 1. februara 1945, kad je osnovano Povjereništvo industrije
Poverenik za trgovinu i snabdevanje		ing Nikola Petrović	od 1. februara 1945, kad je osnovano Povjereništvo trgovine i snabdijevanja

Pošto zbog ratnih prilika svi članovi NKOJ-a nisu bili na okupu, Predsedništvo AVNOJ-a je imenovalo:

• Ivana Milutinovića za zamenika poverenika za finansije
• Sretena Žujovića za zamenika poverenika za građevine
• Todora Vujasinovića za zamenika poverenika za ishranu
• Edvarda Kocbeka za zamenika poverenika za socijalnu politiku

Literautra

• Dimić, Ljubodrag (2001). Istorija srpske državnosti. 3. Novi Sad: Ogranak SANU. 
• Petranović, Branko (1976). AVNOJ - revolucionarna smena vlasti 1942-1945. Beograd: Nolit. 
• Petranović, Branko; Simović, Vojislav (1979). Istorija narodne vlasti u Jugoslaviji (1941-1945). Beograd: Savremena administracija. 
• Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit. 
• Petranović, Branko (1983). Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji (1941-1945). 1. Beograd: Rad. 
• Petranović, Branko (1983). Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji (1941-1945). 2. Beograd: Rad. 
• Nešović, Slobodan; Petranović, Branko (1983). AVNOJ i revolucija: Tematska zbirka dokumenata 1941-1945. Beograd: Narodna knjiga. 
• Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 2. Beograd: Nolit. 
• Petranović, Branko (1992). Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar. 
• Vojna enciklopedija (knjiga prva), Beograd 1971.
• Opća enciklopedija JLZ, JLZ Zagreb 1979.