Портал:Antarktik

Portal je trenutno zatvoren zbog neaktivnosti, prema konsenzusu urednika.
Ukoliko želite da ponovo pokrenete ovaj portal, prvo svoju naum izložite zajednici na VP:Trg/Vikipolitika.

Portal:Antarktik

Portal je namenjen zainteresovanima za najjužniji kontinent na Zemlji -- Antarktik.

Antarktik je kontinent na najjužnijim paralelama Zemlje i sadrži Južni pol. Okružuje ga Južni okean i podeljen je na dva dela Transantarktičkim planinama. U proseku, on je najhladniji, najvetrovitiji, najviši i najvlažniji kontinent. Sa 98% pokrivenosti ledom, Antarktik ima 14.000.000 km² i treći je najmanji kontinet iza Evrope i Australije. Zbog malih padavina ceo kontinent je tehnički najveća pustinja na svetu. Na njemu ne postoje stalne ljudske naseobine, a nastanjuju ga samo biljke i životinje koje su prilagođene velikoj hladnoći: pingvini, morski medvedi, mahovina, lišajevi i veliki broj vrsta algi. Ime „Antarktik“ dolazi od grčke reči ανταρκτικός (antarktikos), što znači „suprotno Arktiku“.

Iako mitovi i spekulacije o Teri Australis („Južna Zemlja“) sežu u antiku, šire je prihvaćeno da je od strane Evropljana prvi put viđen 1820. godine, kada je do njega stigla ruska ekspedicija Mihaila Lazareva i Fabijana Gotliba fon Belingshausena.

uredi Izabrani članak
Rosova ledena ploča Rosova ledena ploča je najveća ledena ploča Antarktika (zauzima površinu od približno 487 000 km² i široka je 800 km, skoro kao veličina Francuske. Debela je nekoliko stotina metara. Skoro vertikalna ledena ivica ide u otvoreno more više od 600 km, i između 15 i 50 m iznad nivoa mora, dok je 90% ispod nivoa mora. Najveći deo Rosove ledene ploče se nalazi unutar teritorije Rosovog protektorata na koju pravo polaže Novi Zeland. Ledena ploča je dobila ime po kapetanu Džejmsu Klarku Rosu koji ju je otkrio 28. januara 1841. Prvobitno je nazvana Ledena barijera pošto je sprečavala polovidbu dalje na jugu. ...dalje... (izabrani članci)
uredi Znate li da...
... da Antarktik ima svoj internet domen .aq? ... da su na Antarktiku pronađeni fosili dinosaurusa? ... da prosečna debljina leda na Antarktiku iznosi oko 1.500 m? ... da na Antarktiku ima više od 70 jezera koja leže stotinama metara ispod leda? Arhiva
uredi Kategorije
Antarktik Portal Antarktik Antarktičke klice Antarktički dogovori Geografija Antarktika Istorija Antarktika Istraživanje Antarktika Južni okean Novi Zeland i Antarktik Rosov protektorat Fauna Antarktika
uredi Ljudi i Antarktik
Istorija Antarktika: hronološki pregled otkrića Antarktika, Tera Australis, Džejms Kuk, Mihail Lazarev, Fabijan fon Belingshausen, Edvard Brensfild, Natanijel Palmer, Džejms Klark Ros, Robert Skot, Ernest Šeklton, Daglas Moson, Roald Amundsen, Ričard Berd, Vivijan Fuks, Žil Dimon d'Irvil. Politika Antarktika: Demografija Antarktika, Ekonomija Antarktika, Antarktička povelja.
uredi Pojmovi
led, ledena ploča, lednik, Južni pol, ekozona, pingvin, Transantarktičke planine, Rosovo more, Vedelovo more, ledene naslage, ledeni tok, polarni led, santa leda, Rosova ledena ploča, Antarktičko poluostrvo.
uredi Potrebni članci
Potrebni članci morski medved, Trasnantarktičke planine, međunarodna geofizička godina, Natanijel Palmer. Potrebno proširiti Roald Amundsen, Robert Skot, Amundsenovo more (spisak potrebnih članaka)
uredi Obaveštenja
Na svaki članak koji se tiče Antarktika stavite na dnu nalepnicu: {{Портал\|Антарктик}}. Na svaki kratak članak zalepite nalepnicu {{Klica Antarktik}} (ovaj šablon možete zvati i sa {{klica antarktik}}, {{Klica-Antarktik}} i {{klica-antarktik}}) (uputstva)

uredi Izabrana slika
Butovo ostrvo i Skotova planina okružuju Lemarijev kanal na zapadnoj strani Antarktičkog poluostrva. (izabrane slike)
uredi Izabrana biografija
Erih Dagobert fon Drigalski Erih Dagobert fon Drigalski (nem. Erich Dagobert von Drygalski, * 9. februar 1865. u Kenigsbergu; † 10. januar 1949. u Minhenu) je bio njemački geograf, geofizičar i istraživač. Drigalski je sa 17 godina počeo da studira matematiku i fiziku u Kenigsbergu. Nakon jednog semestra se prebacuje na geografiju na Univerzitet u Bonu, kako bi mogao slušati predavanja Ferdinanda fon Rihthofena. Tog profesora je pratio zatim na Lajpciški kao i na Berlinski univerzitet. Fakultet je završio 1887. disertacijom "Geoid deformacije ledenog doba", studijom o ledenom pokrivaču polarnih regiona. Između 1887. i 1891. bio je asistent na geodetskom institutu u Berlinu i glavnoj kancelariji. internacionalnog premjeravanja u Berlinu. ... dalje ... (ostale biografije)
uredi Priroda Antarktika…
Geografija Antarktika: Antarktički polarni krug, Južni okean, Transantarktičke planine, Rosovo more, Vedelovo more, zapadni Antarktik, istočni Antarktik, Antarktičke ledene naslage, Zapadnoantarktičke ledene naslage, Antarktičko poluostrvo, ekstremne tačke Antarktika, Antarktičke teritorije, Gondvana, antarktička i podantarktička ostrva, geologija Antarktika. Klima na Antarktiku: aurora australis, dijamantska prašina, ledena ploča, ledene naslage, Rosova ledena ploča, Filčner-Ronova ledena ploča, povlačenje glečera od 1850., efekti globalnog zagrevanja, santa leda. Flora i fauna Antarktika: Antarktička ekozona, flora Antarktika, fauna Antarktika, ptice na Antarktiku, sisari na Antarktiku. Istraživanje Antarktika: aktivnosti po zemljama -- Argentina, Australija, Belorusija, Brazil, Bugarska, Indija, Italija, Japan, Južna Afrika, Kina, Nemačka, Norveška, Pakistan, Peru, Poljska, Rumunija, Rusija, Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Ukrajina, Francuska, Češka Republika, Čile, Španija.

Ostali portali na Vikipediji na srpskom jeziku

Društvene nauke: Istorija
Pravo
Filozofija