Ruska špijunaža u SAD

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ruska špijunaža u Sjedinjenim Američkim Državama se dešavala barem od Hladnog rata (kao Sovjetski Savez), a verovatno i mnogo ranije. Prema vladi SAD, do 2007. godine dostigla je nivo iz perioda hladnog rata.[1]

Pregled[uredi | uredi izvor]

Prelazak sa sovjetske na rusku obaveštajnu službu[uredi | uredi izvor]

KGB je bio glavna bezbednosna agencija za Sovjetski Savez od 1954. do njegovog raspada 1991. godine. Glavne dužnosti KGB-a bile su prikupljanje obaveštajnih podataka u drugim nacijama, sprovođenje kontraobaveštajnih službi, održavanje tajne policije, KGB-ovog vojnog korpusa i granične straže, suzbijanje unutrašnjeg otpora i sprovođenje elektronske špijunaže. Prema bivšem general-majoru KGB-a Olegu Kaluginu, koji je bio šef operacija KGB-a u Sjedinjenim Državama, „srce i duša“ sovjetske obaveštajne službe „nije bilo prikupljanje obaveštajnih podataka, već subverzija: aktivne mere za slabljenje Zapada, stvaranje razdora u odnose SAD i saveznika, posebno NATO, slabljenje SAD u očima naroda Evrope, Azije, Afrike, Latinske Amerike, i tako pripreme terena za slučaj da do rata zaista dođe."[2][3]

Tokom 1991. godine, SSSR se raspao i KGB je rasformiran u nekoliko organizacija, uključujuči FSB. Sovjetski Savez je ranije formirao dve druge poznate agencije: GRU I SVR.

GRU (Glavna uprava Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije) je ruska vojna obaveštajna služba. GRU je ostao netaknut kada se KGB podelio na FSB i SVR, i zadržao je istu skraćenicu kao GRU iz sovjetskog doba.[4] Prema Federaciji američkih naučnika, GRU se fokusira na „prikupljanje ljudskih obaveštajnih podataka (HUMINT) preko vojnih atašea i stranih agenata“. Osim što prikuplja ljudske obaveštajne podatke, GRU takođe održava „značajne obaveštajne podatke o signalima (SIGINT) i izviđanje slika zajedno sa mogućnostima satelitskih snimaka (IMINT)“.[5] Savremeni GRU je bio povezan sa više kriza i akcija mešanja, a SAD su ga optužile za velike sajber napade, povezane sa prekidom ukrajinske elektroenergetske mreže, ciljane na organizacije koje istražuju trovanje Sergeja Skripalja i hakovanje DNC-a 2016. mešanje u izbore.[6][4]

SVR (Spoljna obaveštajna služba) formirana je u decembru 1991. nakon rasparčavanja KGB-a. SVR je zamenio prekookeanski ogranak KGB-a. Prema bivšem prebegu SVR-a Sergeju Tretjakovu, tokom 1990-ih, agenti SVR-a su bili tajno razbacani po Njujorku da bi prikupljali obaveštajne podatke za Kremlj.[7]

Nakon tranzicije iz Sovjetskog Saveza u Rusku Federaciju, došlo je do novih otkrića o špijunaži iz sovjetskog doba. Projekat Venona, sa kojeg je Mojnihanova komisija 1995. deklasificirala tajnost, sadržao je opsežne dokaze o aktivnostima sovjetskih špijunskih mreža u Americi,[8] kao što je Mitrohin arhiv otkrio od 1992-1999.[9]

Aktivne mere[uredi | uredi izvor]

Aktivne mere su nastavljene iu postsovjetskoj eri u Ruskoj Federaciji i na mnogo načina su zasnovane na modelima iz hladnog rata.[2][10] Aktivne mere, kako je prvi put formulisan u sovjetskom KGB-u, bile su oblik političkog ratovanja, ofanzivnih programa kao što su dezinformacije, propaganda, obmana, sabotaža, destabilizacija i špijunaža.[2]

Prema arhivi Mitrohin, aktivne mere su se podučavale u Andropovskom institutu KGB-a koji se nalazi u sedištu SVR (Spoljna obaveštajna služba) u okrugu Jasenevo u Moskvi. Šef "odseka za aktivne mere" bio je Jurij Modin, bivši kontrolor špijunskog lanca Kembridž pet.[11] Bivši institut Andropov postao je Akademija za spoljnu obaveštajnu službu i sada njime upravlja SVR.[12]

