Radmilo Bogdanović
| Radmilo Bodanović | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||
| Lični podaci | |||||||||
| Datum rođenja | 7. oktobar 1934. | ||||||||
| Mesto rođenja | Končarevo, Kraljevina Jugoslavija | ||||||||
| Datum smrti | 25. oktobar 2014. (80 god.) | ||||||||
| Mesto smrti | Beograd, Srbija | ||||||||
| Univerzitet | Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu | ||||||||
| Politička karijera | |||||||||
| Politička stranka | Socijalistička partija Srbije (1990–2014) Savez komunista Jugoslavije (1952–1990) | ||||||||
| |||||||||
Radmilo Bogdanović (Končarevo, 7. oktobar 1934 — Beograd, 25. oktobar 2014) bio je srpski političar. Bogdanović je bio visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije i ministar unutrašnjih poslova u vreme velikih antivladinih demonstracija 1991. godine, kada je i podneo ostavku.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Završio je osnovnu školu i gimnaziju u rodnom mestu, a potom i Učiteljsku školu. Filozofski fakultet u Beogradu završio je vanredno 1976. godine. Diplomirao je sa tezom "Vaspitno-obrazovni rad u ustanovama za maloletnike".[1]
Bio je član Saveza komunista Jugoslavije (SKJ) od 1952. godine. U periodu od 1952. do 1961. radio je kao učitelj u Vranovcu i nastavnik u Bagrdanu blizu Jagodine, a nakon toga do 1966. bio je predsednik OK ŠO Jagodina i organizacioni sekretar OK SK Jagodina.
Na mesto načelnika Sekretarijata unutrašnjih poslova Jagodina došao je 1966. i ostao dva mandata do izbora za predsednika Skupštine opštine Jagodina 1974. godine. Ovu dužnost obavljao je do 1981. godine.
Načelnik uprave u Republičkom sekretarijatu unutrašnjih poslova Srbije bio je od 1981. do 1983. godine, a potom pet godina zamenik Republičkog sekretara za narodnu odbranu Srbije.
Od decembra 1989. bio je član Izvršnog veća Skupštine Srbije u četvorogodišnjem mandatu i Republički sekretar za unutrašnje poslove.
Februara 1991. godine izabran je za Sekretara za unutrašnje poslove Republike Srbije. Tokom protesta 1991. demonstranti su od drugog dana demonstracija zahtevali i ostavku Radmila Bogdanovića sa mesta ministra zbog neprimerene upotrebe sile. Istog dana na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Bogdanović izjavljuje: „Ne osećam se krivim i ne mislim o ostavci”.
Na toj dužnosti ostao je do 30. maja te godine, kada je pod pritiskom javnosti podneo ostavku.
Nakon toga bio je predsednik Odbora za veze sa Srbima van Srbije, a od 3. februara 1993. godine potpredsednik Veća republika Skupštine Savezne Republike Jugoslavije i predsednik Odbora za odbranu i bezbednost u Skupštini SRJ.
Bio je na spisku ličnosti iz okruženja predsednika SRJ Slobodana Miloševića kojima je zabranjen ulazak u zemlje Evropske unije.
Predsedavao je u Upravnim odborima „Jugoeksporta” i „Fonda kapetan Dragan”, bio je član Uprave FK „Crvena zvezda”, a biran je i za člana Saveta Univerziteta u Kragujevcu.
Odlikovan je Ordenom rada sa srebrnim vencem 1971, Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima 1979. i Plaketom bezbednosti 1981. godine.
Živeo je u Beogradu kao penzioner sa suprugom Živkom, nastavnicom.
Umro je 25. oktobra 2014. godine na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) u Beogradu. Sahranjen je 27. oktobra na Gradskom groblju u Jagodini.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Radmilo Bogdanović, biografija”. Glas javnosti, 15. maj 2000.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Preminuo Radmilo Bogdanović, Politika, 26.10.2014.
- Preminuo Radmilo Bogdanović, bivši šef MUP, Blic, 26.10.2014.
- Ko je ko u Srbiji 1995. Bibliofon, Beograd 1995. godina.
