Ruralna sociologija

Ruralna sociologija je polje sociologije tradicionalno povezano sa proučavanjem društvene strukture i sukoba u ruralnim područjima, iako tematske oblasti, kao što su hrana i poljoprivreda, prevazilaze tradicionalne prostorne granice. To je aktivno polje u većem delu sveta, koji vodi poreklo iz SAD prve polovine 20. veka i usko je povezano sa nacionalnim Ministarstvom poljoprivrede i sa land-grant Univerzitetima poljoprivrede.

Sociologija hrane i poljoprivrede jedna je od oblasti ruralne sociologije a mnoge oblasti posvećene su i ekonomiji poljoprivredne proizvodnje. Ostale oblasti proučavanja obuhvataju ruralne migracije i ostale demografske obrasce, sociologiju životne sredine, sociologija prirodnih resursa (uključujući šume, rudarstvo, ribolov i druge oblasti), ruralne kulture i identitete, ruralnu brigu o zdravlju i funkcionalnu stranu politike koja se bavi edukacijom. Mnogi sociolozi koji se bave ruralnom sociologijom posvećeni su oblastima kao što su studije razvoja, studije zajednice, razvoj zajednice i ekoloških studija. Veći deo istraživanja obuhvata zemlje Trećeg sveta.

Ruralna sociologija kao posebna sociološka disciplina: "život na selu" . Termin ruralni je sam po sebi sociološke naravi i odnosi se na selo i seosku zajednicu, odnosno na seoski prostor i seoski život. Predmet proučavanja ruralne sociologije je društvo koje živi u ruralnoj sredini i ponaša se na specifičan način te ima karakterističan krug procesa i odnosa.

Istorija

SAD

Ruralna sociologija bila je prva, a veoma dugo i najveća grana sociologije u Americi. Istorija ove oblasti bila je popularna pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.

Evropa

Ruralna sociologija u Evropi nije razvijena u starim, ustaljenim univerzitetima, već u novim zemljama koje su nastale posle 1919.godine. One su bile pod jakim uticajem političke filozofije agrarnizma koji je promovisao seljaka kao osnovu svakog društva. Čehoslovačka je otvorila tri istraživačka centra, a drugi su otvoreni u Rumuniji i Jugoslaviji.

Krize

Smit je 2011. godine rekao da je ruralna sociologija u lošem stanju: "Ruralna sociologija upala je hronično stanje krize, poremećena naizmenično teorijskom manjkavošću, institucionalnom izolacijom, otuđenjem od opštijih disciplina sociologije i u osnovi sve manjim značajem modernom urbanom društvu."

O Misijama

Misije univerzitetskih odeljenja ruralne sociologije proširile su se i na druge teme kao što su održivi razvoj. Na primer na Univerzitetu u Mizuriju misija je:

"Odeljenje ruralne sociologije na univerzitetu u Misuri koristi teorijske i metodološke alate ruralne sociologije za rešavanje novih izazova u 21.veku-očuvanje naših prirodnih resursa, obezbeđivanje sigurne i kvalitetne hrane za ekspanziju stanovništva i prilagođavanje klimatskim promenama. Univerzitet u Viskonsinu je jedan od prvih univerziteta koji je osnovao odeljenje za ruralnu sociologiju. Termin "ruralna" zamenjen je sa terminom odeljenje zajednice i društvene sredine. Isto tako, program ruralne sociologije na univerzitetu u Kentakiju razvio je "Odeljenje razvoja zajednice i liderstva". Univerzitet Kornel je takođe promenio ime u odeljenje za sociologiju razvoja.

Udruženja

Naučna udruženja u ruralnoj sociologiji uključuju:

• Ruralno sociološko društvo (RSS), Sjedinjenih Američkih Država, formirano je 1937.godine nakon rasprave Američkog sociološkog društva.
• Evropsko društvo za ruralnu sociologiju (ESRA)osnovan je 1957. Ona kaže da je vodeća " evropska asocijacija za naučnike uključena u studiju poljoprivrede i ribarstva, proizvodnje i potrošnje hrane, ruralni razvoj i promene, ruralnosti kulturnog nasleđa,jednakosti i nejednakosti u društvu, i ruralna priroda i zaštita životne sredine".

• Međunarodna asocijacija ruralne sociologije (IRSA) ima za misiju "podsticanje razvoja ruralne sociologije", da unapredi primenu sociološkog istraživanja na poboljšanju kvaliteta ruralnog života i obezbedi mehanizam kojim mogu generisati dijalog i korisne razmene".
• Međunarodno udruženje za društvo i prirodne resurse (IASNR) izdaje časopis Društva i Prirodni resursi.