Unapređenje tehnologije i svetske međusobne povezanosti olakšalo je mešanje ruske obaveštajne službe.[11][13] Međutim, tradicionalna taktika ljudske špijunaže i dalje postoji.[13]

Drug J[uredi | uredi izvor]

Pukovnik Sergej Tretjakov, inače poznat kao drug J, bio je ruski oficir SVR-a koji je prebegao u Sjedinjene Države u oktobru 2000.[7] Tretjakov je odrastao svestan KGB-a u Rusiji, zbog povezanosti njegove majke i bake sa službom. Kako je Tretjakov odrastao u Sovjetskom Savezu, obožavao je ideju da bude deo KGB-a. Dok je bio mladić u KGB-u, dobio je odgovornost da skoro tri godine bude vođa mladog komunističkog vođstva. Tretjakov je proveo mnogo godina u KGB-u sve dok se Sovjetski Savez nije raspao 1991. i postao je pukovnik SVR. Od 1995. do 2000. Tretjakov je bio odgovoran za sve ruske tajne operacije u Njujorku i Ujedinjenim nacijama. Prema Pitu Erliju, 1997. godine Tretjakov je možda počeo da snabdeva zvaničnike SAD ruskim informacijama. Bilo u ovom trenutku ili nakon svog zvaničnog bekstva, Tretjakov je objasnio SAD kako Rusija špijunira širom Njujorka i ostatka Sjedinjenih Država, kao i kako se ruska obaveštajna služba širi po Menhetnu i ostatku Amerike. Tretjakov je postao američki državljanin 2007. godine, a zatim je tri godine kasnije preminuo u 53. godini[7]

Špijunaža[uredi | uredi izvor]

Laptop koji su koristili ruski špijuni, zaplenjen 2010. godine od strane FBI-ja

Od kraja 1980-ih, KGB i kasnije SVR počeli su da stvaraju „drugi ešalon“ „pomoćnih agenata, ilegalaca i specijalnih agenata“, prema tvrdnji bivšeg oficira SVR Kuzminova.[14] Ovi agenti su legalni imigranti, uključujući naučnike i druge profesionalce. Drugi oficir SVR, Vasilij Mitrohin, koji je prebegao u Britaniju 1992. godine, opisao je detalje o hiljadama ruskih agenata i obaveštajnih službenika, od kojih su neki „ilegali“ koji žive pod dubokim zaklonom u inostranstvu.[9]

2000. FBI je saznao za više grupa ruskih špijuna u SAD[15] Godine 2010. FBI je uhapsio 10 ruskih agenata, čiju je operaciju dubokog prikrivanja Ministarstvo pravde nazvalo Ilegalnim programom. Predstavljajući se kao obični američki građani, ruski agenti su pokušali da izgrade kontakte sa akademicima, industrijalcima i kreatorima politike kako bi dobili pristup obaveštajnim podacima. Oni su bili meta višegodišnje istrage FBI pod nazivom Operacija Priče o duhovima, koja je kulminirala krajem juna 2010. hapšenjem deset ljudi u SAD i jedanaeste osobe na Kipru.[16] Deset agenata spavača optuženo je za „izvršavanje dugoročnih zadataka u SAD u ime Ruske Federacije.[17][18][19][20][15]

Bivši oficir CIA Harold Džejms Nikolson je dva puta osuđen[pojasniti] kao špijun za Spoljnu obaveštajnu službu (SVR) Rusije. Nekoliko događaja iz 90-ih dovelo je do istrage o Nikolsonu. On se sastao sa zvaničnicima SVR van američke ambasade i ono što je usledilo bio je transfer od 12.000 dolara na njegov bankovni račun. On nije uspeo na tri poligrafa koji su zabeležili pitanja poput „da li krijete umešanost sa stranom obaveštajnom službom?“ Ovo je ograničilo njegov pristup ruskim obaveštajnim zvaničnicima i do 1996. godine FBI je uspeo da ga uhapsi na aerodromu Dulles. Na njemu je bio kompjuterski disk sa poverljivim fajlovima CIA-e i deset rolni filma na kojima su prikazana strogo poverljiva dokumenta. Nikolson je priznao da je SVR prosleđivao poverljive informacije od 1994. do 1996. godine i osuđen je za špijunažu.

