Portfolio
Portfolio je skup podataka i radova, svih postignuća, ostvarenja, planova, ideja i događanja koja se žele zapamtiti i prezentirati, kompletno predstavljanje pojedinca, grupe ili firme.”[1] Značenje je moguće izvesti iz činjenice da reč portfolio dolazi iz italijanskog jezika portafoglio što znači “nositi papir”.
Portfolio u vaspitno obrazovnom radu predškolskih ustanova[uredi | uredi izvor]
U nekom najopštijem smislu bi značenje portfolia bilo da je on skup produkata i beležaka, a u cilju praćenja razvoja. Portfolio „omogućava da proces vrednovanja (..) postaje i sam deo procesa učenja, odnosno predstavlja način učenja kroz evaluaciju, kao i evaluaciju u funkciji upravljanja učenjem“[2]
Dokumentovanje dečjeg napretka[uredi | uredi izvor]
Zadatak, koji svaki vaspitač stavlja ispred sebe, je dati podršku razvoju deteta i omogućiti mu da bude zdravo, srećno i da ostvari svoj pun potencijal.
U cilju što celovitijeg napretka deteta, bitno je da se ima jasna slika o tome koliko je dete postiglo u određenoj oblasti razvoja i gde se nalaze „slabe karike“ odnosno koji segmenti traže dodatni podsticaj za razvoj, te koji od metoda rada sa detetom bi bio najefikasniji.
Da bi odgovori na ova pitanja bili pravovaljani, a cilj ostvaren, važno je imati alate koji će omogućiti praćenje razvoja i napretka deteta.
Instrumenti praćenja su pre svega bazirani na saznanjima iz oblasti dečje psihologije i kao takvi teže da što preciznije označe onu uzrasnu dob kad se dešavaju najkrupnije prekretnice u razvoju statistički gledano. Koriste se mape razvoja, ček liste, skale procene, anegdotske beleške, dnevničke beleške, intervjui učesnika u razvoju deteta, protokol posmatranja na osnovu vremenskog uzroka ili uzroka događaja, procenjuju se produkti u okviru likovnog i govornog stvaralaštva.
Građa koja proizađe iz ovakvog procesa je po pravilu obimna. Sortiranje podataka se vrši hronološki ili po aspektima razvoja, u najboljem slučaju kombinacijom ova dva načina da bi se dobio pregled napretka po oblastima u vremenskom kontinuitetu.„Proces dokumentovanja u vrtiću ima značajnu ulogu u stvaranju okruženja koja uvažava individualnost deteta. Smatra se da vaspitači u dokumetovanju ukazuju na individualna ponašanja svakog deteta, što utiče na stvaranje adekvatnog obrazovnog konteksta“[3]
Važan deo dokumentovanja dečjeg napretka čine informacije koje pruža roditelj/ staratelj deteta. „Uspešan razvoj i vaspitavanje predškolske dece zavise od mogućnosti ostvarivanja vaspitne funkcije roditelja i vaspitača“[4]. Način participacije roditelja u kreiranju dečjeg portfolia je produkt dogovora vaspitača i roditelja i može podrazumevati beleške, anegdote, audio-vizuelni materijal i sl, a da se odnose na period kada dete ne boravi u vrtiću, te samim tim vaspitač nije u prilici da zabeleži napredak. Roditelji ovakvim učestvovanjem u kreiranju portfolia dobijaju, pre svega, direktan uvid u praćenje razvoja napredovanja svog deteta. U mogućnosti su da potpunije sagledavaju i shvataju ozbiljnost vaspitno-obrazovnog rada u vrtiću,a samim tim da budu otvoreniji za daljnju saradnju (što može da ima samo pozitivne efekte na razvoj deteta). Osim toga, dobijaju trajnu i autentičnu uspomenu na predškolski period svog deteta.
Tokom planiranja saradnje sa roditeljima, dobro je imati utvrđen dan kad se organizuju tzv. Otvorena vrata. To je period kada roditelji mogu doći u vrtić i sa vaspitačem nasamo prodiskutovati o sadržini portfolia i napretku deteta. Ove sastanke je moguće organizovati samo na nivou odraslih vaspitač-roditelj, ali poželjno je imati i takve sastanke/ radionice na kojima dete prezentuje roditeljima sadržinu svog portfolia. Ovo je važan deo u procesu formiranja portfolia jer osnažuje poverenje između vaspitača i roditelja i pruža roditelju širu sliku u napretku deteta. Pored toga svako gostovanje roditelja u vrtiću stvara kod deteta konekciju između dva poznata mu prostora: kuće i vrtića.
