Портал:Biologija

PORTAL BIOLOGIJA

Ova stranica je portal za vikipedijance koje zanima biologija. On omogućava lakši pristup kao i pomoć u razvoju članaka vezanih za ovu oblast nauke.

Biologija je prirodna nauka o životu, živim organizmima, njihovom poreklu, razvoju jedinki, a takođe o njihovoj povezanosti sa životnom sredinom.

Ukoliko želite da menjate ovu stranicu pređite ovde

više informacija o biologiji...

uredi

Izabrani članak

Različite vrste akni (Acne Vulgaris): A: Cistične akne na licu, B: Akne na trbuhu, V: Akne na grudima i ramenima.

Acne vulgaris (akne) su inflamatorno (upalno, zapaljensko) oboljenje kože, uzrokovano promenama u pilosebacealnoj jedinici (strukturi koja se nalazi u koži i sastoji se iz folikula dlake i njemu pridružene lojne žlezde). Uobičajeno je da se akne nazivaju bubuljice.

Ovo stanje obično nastaje tokom puberteta, i naročito je zastupljeno u populaciji zapadnih zemalja, što se objašnjava većom genetskom predisponiranošću. Akne su pojavni oblik preteranog odziva lojnih žlezdi na uobičajene nivoe muškog hormona testosterona. Kod većine ljudi ovaj prenaglašen odziv nestaje tokom vremena i oko dvadesete godine akne nestaju ili se u najmanjoj meri povlače, bilo delimično bilo privremeno.

Pročitajte ceo članak...

Ostali izabrani članci

uredi

Izabrana slika

Polen različitih biljnih vrsta poseduje različite strukture i ukrase na površini.

uredi

Godišnja doba

Na severnoj Zemljinoj polulopti u toku je godišnje doba proleće. U ovom periodu životinje se bude iz zimskog sna (hibernacije). Metabolizam višegodišnjih biljaka se ubrzava, a iz pupoljaka se razvijaju novi izdanci. Prve zeljaste biljke koje se pojavljuju, tzv. vesnici proleća, su visibabe, kukurek, niksica, neke jagorčevine...

uredi

Biografija

Čarls Robert Darvin (1809 - 1882) je bio britanski naučnik koji je postavio temelje moderne teorije evolucije po kojoj se svi životni oblici razvijaju putem prirodne selekcije.

Nakon završenih studija na Kembridžu 1831. Darvin se u svojoj dvadeset drugoj godini ukrcao na istraživački brod „Bigl" pridruživši se tako ekipi prirodnjaka na naučnom putovanju po svetu. U svojim geološkim opservacijama Darvin je bio najviše impresioniran posledicama delovanja prirodnih sila na Zemljinu površinu. U to doba većina geologa zastupala je teoriju kako su pojedine vrste životinjskog i biljnog sveta nastajale nezavisno jedna od druge, te da je svaka prošla kreacija uništena iznenadnom katastrofom, kao što je npr. zemljotres ili pucanje i uvijanje Zemljine kore. Nakon što se 1836. vratio u Englesku, Darvin u delu „Beleške o transmutaciji vrsta“ (engl. Notebooks on the Transmutation of Species) objavljuje svoje, za to vreme nove ideje o promenjivosti vrsta.

Darvinova teorija je u celosti objavljena 1859. godine pod naslovom O poreklu vrsta (engl. On the Origin of Species). Nazvana „knjigom koja je šokirala svet“, knjiga je rasprodana već prvog dana te je naknadno štampano još šest izdanja. Reakcija na Darvinovu knjigu bila je veoma brza...

dalje...

Arhiva

uredi

Zanimljivosti

Da li ste znali da...

...sivi soko (na slici), najbrže živo biće na planeti, može da razvije brzinu do 320 km/h.
...je kičmena moždina kod čoveka debljine prsta?
...jezik plavog kita veličine prosečnog slona.
... detlić kuca u drvo prosečno 20 puta u sekundi
...ženke komarca jedine sisaju krv dok se mužjaci komarca hrane biljnim sokovima?

uredi

Biologija i društvo

Kisela kiša je padavina zagađena sumpor dioksidom, azotnim oksidima i drugim hemijskim jedinjenjima. Dok je uobičajena pH vrednost kiše oko 5,5, pH vrednost kisele kiše je između 4 i 4,5. Glavni uzročnici kiselih kiša su termoelektrane, dim i izduvni gasovi koji se stvaraju u saobraćaju. Kisele kiše obično izazivaju velike štete.

Više o kiselim kišama...

uredi

Botanički kutak

Euglenoidne alge

Euglenoidne alge predstavljaju grupu jednoćelijskih organizama čiji je taksonomski položaj među protistima dugo vremena bio veoma diskutabilan, jer su ubrajane i u alge i u praživotinje. U velikom broju kladističkih sistema klasifikacije eukariota, euglenoidni organizmi su deo carstva Excavata. Predstavnici ove grupe imaju monadoidni stupanj organizacije sa uglavnom izduženim, vretenastim oblikom ćelije. Karakteristika, koja ovu grupu protista odvaja od ostalih grupa, je prisustvo pelikule izgrađene od proteinskih traka. Pretpostavlja se da postoji preko 40 savremenih rodova euglenida, sa 800—1000 vrsta.

Euglenide su rasprostranjena grupa organizama, najčešće u slatkim vodama obogaćenim organskim jedinjenjima, usled potrebe za vitaminima B₁ i B₁₂. U morima živi znatno manji broj vrsta. U vodama koje naseljavaju značajni su činioci u procesu samoprečišćavanja voda koja sadrže organske zagađivače. Pojedine vrste su bioindikatori stanja voda.

Dalje...

Arhiva

uredi

Zoološki kutak

Trilobiti (Trilobita) su izumrli zglavkari koji su živeli u morima i bili veoma brojni u paleozoiku. Najviši stepen razvoja su dostigli u kambriji, a u permu su nestali sa planete Zemlje. Smatra se da su živele puzeći po morskom dnu ili plivajući, dok su najsitnije vodile planktonski način života. Telo im je bilo ovalno, dorzo-ventralno spljošteno i zaštićeno skeletom. Poprečnim i uzdužnim brazadama telo je bilo podeljeno na tri režnja. Veličina im se u proseku kretala od 4-10 cm, ali su se javljali i jako sitni oblici, npr. neke planktonske vrste koje nisu prelazile 0,5 mm, kao i vrste veće od 75 cm. Hranile su se drugim životinjama ili organskim otpacima iz muljevitog morskog dna.

Više o trilobitiima...

uredi

Potrebni članci

Ukoliko želite da pomognete u stvaranju portala biologija, ovde ćete naći članke koje je potrebno napraviti/proširiti. Ako ste primetili da neki članak iz oblasti biologije nedostaje, a sami ne možete da ga napišete, molimo vas da ga unesete ovde.

Potrebno napraviti:
ligament — poluparazit

Potrebno proširiti:
Avokado — Adaptivna vrednost — Alometrija — Amensalizam — Amnion — Areal — Breza — Vitamin B — Gastrula — Dinja — Disanje — Evoluciona ekologija — Estivacija — Zoologija — Jelenak — Krastavac — Kuna — Magarac — Mutualizam — Nukleoplazma — Nukleotid — Pigmejski nilski konj — Polni dimorfizam — Plazmid — Regeneracija — Retrovirus — Rizom — Smokva — Tigar — Flamingo — Hidrolimfa — Horion — Cvrčci — Hibernacija — Volvoks — Spomenik prirode Šam-dud