Marija Butina je Ruskinja koja je 2018. godine osuđena za delovanje kao neregistrovani strani agent Ruske Federacije u Sjedinjenim Državama.[21][22] Butina je pokušao da se infiltrira u konzervativne grupe u SAD, uključujući Nacionalnu streljačku asocijaciju, kao deo napora da promoviše ruske interese na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama 2016.[23][24][25] Odbor za obavještajne poslove Senata je kasnije zaključio da je pokušala da ubijedi Trampovu kampanju da uspostavi tajni povratni kanal za komunikaciju sa Rusijom.[26]

U februaru 2020, američki zvaničnici su u Majamiju optužili Hektora Alehandra Kabreru Fuentesa, meksičkog državljanina, jer je navodno delovao u ime ruskog agenta koji ga je regrutovao da prikuplja informacije o američkoj vladi. Njih dvoje su se više puta sastajali u Moskvi.[27][28]

U maju 2021. godine, SAD su osudile bivšeg Vojnog Zelenih beretkica Pitera Debinsa na 188 meseci zatvora zbog zavere sa ruskim obaveštajnim operativcima da im nezakonito daju informacije o odbrani SAD.[29]

U julu 2022, američki zvaničnici uhapsili su par Voltera Glena Primrouza (aliajs Bobi Edvard Fort) i Gvin Darl Morison (alijas Džuli Lin Montague), optužujući ih za krađu identiteta i zaveru protiv vlade. Kao i Ilegalci, oboje su preuzeli identitet preminule američke dece (Fort i Montague), iako se činilo da je par zaista rođen i boravi u Sjedinjenim Državama kao Primrouz i Morison. Kao Fort, Primrose je služio u Obalskoj straži kao tehničar avionike pre nego što je postao odbrambeni izvođač; imao je tajnu bezbednosnu proveru. U svojoj žalbi protiv para, SAD su dale dve njihove slike u uniformama KGB-a.[30][31]

Predsednički izbori 2016[uredi | uredi izvor]

Ruska špijunaža se dogodila tokom predsedničkih izbora u SAD 2016 . Bilo je brojnih izveštaja o ruskom mešanju u izbore od kada je došlo do nominacije predsednika Trampa . Prema Obaveštajnoj zajednici Sjedinjenih Država i direktoru Nacionalne obaveštajne službe, postojali su dokazi da se ruska vlada mešala kako bi nanelu šetu kampanji kandidate demokrata Hilari Klinton. Počevši od maja 2017, bivši direktor FBI Robert Miler je istraživao dokaze i objavio uglavnom redigovan izveštaj na 448 stranica svojih nalaza.

Milerov izveštaj se uglavnom tiče umešanosti Trampove administracije i dokaza o umešanosti Rusije. Prema izveštaju, nije bilo dosluha sa Rusijom. Miler napominje da je postojala propagandna operacija na društvenim mrežama nazvana „farma trolova“, u kojoj je ruska agencija za istraživanje interneta kreirala lažne naloge na mreži koji su „favorizirali kandidata Trampa i omalovažavali kandidata Klintonovu“. Rusija je ciljala Klintonovu mejlove nakon reči predsednika Trampa u kojoj je on citirao: „Rusija, ako slušaš, nadam se da ćeš moći da pronađeš 30.000 nestalih imejlova koji nedostaju“. Pet sati kasnije, izveštava Mueller, pripadnici ključne ruske obaveštajne jedinice prvi put su na meti Klintonove lične kancelarije. Postojalo je i ono što je Miler nazvao „ruskim hakerskim i damping operacijama“ u kojima su ruski obaveštajci hakovali račune Klintonove kampanje i organizacija demokratskih partija. Materijal je potom sama Rusija postavila na internet, a ostale informacije je distribuirao Vikiliks. Rusija je više puta posezala za Trampovom kampanjom da uspostavi vezu sa Kremljom. Miler piše: „Ruski kontakti su se sastojali od poslovnih veza, ponuda pomoći kampanji, poziva zvaničnicima kampanje i predstavnika ruske vlade da se sastanu, i političkih pozicija u cilju poboljšanja američko-ruskih odnosa.