U proces dokumentovanja se uključuje i dete, koje učestvuje izborom likovnih i govornih produkata koji će se naći u portfoliu. Uključujući dete u proces, utiče se na jačanje njegovog samopoštovanja i samopouzdanja. Ono što čini važnim jačanje ovih delova ličnosti je da su oni osnova za razvoj rezilijentnosti (sposobnosti da se dete nosi sa krizama i normalnim iskustvima na emocionalno i fizički zdrav način). Ovde izdvajam taj bitan segment funkcije portfolia koji više ne služi samo za dokumentovanje i praćenje napretka, već ima funkciju sredstva za rad.
Dečji vrtić kao sredina za razvoj[uredi | uredi izvor]
Sistem dečjeg vrtića kao sredine za brigu o deci nosi sa sobom određene specifičnosti. Pre svega to je sistem koji upućuje dete na socijalne kontakte i to ne one na koje je naviklo u okviru porodice. Čitav sklop vrtića podstiče dete da razvija svoje socijalne veštine. S tim u vezi je i njegovo praćenje kao pojedinca usko povezano sa životom u grupi. „Na nivou jedne vršnjačke grupe (..), svako njihovo pojedinačno iskustvo utiče na iskustva koja će se dogoditi kao zajednička“[5].
Vaspitaču koji planira aktivnosti i postavlja ciljeve na osnovu dečjeg napretka su bitna oba pogleda na ovaj proces. S jedne strane se vode beleške o pojedinačnom dečjem napretku, a s druge strane se prati i beleži dinamika i razvoj grupe. Za praćenje napretka grupe se formira grupni portfolio koji pre svega, uz radnu knjigu vaspitača, služi vaspitaču da proceni uspešnost ostvarivanja zadatih ciljeva za grupu. To je važan deo evaluacionog procesa vaspitno-obrazovnog rada.
Da bi dokumentovanje grupnog portfolia bilo zaokruženo, u proces se uključuju i roditelji, ali na malo drugačiji način nego prilikom izrade pojedinačnog portfolia. Dokumentuju se zajedničke akcije i učestvovanje roditelja u radu i životu grupe. „U takvim situacijama, atmosfera koja vlada u vaspitnoj grupi rezultat je uzajamnih odnosa roditelja, vaspitača i dece“[4].
Sagledavanjem ova dva uporedna sistema dokumenotovanja, individualnog i grupnog portfolia, dobija se optimalan uvid za najpodobnije predstojeće planove i akcije što se tiče dečijeg razvoja.
Portfolio kao refleksija vaspitača[uredi | uredi izvor]
Postoji još jedan vid portfolia koji je deo vaspitno-obrazovnog procesa, a to je profesionalni portfolio vaspitača. Ovaj portfolio prikazuje kompetencije vaspitača i dokumentuje njegov napredak i usavršavanje u struci. Informacije koje se pružaju putem ovog dokumenta imaju za cilj da reflektuju praksu i ukažu koje kompetencije vaspitač mora da ojača. Vaspitač je ovde u prilici da samovrednuje svoj rad, odredi aspiracije za naredni period i na osnovu poteškoća na koje nailazi u praksi odredi smernice svog osnaživanja. Tako i sadržina ovog portfolia ne bi trebalo da prikazuje samo afirmativne aspekte prakse već i proces kada je vaspitač naišao na prepreku i na koji ju je način prevazišao. Dokumentovanje ovakvih situacija ne služe da prikažu slabost vaspitača, već da ukažu na resurse kojih do tada nije bio svestan. U sistemu podrške, profesionalni portfolio može da posluži i stručnom saradniku da dobije širi uvid u profesionalni razvoj pojedinog vaspitača i na osnovu njega da dâ sugestije i planira buduću saradnju.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Ilić, Šikl-Erski, Vojislav,Andrijana (28. 5. 2016). „E-portfolio učenika u nastavi likovne kulture” (PDF). Fakultet tehničkih nauka, Čačak,.
- ^ Radulović, Stančić, Lidija,Milan (januar 2012). „Portfolio kao sredstvo evaluacije iskustva učenja u nastavi”.
- ^ Petrović, Pavlović, Zorica, Dragana (2017). Novi mediji u ranom obrazovanju. Niš: Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu. str. 62. ISBN 978-86-7379-450-1.
- ^ a b Vukomanović, Nadežda; et al. (1989). Roditelji u dečjem vrtiću. Beograd: Zavod za udžbenikei nastavna sredstva. str. 24, 27. ISBN 86-17-00984-5.
- ^ Miškeljin, Lidija (2008). Dečji vrtić kao izvor kurikuluma. Beograd: Zadužbina Andrejević. str. 20. ISBN 978-86-7244-697-5.