Represalije (međunarodno pravo)
Represalije u međunarodnom pravu predstavljaju mere kojima se odgovara na protivpravne akte jedne zemlje takođe kršenjem pravila međunarodnog prava i kao takve predstavljaju krajnje sredstvo da se jedna država odvrati od protivpravnih delatnosti. Iako razvoj međunarodnog prava ide u pravcu sužavanja dozvoljenih represalija, one mogu pod određenim uslovima predstavljati i osnov koji isključuje protivpravnost međunarodnih krivičnih dela.
Uslovi za primenu[uredi | uredi izvor]
Uslovi za primenu represalija su vrlo restriktivni:
- ne mogu doći u obzir genocid i zločini protiv čovečnosti
- moraju biti srazmerne
- moraju biri krajnje sredstvo (ultima ratio)
- moraju biti naređene od strane najvišeg državnog i vojnog vođstva
Srazmernost mora postojati u kvantitativnom (težina posledica) i kvalitativnom (tip povrede prava) smislu. Krajnje sredstvo znači da se one mogu primenjivati tek pošto su iscrpljena sva druga sredstva za sprečavanje protivpravnih akata. Zahtev da upotrebu odobri najviše vođstvo postoji usled toga što su represalije vrlo ozbiljan korak za koji odgovornost snosi i država. Ukoliko pojedinci preduzmu represalije uz poštovanje uslova, biće isključeno postojanje međunarodnog krivičnog dela. U suprotnom radi se o nedozvoljenim represalijama za koje je predviđena međunarodna krivičnopravna odgovornost.
Represalije protiv civila[uredi | uredi izvor]
Iako ima mišljenja da su pod određenim uslovima represalije prema civilima dozvoljene, to se ne može prihvatiti usled postojanja Ženevskih konvencija koje to izričito zabranjuju. Samo izuzetno i uz poštovanje svih gorenavedenih uslova, posebno onog da je u pitanju zaista krajnje sredstvo moglo bi se govoriti o isključenju postojanja krivičnog dela.
Represalije i Rimski statut[uredi | uredi izvor]
Ovaj osnov isključenja postojanja krivičnog dela nije predviđen u Rimskom statutu, što je unekoliko i logično usled sužavanja primene ovog osnova u međunarodnom pravu. U retkim i izuzetnim slučajevima bi se moglo govoriti o tome da sudska praksa odluči o primeni ovog osnova.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- Stojanović Zoran, Međunarodno krivično pravo, Beograd. 2006. ISBN 978-86-86223-03-6.