Miler je rusko mešanje u strane izbore opisao sa: „nije bio jedan pokušaj. Oni to rade dok mi sedimo ovde.”[32] Pojedinci su tvrdili da je Donald Tramp ruski špijun[33] preko 40 godina.[34]

Proterivanje agenata[uredi | uredi izvor]

U martu 2018. Trampova administracija je naredila proterivanje 60 navodnih ruskih špijuna iz Sjedinjenih Država nakon trovanja Sergeja i Julije Skripalj, kao deo zajedničkih napora sa evropskim saveznicima koji su takođe proterali 50 navodnih špijuna. Bela kuća je takođe naredila zatvaranje ruskog konzulata u Sijetlu, na osnovu uverenja da je konzulat služio kao ključna baza operacija za ruske obaveštajne operacije u SAD [35] Američki zvaničnici su u to vreme procenjivali preko 100 ruskih špijuna predstavljajući se kao diplomate u Sjedinjenim Državama pre naredbe.[36]

Elektronska špijunaža[uredi | uredi izvor]

Sajber špijunaža se više koristila nakon Hladnog rata.

Ruski agenti spavači u SAD su 2010. i ranije koristili steganografiju za razmenu informacija, gde su skrivene poruke ubacivane u inače bezazlene datoteke. [37]

U aprilu 2015. CNN je izvestio da su „ruski hakeri“ „prodrli u osetljive delove kompjutera Bele kuće“ u „nedavnim mesecima“. Rečeno je da su FBI, Tajna služba i druge američke obaveštajne agencije kategorisale napade „među najsofisticiranijim napadima ikada pokrenutim na sisteme američke vlade“.[38]

Za kršenje podataka federalne vlade Sjedinjenih Država iz 2020. većina izvora okrivljuje hakerske grupe koje podržava ruska država.[39][40][41] Prijavljeno je da su sajber napad i kršenje podataka među najgorim incidentima sajber špijunaže koje su ikada pretrpele SAD, zbog osetljivosti i visokog profila meta i dugog trajanja (osam do devet meseci) tokom kojeg su hakeri imali pristup.[47] U roku od nekoliko dana od njegovog otkrića, prijavljeno je da je najmanje 200 organizacija širom sveta pogođeno napadom, a neke od njih su takođe mogle da pretrpe povrede podataka.[39][48][49] Pogođene organizacije širom sveta uključuju: NATO, vladu Ujedinjenog Kraljevstva, Evropski parlament, Microsoft i druge.[48]

Dana 1. jula 2021. savetnik za sajber bezbednost iz NSA, FBI, CISA i britanskog NCSC upozorio je na kampanju GRU-ovog sajber-napada grubom silom protiv organizacija američke vlade i privatnog sektora, kao i stranih i globalnih organizacija (posebno onih u Evropi), usmeren na krađu podataka. Primarni ciljevi su bili američka vlada i vojska; odbrambene, energetske i logističke industrije; i političke organizacije. Od saveta iz jula 2021., kampanja, koja je počela sredinom 2019. godine, još uvek traje.[50]

Predsednički izbori 2020[uredi | uredi izvor]

Prema izveštaju DNI sa kojeg je skinuta tajnost objavljenom 16. marta 2021. godine, postojali su dokazi o širokim naporima Rusije (i Irana) da oblikuju ishod američkih predsedničkih izbora 2020. Međutim, nije bilo dokaza da su neki glasovi, glasački listići ili registracije birača direktno promenjeni. Napori Rusije bili su usmereni na „ocrnjivanje kandidature predsednika Bajdena i Demokratske partije, podršku bivšem predsedniku Trampu, podrivanje poverenja javnosti u izborni proces i pogoršanje društveno-političkih podela u SAD“, a centralni deo pokušaja mešanja Moskve bio je oslanjanje na ruske obaveštajne agencije. ′ zastupnici „za pranje narativa o uticaju” korišćenjem medijskih organizacija, američkih zvaničnika i ljudi bliskih Trampu da guraju „obmanjujuće ili nepotkrijepljene” optužbe protiv Bajdena.[51][52][53][54]

U izveštaju su posebno identifikovani pojedinci koje kontroliše ruska vlada kao umešani u pokušaje mešanja Rusije, kao što su Konstantin Kilimnik i Andrij Derkač.[55] U izveštaju se navodi da je Putin verovatno imao „nadležnost“ nad aktivnostima Andrija Derkača.[51] Prema izveštaju, Putin je odobrio ruske operacije uticaja.[51][56] Nakon objavljivanja izveštaja DNI, predsedavajući Komiteta za obaveštajne poslove Predstavničkog doma, Adam Šif, izdao je saopštenje u kojem se kaže: „Rusija je vodila uspešnu obaveštajnu operaciju koja je prodrla u najuži krug bivšeg predsednika.[57]

