Портал:Istorija

ISTORIJA

Istorija je društvena nauka koja se bavi proučavanjem razvoja ljudskog društva u prošlosti, od nastanka civilizacije do današnjeg dana. Njen zadatak je da na osnovu materijalnih, pisanih i usmenih tragova čovekovog postojanja rekonstruiše prošlost ljudi na određenom prostoru i u određenom vremenu. Istorija treba da objasni uzroke minulih događaja i uoči zakonitosti društvenih procesa. U tome joj pomažu i neke druge nauke, koje zovemo pomoćne istorijske nauke. Istorija (historija) je grčka reč i znači prošlost.

Istorija se deli na dva velika perioda vremena: praistoriju i istorijsko doba. Praistorija se završava i istorijsko doba počinje trenutkom ljudskog pronalaska pisma, početkom IV milenijuma pre nove ere.

uredi

Izabrani članak

Tridesetogodišnji rat odvijao se od 1618. do 1648. uglavnom na teritoriji današnje Nemačke i Češke. U rat su bile uvučene najveće evropske kontinentalne sile. Iako je rat od samog početka imao karakter verskog sukoba protestanata i katolika, rivalstvo Habsburga i drugih sila imalo je centralnu ulogu, što se vidi po ulasku katoličke Francuske u rat na protestantskoj strani.

Rat je zajedno sa popratnim efektima gladi i bolesti imao razarajući efekt po Evropu. Rat je trajao 30 godina, a konflikti izazvani tim ratom nastavljaju se idućih 300 godina. Rat je završio Vestfalskim mirom 1648. Iz rata Nemačka izlazi rascepkana i iskrvarena, a Španija izlazi oslabljena bez Portugala i Holandije. Francuska postaje dominantna sila u Evropi.

...dalje...

Arhiva

uredi

Izabrana slika

Vučica doji Romula i Rema

Arhiva

uredi

Informacije

Ukoliko napišete neki kratak članak (klicu) iz oblasti istorije molimo Vas da koristite šablon {{клица-историја}} kako bi ga označili da članak nije završen i da mu treba dopuna. Klice iz oblasti istorije možete naći u kategoriji: Klice istorija.

uredi

Spomenice

Ovde možete videti opširniji spisak članaka koji nedostaju ili pak onih koje treba srediti ili proširiti.

uredi

Uređivači

uredi

Srodni portali

uredi

Izabrana biografija

Napoleon I Bonaparta (fr. Napoleon Bonaparte, 15. avgust 1769. — 5. maj 1821) je bio general u Francuskoj revoluciji i kao vođa bio je prvi konzul Francuske Republike od 11. novembra 1799. do 18. maja 1804. i car Francuske i kralj Italije od 18. maja 1804. do 6. aprila 1814. i onda ponovo na kratko od 20. marta do 22. juna 1815.

Napoleon je rođen na Korzici, a učio je u Francuskoj za artiljerijskog oficira. Postao je poznat u tokom Francuske revolucije, kada je kao general vodio uspešne pohode protiv Prve i Druge koalicije koje su bile usmerene protiv Francuske. Godine 1799. Napoleon je izvršio državni udar i postavio sebe za prvog konzula; pet godina kasnije je sam sebe krunisao za cara Francuske. Tokom prve decenije 19. veka, zaratio je sa skoro svakom važnijom evropskom silom, dominirajući kontinentalnom Evropom nizom pobeda - od koje su naslavnije one kod Austerlica i Fridlanda - i uspostavaljanjem saveza, imenujući bliske saradnike i članove porodice za vladare ili ministre u državama kojima su dominirali Francuzi.

Katastrofalna francuska invazija Rusije 1812. je bila prekretnica. Ovaj pohod je desetkovao njegovu Veliku armiju, koja nikada više nije obnovila svoju nekadašnju snagu. Godine 1813. Šesta koalicija ga je porazila kod Lajpciga, zauzela Francusku i primorala ga na abdikaciju u aprilu 1814. i igznanstvo na ostrvo Elbu. Nakon manje od godinu dana, Napoleon se vratio u Francusku, ponovo preuzeo kontrolu, ali je vladao 100 dana do poraza kod Vaterloa u junu 1815. Svojih zadnjih šest godina života proveo je pod britanskim nadzorom na ostrvu Sveta Jelena.

...dalje...

Arhiva

uredi