Портал:Informatika i računarstvo

Vikiportal INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

Informatika je nauka o sistematskoj i racionalnoj obradi informacija kao nosilaca ljudskog znanja i komunikacija u tehničkom, ekonomskom i društvenom kontekstu, prvenstveno pomoću automatskih mašina (po francuskoj Akademiji nauka). Reč informatika (francuski informatique) nastala je od francuskih reči information i automatique.

Računarstvo (engl. computer sciences) je teorijska nauka vezana za razvoj arhitekture računarskog hardvera i softvera. Često je teško povući tačnu granicu između računarstva i informatike.

Ne postoji nijedan razlog zašto bi iko uopšte poželeo da ima računar u svojoj kući!

Ken Olson, predsednik, direktor i osnivač Digital Equipment Corporation-a, 1977.

Izabrani članak

Optički eternet (engl. Ethernet over optical fiber) je pojam koji se odnosi na tehnologije eternet protokola lokalnih računarskih mreža, koje svoj rad zasnivaju na prenosu podataka optičkim putem. Kao i kod standardnog eterneta, rad i specifikacije opisani su velikim brojem IEEE standarda. Optičke eternet mreže u topologiji od tačke do tačke (engl. point-to-point), zvezde ili stabla. Kao medijum koriste se optički kabl. Optički eternet isprva je imao funkciju okosnice među mrežama i distribucije podataka na većim udaljenostima, da bi padom cena komponenti počeo da se koristi i u deljenju zajedničkih resursa u lokalnoj mreži, kao i u pristupu internetu.

Optički eternet do detalja predstavlja tehnologiju koja se koristi za prenos signala, potom način kako stanice pristupaju datoj mreži, način signalizacije i kodiranja informacija i veličinu i format paketa informacije koji se koristi pri komunikaciji.

dalje

Poznata imena

Ada Lovlejs -- Čarls Bebidž -- Herman Holerit -- Džon Atanasov -- Džon fon Nojman -- Konrad Cuze -- Alan Tjuring -- Grejs Huper -- Donald Knut -- Stiv Džobs -- Stiv Voznijak -- Klajv Sinkler -- Niklaus Virt -- Ken Tompson --Denis Riči -- Bil Gejts -- Pol Alen -- Bjarne Stroustrup -- Džon Bakus -- Edsher Dajkstra -- Ričard Stalman -- Simor Krej -- Džon Makarti -- Endru Tanenbaum -- Linus Torvalds -- Tim Berners-Li -- Džejms Gosling -- Lari Pejdž -- Sergej Brin

Oblasti računarstva

Softver -- Hardver -- Operativni sistemi -- Programiranje -- Veštačka inteligencija -- Računarske mreže -- Internet -- Računarska bezbednost -- Računarska grafika

Dodatno

Praveći klice iz oblasti informatike i računarstva, bilo bi poželjno da koristite šablon {{клица-информатика}}. Klice iz oblasti informatike možete naći u kategoriji Klice informatika. Za klice vezane za kompjutere postoji šablon {{клица-комп}}. Vidite i kategoriju Klice kompjuteri.

Kategorije

Izabrana slika

Unutrašnjost tvrdog diska

Ostale izabrane slike

Izabrana biografija

Čarls Bebidž (engl. Charles Babbage 26. decembar 1791. u London - 18. oktobar 1871. London) je bio engleski matematičar, analitički filozof, mašinski inženjer, naučnik, izumitelj prvog računara koji je mogao da se programira i profesor matematike na Kembridžu. Ostavio je traga i u istoriji računarstva. Zbog uticaja koja su njegova razmišljanja ostavila na kasniji razvoj nauke, nazivaju ga „ocem“ računarstva. Delovi njegovih nedovršenih mašina nalaze se u Londonskom muzeju. Godine 1991. po njegovim nacrtima rekonstruisan je diferencijalni motor. Devet godina kasnije, pošto je napravljen rekonstruisan „Bebidžov dizajn“, otkrivena je za ono vreme zapanjujuća složenost mašine. Imao je ženu Džordžijanu i dosta dece od kojih je samo troje doživelo starost.