Prema izveštaju istraživača sa Oksforda, uključujući sociologa Filipa N. Hauarda, društveni mediji su igrali veliku ulogu u političkoj polarizaciji u SAD, zbog kompjuterske propagande – „upotrebe automatizacije, algoritama i analitike velikih podataka za manipulisanje javnošću život“—kao što je širenje lažnih vesti i teorija zavere. Istraživači su istakli ulogu ruske agencije za istraživanje interneta u pokušajima da se podriva demokratija u SAD i pogorša postojeće političke podele. Najistaknutije metode dezinformisanja bile su „organsko objavljivanje, a ne reklame“, a aktivnost uticaja se povećala nakon 2016. i nije bila ograničena na izbore.[58][59] Primeri napora su uključivali „kampanja za afroameričke birače da bojkotuju izbore ili slede pogrešne procedure glasanja 2016. godine“, „ohrabrivanje ekstremno desničarskih birača da budu konfrontativniji“ i „širenje senzacionalističkih, konspirativnih i drugih oblika bezveznih političkih vesti i dezinformacije glasačima širom političkog spektra“.[58]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Putin spy war on the West. The Sunday Times. May 20, 2007
  2. ^ a b v Abrams, Steve (2016). „Beyond Propaganda: Soviet Active Measures in Putin's Russia”. Connections. 15 (1): 5—31. ISSN 1812-1098. JSTOR 26326426. doi:10.11610/Connections.15.1.01 Slobodan pristup. 
  3. ^ Interview of Oleg Kalugin on CNN Arhivirano jun 27, 2007 na sajtu Wayback Machine
  4. ^ a b „Why Russia's GRU military intelligence service is so feared”. BBC News (na jeziku: engleski). 2021-04-19. Pristupljeno 2021-05-26. 
  5. ^ „Operations of the Main Intelligence Administration (GRU) Glavnoye Razvedyvatelnoye Upravlenie - Russia / Soviet Intelligence Agencies”. Federation of American Scientists. Pristupljeno 15. 11. 2014. 
  6. ^ „U.S. charges Russian intelligence officers in several high-profile cyberattacks”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2021-05-26. 
  7. ^ a b v Grimes, William (2010-07-10). „Sergei Tretyakov, Spy Who Fled to U.S., Dies at 53”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-04-01. 
  8. ^ Moynihan, Daniel Patrick (1998). Secrecy: The American ExperienceNeophodna slobodna registracija. Yale University Press. str. 15. ISBN 978-0-300-08079-7. 
  9. ^ a b „The Sword and the Shield”. archive.nytimes.com. Pristupljeno 2021-05-26. 
  10. ^ Bertelsen, Olga. „Russian Active Measures: Yesterday, Today, Tomorrow”. 
  11. ^ a b Walton, Calder (2016-12-23). „"Active measures": a history of Russian interference in US elections”. Prospect Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-05. 
  12. ^ Weiss, Michael (27. 12. 2017). „Revealed: The Secret KGB Manual for Recruiting Spies”. The Daily Beast. Pristupljeno 2. 1. 2018. „The foreign arm is today known as the SVR, which is the actual successor of the First Chief Directorate; the Andropov Red Banner Institute, in fact, is now called the SVR Academy.” 
  13. ^ a b Golden, Daniel. „Why Russian Spies Really Like American Universities”. ProPublica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-05. 
  14. ^ Kouzminov, Alexander (2006). Biological Espionage: Special Operations of the Soviet and Russian Foreign Intelligence Services in the West. Greenhill Books. ISBN 1-85367-646-2.  „Interview: Alexander Kouzminov, Author of Biological Espionage”. Arhivirano iz originala 2005-04-25. g. Pristupljeno 2005-04-25. 
  15. ^ a b „Russian spies living among us: Inside the FBI's "Operation Ghost Stories"”. www.cbsnews.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-01. 
  16. ^ „The Russian Spy Ring of 2010, The Use of Ciphers and Radio Messages”. The NSRIC. Arhivirano iz originala 16. 2. 2015. g. Pristupljeno 31. 1. 2015. 
  17. ^ "Operation Ghost Stories: Inside the Russian Spy Case Arhivirano april 17, 2016 na sajtu Wayback Machine' (October 31, 2011). Federal Bureau of Investigation.
