Polihistor

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Autoportret Leonarda da Vinčija, ličnosti koja se smatra primerom "univerzalnog čoveka"

Polihistor ili polimat ili polimatičar (grč. πολυμαθής, polymathēs — onaj koji mnogo zna, učenjak) je univerzalna ličnost koja poseduje stručno znanje i veštine u mnogim područjima ljudskog delovanja, osoba koja je sebe usavršila do ekspertskog nivoa, odnosno se smatra stručnjakom u nekoliko sasvim različitih oblasti. To je stvaralac ili naučnik čije iskustvo obuhvata veći broj naučnih disciplina, enciklopedist, Univerzalni čovek (lat. Homo universalis).

U manje formalnom smislu izraz se koristi za erudita, svestranog, veoma obrazovanog čoveka. Tokom istorije nije postojalo čvrsto razgraničenje između raznih oblasti nauke i kulture, veliki broj drevnih učenjaka i mislilaca klasičnog perioda i po današnjim standardima bi se smatralo polimatima odnosno univerzalnim naučnicima.

Nastanak pojma[uredi | uredi izvor]

Koncept je nastao u XIV–XVI veku, tokom rada velikih mislilaca koji su se isticali ne u samo jednoj, već uzastopno i u više oblasti umetnosti i nauke. Zbog toga je jedan od sinonima za univerzalnog čoveka renesansni čovek, s obzirom da su se najpoznatije ličnosti Renesanse trudile razvijati što je moguće više oblasti, pri čemu se posebno ističu Leonardo da Vinči, Mikelanđelo, Galileo Galilej, Kopernik i Frensis Bekon. Pojava mislilaca u polimatskom smilu vezana je pre svega za renesansnu Italiju i jednog od najistaknutijih predstavnika pokreta Leon Batista Alberti (1404-1472) koji je rekao: "Čovek može sve, ako je u stanju da tako misli". Ovim stavom da ljudi samo treba da pokrenu svoj postojeći unutrašnji potencijal za razvoj Alberti je izneo jednu od osnovnih humanističkih principa renesanse. Talentovani ljudi renesanse pokušavali su da razviju veštine u svim oblastima nauke i umetnosti, da unaprede dostignuća fizičkog i društvenog razvoja. Termin je kasnije iz te originalne koncepcije proširen i primenjivan na sve druge velike mislioce koji su živeli pre tog perioda, kao što su Aristotel i Teodor Metohit, i kasnije, kao što su Johan Gete i Isak Njutn.

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Iako i danas imamo svestrane ljude od nauke, polihistori u smislu tradicionalnog naučnog istraživanja računaju se samo do početka XX. veka, jer je dalji sve raznolikiji razvoj nauke – često upravo zahvaljujući radu klasičnih polihistora – iziskivao proširivanje naučnih oblasti, te su stečena kompleksna znanja poverena specijalizovanim stručnim oblastima. Stoga naučnike današnjice više nije regularno zvati polihistorima ili polimatima.

Pogrdna upotreba[uredi | uredi izvor]

Treba naglasiti i da termin polimat nema egzaktnu definiciju, zbog čega se danas često koristi u pejorativnom značenju, te se polihistorom na podrugljiv način obeležavaju ljudi koji su samo drugačiji, ne nužno po naučnom znanju ili veštini, nego po ironičnoj interpretaciji različitosti (na primer pronalazač, samouk u nekoj oblasti, recimo elektronike ili književnosti, amaterski pripadnik neke stručne NVO itd.).

Najistaknutiji polihistori[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Полихистор&oldid=26977500”