  18. ^ Ten Alleged Secret Agents Arrested in the United States Monday, June 28, 2010, United States Department of Justice official web site.
  19. ^ Shifrel, Scott; Kennedy, Helen; and Sherisan, Michael. "Russian spy ring: 11th suspect arrested in Cyprus; Moscow calls spy claims 'baseless and improper'", Daily News (New York), June 29, 2010. Retrieved July 7, 2010.
  20. ^ „FBI breaks up alleged Russian spy ring in deep cover”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2010-06-28. Pristupljeno 2021-04-01. 
  21. ^ Matt Apuzzo, Katie Benner and Sharon LaFraniere (16. 7. 2018). „Mariia Butina, Who Sought 'Back Channel' Meeting for Trump and Putin, Is Charged as Russian Agent”. The New York Times. Arhivirano iz originala 17. 7. 2018. g. Pristupljeno 16. 7. 2018. 
  22. ^ Vera Bergengruen (16. 7. 2018). „Charges Say Accused Russian Agent Used The NRA And The National Prayer Breakfast In Effort To Influence US Policy”. BuzzFeed News. Arhivirano iz originala 17. 7. 2018. g. Pristupljeno 17. 7. 2018. 
  23. ^ „Maria Butina Loved Guns, Trump and Russia. It Was a Cover, Prosecutors Say.”. Arhivirano iz originala 18. 7. 2018. g. Pristupljeno 20. 7. 2018. 
  24. ^ Guardian Staff; Press, Associated (26. 4. 2019). „Maria Butina sentenced to 18 months for trying to infiltrate US right and NRA”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Arhivirano iz originala 5. 8. 2019. g. Pristupljeno 2019-08-06 — preko www.theguardian.com. 
  25. ^ Fandos, Nicholas (3. 12. 2017). „Operative Offered Trump Campaign 'Kremlin Connection' Using N.R.A. Ties”. The New York Times. Arhivirano iz originala 3. 12. 2017. g. Pristupljeno 3. 12. 2017. 
  26. ^ Barnes, Julian E.; Savage, Charlie (18. 8. 2020). „8 Takeaways From the Senate Committee Report on Russian Interference” — preko NYTimes.com. 
  27. ^ Cramer, Maria (19. 2. 2020). „Mexican Citizen is Accused of Spying for Russians in the U.S”. The New York Times. 
  28. ^ „Mexican citizen accused of working for Russians in U.S”. Politico. 
  29. ^ „Former Army Green Beret Sentenced for Russian Espionage Conspiracy”. U.S. Attorney's Office, Eastern District of Virginia. Department of Justice. 14. 5. 2021. Pristupljeno 24. 5. 2021. 
  30. ^ Kelleher, Jennifer Sinco; Melley, Brian (27. 7. 2022). „Hawaii couple charged with stealing IDs of dead Texas kids”. Associated Press. Pristupljeno 27. 7. 2022. 
  31. ^ Rohrlich, Justin; Hughes, Seamus (26. 7. 2022). „Hawaii couple charged with stealing IDs of dead Texas kids”. Yahoo! News. Pristupljeno 27. 7. 2022. 
  32. ^ Kreps, Sarah (2020-09-22). „The shifting chessboard of international influence operations”. Brookings (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-01. 
  33. ^ Harding, Luke. „The Hidden History of Trump's First Trip to Moscow”. POLITICO Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-01. 
  34. ^ staff, T. O. I. „KGB groomed Trump as an asset for 40 years, former Russian spy says”. www.timesofisrael.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-01. 
  35. ^ Rucker, Philip; Birnbaum, Michael; Nakashima, Ellen (26. 3. 2018). „Trump administration expels 60 Russian officers, shuts Seattle consulate in response to attack on former spy in Britain”. Washington Post. 
  36. ^ Walcott, Warren Strobel, John (2018-03-28). „Fewer Russian spies in U.S. but getting harder to track”. Reuters (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-05. 
  37. ^ „Russian Spies Thwarted By Old Technology?”. IEEE Spectrum: Technology, Engineering, and Science News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-01. 
  38. ^ Evan Perez; Shimon Prokupecz (8. 4. 2015). „How the US thinks Russians hacked the White House”. CNN. Pristupljeno 17. 12. 2016. „Russian hackers behind the damaging cyber intrusion of the State Department in recent months used that perch to penetrate sensitive parts of the White House computer system, according to U.S. officials briefed on the investigation.”  Nevalidan unos |deadurl=Shimon Prokupecz (pomoć)
  39. ^ a b Sanger, David E.; Perlroth, Nicole; Schmitt, Eric (15. 12. 2020). „Scope of Russian Hack Becomes Clear: Multiple U.S. Agencies Were Hit”. The New York Times. Arhivirano iz originala 18. 12. 2020. g. Pristupljeno 15. 12. 2020. 
  40. ^ „US cyber-attack: Russia 'clearly' behind SolarWinds operation, says Pompeo”. BBC. 2020-12-19. Pristupljeno 2020-12-19. 
  41. ^ Washington, Georgi Kantchev in Moscow and Warren P. Strobel in (2021-01-02). „How Russia's 'Info Warrior' Hackers Let Kremlin Play Geopolitics on the Cheap”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2021-01-05. 
  42. ^ Bossert, Thomas P. (17. 12. 2020). „Opinion | I Was the Homeland Security Adviser to Trump. We're Being Hacked.”. The New York Times. Arhivirano iz originala 17. 12. 2020. g. Pristupljeno 17. 12. 2020. 
  43. ^ „U.S. Agencies Exposed in Attack by Suspected Russian Hackers”. Bloomberg L.P. 14. 12. 2020. Arhivirano iz originala 16. 12. 2020. g. Pristupljeno 17. 12. 2020. 
  44. ^ „Cyber attack may be 'worst hacking case in the history of America'”. Las Vegas Review-Journal. 17. 12. 2020. Arhivirano iz originala 18. 12. 2020. g. Pristupljeno 18. 12. 2020. 
  45. ^ „US under major active cyberattack from Russia, Trump's former security adviser warns”. The Independent. 17. 12. 2020. Arhivirano iz originala 18. 12. 2020. g. Pristupljeno 17. 12. 2020. 
  46. ^ „What we know – and still don't – about the worst-ever US government cyber-attack”. The Guardian. 18. 12. 2020. 
  47. ^ [42][43][44][45][46]
  48. ^ a b „U.K. Government, NATO Join U.S. in Monitoring Risk From Hack”. Bloomberg L.P. 14. 12. 2020. Arhivirano iz originala 15. 12. 2020. g. Pristupljeno 16. 12. 2020. 
  49. ^ „At Least 200 Victims Identified in Suspected Russian Hacking”. 19. 12. 2020 — preko www.bloomberg.com. 
  50. ^ „NSA, Partners Release Cybersecurity Advisory on Brute Force Global Cyber Campaign”. nsa.gov. National Security Agency. Arhivirano iz originala 02. 07. 2021. g. Pristupljeno 2. 7. 2021. 
  51. ^ a b v Tucker, Eric (2021-03-17). „US: Putin approved operations to help Trump against Biden”. Associated Press. Pristupljeno 2021-03-17. 
  52. ^ „READ: ODNI's declassified Intelligence Community assessment of foreign threats to the 2020 US federal elections”. CNN. 16. 3. 2021. Pristupljeno 2021-03-17. 
  53. ^ Collinson, Stephen (17. 3. 2021). „Analysis: New US intel report shows Russia, Trump and GOP acolytes have same goals”. CNN. Pristupljeno 19. 3. 2021. 
  54. ^ Cohen, Zachary; Cohen, Marshall; Polantz, Katelyn (17. 3. 2021). „US intelligence report says Russia used Trump allies to influence 2020 election with goal of 'denigrating' Biden”. CNN. Pristupljeno 19. 3. 2021. 
  55. ^ Eckel, Mike (2021-03-17). „Five Things To Know About The U.S. Intelligence Report On Russian Election Interference”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Pristupljeno 2021-03-18. 
  56. ^ Macias, Kevin Breuninger,Amanda (2021-03-16). „Russia and Iran tried to interfere with 2020 election, U.S. intelligence agencies say”. CNBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-17. 
  57. ^ Schiff, Adam (16. 3. 2021). „Chairman Schiff Statement on 2020 Election Interference Report”. intelligence.house.gov. Pristupljeno 19. 3. 2021. 
  58. ^ a b Howard, Philip; Ganesh, Bharath; Liotsiou, Dimitra; Kelly, John; François, Camille (2019-10-01). „The IRA, Social Media and Political Polarization in the United States, 2012-2018”. U.S. Senate Documents. 
  59. ^ „Report: Russia still using social media to roil US politics”. AP NEWS. 2018-12-18. Pristupljeno 2021-03-28. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Руска_шпијунажа_у_САД&oldid=27823949”